Dnevnik Štednje 1 - Šta je stopa štednje?
Danas bih vam malo pisao o stopi štednje, koja je po meni jedna od dve najbitnije metrike ličnih finansija (druga je neto lična vrednost, koja mi je bila u fokusu u prvom postu gde sam napravio retrospektivu 2020. godine).
Šta je zapravo stopa štednje? Ona nam pokazuje koliko novca zapravo uspevamo da zadržimo za sebe (bilo da je to štednja, bilo da je to investiranje), tj. koliko novca uspevamo da ne potrošimo na naše redovne troškove. Kada pogledamo neku osobu, po njenoj stopi štednje možemo zaključiti koliko dobro upravlja svojim finansijama i koliko su finansije “zdrave”.
Kako se računa stopa štednje? Vrlo jednostavno:
Ukupna suma koju smo uštedeli u nekom periodu / Ukupni prihodi koje smo ostvarili u istom periodu
Po meni je najbolje računati stopu štednje na mesečnom nivou, zato što je taj period dovoljno kratak da bismo imali vremena da reagujemo u slučaju da primetimo da nešto nije u redu, ali sa druge strane dovoljno dug kako ne bismo često trošili vreme na njeno računanje.
U suštini, stopa štednje se može računati na bilo koji vremenski period, mesečno, kvartalno, godišnje, ono što je samo bitno je da uzmete i štednju i prihode za isti vremenski period. Najbolja preporuka sa moje strane je da stopu štednje računate u onom intervalu u kojem dobijate platu (naveći broj ljudi dobija platu na mesečnom nivou, mada uvek postoje izuzeci). Pa tako, ako neko na mesečnom nivou ima platu 1,000 evra, a uštedi 200 evra, ta osoba ima stopu štednje od 20% što je značajno iznad proseka. Prema nekim grubim procenama, čak i u razvijenim zemljama se stopa štednje kreće između 5% i 8%, što je zaista zabrinjavajuće, sa obzirom da vaša stopa štednje pokazuje koliko krupnim koracima napredujete ka finansijskoj nezavisnosti.
Veza između stope štednje i finansijske nezavisnosti je direktna, što veću stopu štednje ostvarite, brže ćete dostići finansijsku nezavisnost, i obrnuto. Čak se i može polemisati da je stopa štednje najbitnija na početku puta ka finansijskoj nezavisnosti, sa obzirom da u inicijalnim fazama vašeg puta ka finansijskoj slobodi štednja ima veći uticaj od prinosa koje uspevate da ostvarite, pošto je tokom prvih par godina akumulirana suma niska, pa su samim tim i ostvareni prinosi relativno niski i baš tada će glavni faktor rasta akumulirane sume biti to koliko možemo da uštedimo i izdvojimo sa strane. Kasnije, kada se naša prikupljena svota novca uveća, tada će postepeno štednja gubiti na značaju, a tržišni prinosi koje ostvarujemo dobiti na značaju, ali da ne dužim dalje, ovo bismo mogli objasniti u zasebnoj temi.
Moja stopa štednje u 2020. godini
Kao i svake godine, ja sam napravio sumirani pregled svojih rezultata i ocenu da li sam ostvario svoje finansijske ciljeve, tako da sam izračunao stopu štednje za sebe i ona izgleda ovako:
Grafikon 1 – ostvarena stopa štednje u 2020. godini
Kao što možete videti, imao sam cilj da uštedim makar 50% svojih mesečnih prihoda i to sam uspeo da ostvarim, pre svega zbog toga što sam imao priliku da maksimalno smanjim svoje troškove, ali i zbog toga što sam imao dividendni priliv koji sam reinvestirao i koji mi je omogućio da dramatično podignem svoju stopu štednje. Kako ovo funkcioniše, hajde da vam objasnim na jednom praktičnom primeru. Uzmimo “običan” mesec kada ne dobijem dividendu i recimo da on izgleda ovako:
Ukupni prihodi: 1,000 EUR
Ukupna štednja: 500 EUR
Stopa štednje: 50%
Međutim, hajde sada da vidimo kako će izgledati moja stopa štednje u mesecu kada ostvarim priliv od dividende. Da se razumemo, ovo nije dar sa neba, već je ovo plod investicija iz prethodnog perioda, tako da nije sve baš lako kao što možda izgleda iz ovog plastičnog primera. Vratimo se na temu, pretpostavimo da sam imao priliv od dividende od 300 EUR u drugom mesecu i za njega će stopa štednje izgledati ovako:
Ukupni prihodi: 1,300 EUR (1,000 EUR normalnih prihoda + 300 EUR prihoda od dividende)
Ukupna štednja: 800 EUR (500 EUR normalne štednje + 300 EUR prihoda od dividende koje reinvestiram)
Stopa štednje: 61.5%
Kao što vidite, stopa štednje je porasla zbog reinvestiranih dividendi, koje su rezultat investiranja iz prethodnog perioda. Ideja ovakve strategije dividendnog investiranja je da prilivi od dividende rastu iz godine u godinu (što je i logično sa obzirom da se naša uložena svota novca povećava iz meseca u mesec) i da na taj način stvorimo izvor pasivnih prihoda koje nam u nekom momentu mogu biti izvor sredstava za život.
Hajde da kažemo da ste izračunali svoju stopu štednje, dobili ste procenat kojim niste zadovoljni i želite da ga poboljšate, to možete učiniti na dva načina:
- minimizacijom troškova (tako što ćete budžetirati, pratiti transakcije i otplatiti kredite ako ih imate)
- pribavljanjem dodatnih izvora prihoda (možda dodatni posao “sa strane”, investiranje u dividendne akcije i ETF-ove, prihod od kamate, prihod od izdavanja nekretnine i sl.)
Kao što vidite, nijedan od ovih načina nije lak i zahteva puno truda sa vaše strane, ali dugoročnim pristupom i zalaganjem je ovo dostižno, što se vidi iz mog primera. Ja bih bio zadovoljan ako bi moja stopa štednje održala na ovom nivou u budućnosti, ali mislim da će to biti jako teško nakon što se vratimo u “normalne” tokove, ali računam da ću ostvariti malo veće prihode od dividendi, što će makar delimično ublažiti efekat povećanja troškova.
Imaš pitanje ili komentar?
