Ne nasedajte na marketinške trikove banaka - koja je razlika između nominalne i efektivne kamatne stope?
Ako ste nekada uzimali ili želeli da uzmete kredit, vrlo verovatno ste bili u situaciji da malo više obraćate pažnju na reklame banaka dok gledate televiziju. I tako, u tih par sekundi dok traje reklama, dobijate informaciju o tome kolika je kamatna stopa koju banka naplaćuje po uzetom kreditu. Doduše, stoji neka zvezdica pored tako iskazane kamate, i nešto je napisano sitnim slovima, ali ko će sve to pohvatati u tih par sekundi koliko su ti podaci prezentovani na ekranu?
I recimo da je takva reklama probudila interesovanje u tebi i odlučuješ da odeš u banku, a tamo, hladan tuš. Ispostavlja se da uslovi baš i nisu sjajni, da ona kamata što je prikazana na reklami baš i ne važi i da je tvoja potencijalna obaveza po takvom kreditu zapravo mnogo viša nego što je inicijalno bio utisak nakon gledanja reklame. Gde je zapravo nastao nesporazum i kako da tumačiš ponudu banke?
*Dalje u tekstu ću pričati o kreditima, ali sve važi i za štednju u banci, samo su relacije obrnute.
Nominalna kamatna stopa (skraćenica NKS)
Nominalna kamatna stopa je ona kamata koja se na reklamama prezentuje velikim slovima, u krupnom planu. Ona je takozvana “osnovna” kamata koja predstavlja cenu kredita koju plaćate i definisana je u ugovoru o kreditu koji potpisujete sa bankom. Kada uzmete kredit, na uzetu glavnicu će se obračunati kamata u skladu sa ugovorenom nominalnom kamatnom stopom i tu neće biti nikakvih iznenađenja.
Efektivna kamatna stopa (skraćenica EKS)
Ova kamatna stopa se na reklamama prikazuje sitnim slovima, najčešće negde u dnu ekrana i ona je zapravo najbitnija cifra. Zašto postoji potreba da se prikaže EKS? Zbog načina poslovanja banaka i dodatnih obaveza koje banke nameću svojim klijentima prilikom uzimanja kredita, postoje dodatni troškovi za klijente koji su vezani za kredit, a koji nisu kamatna stopa. Na primeru jednog stambenog kredita, banka može tražiti od klijenta da plati i troškove obrade kredita, troškove administracije kredita, troškove puštanja kredita u promet, upis hipoteke, trošak životnog osiguranja za vreme trajanja kredita i razne druge troškove koji zavise od toga u kojoj banci uzimate kredit.
I baš zato što svaka banka može imati različitu strukturu ovih dodatnih troškova i naknada, ponekada može biti vrlo teško i komplikovano za nas, “obične” klijente da odaberemo banku koja je najpovoljnija za nas. Upravo zbog toga postoji zakonska obaveza za banke da nam iskažu efektivnu kamatnu stopu, koja predstavlja konačnu cenu koštanja uzetog kredita. Efektivna kamatna stopa je najbitniji pokazatelj za nas kao potencijalne klijente banke, pošto nam omogućava da brzo i lako uporedimo ponude različitih banaka koje imaju različitu strukturu dodatnih troškova i naknada.
Kako ovo izgleda na jednostavnom primeru?
Recimo da nam je potreban kredit i krenuli smo da listamo ponude banaka i malo ozbiljnije pratimo reklame banaka. Ono što vidimo je da nam banka A nudi nominalnu kamatnu stopu od 5%, dok nam banka B nudi nominalnu kamatnu stopu od 4%. I na prvi pogled, banka B deluje kao povoljnija opcija za nas. Međutim, pošto smo mi revnosni i vrlo pažljivi prilikom zaduživanja (a da ne govorim što svi čitamo blog Lične Finansije), odlučili smo da malo detaljnije pogledamo ponude banke A i banke B i da na miru pročitamo i najsitnije detalje svake ponude. I tu nailazimo do informacije koja nam nije “upala u oko” prilikom gledanja reklame: banka B naplaćuje 2% od iznosa kredita kao naknadu za obradu kredita prilikom isplate odobrenog iznosa. I tek sada možemo da donesemo konačnu odluku, a to je da je banka A zapravo najpovoljnija za nas, iako se tako nije činilo nakon gledanja reklama.
Grafikon 1 – grafički prikaz efektivne kamatne stope za Banku A i Banku B
Da rezmiramo, prilikom uzimanja kredita je nominalna kamatna stopa niža od efektivne kamatne stope zato što postoje dodatne naknade i troškovi (koji nisu kamata) koja banka naplaćuje od klijenta, dok je kod štednje u banci nominalna kamatna stopa najčešće viša od efektivne kamatne stope zato što dodatni troškovi i naknade (koji nisu kamata) umanjuju potencijalni prinos od štednje. Obratite pažnju, vrlo je moguće da banka koja nudi najbolju nominalnu kamatnu stopu zapravo nudi najlošiju efektivnu kamatnu stopu.
U slučaju kredita, najbolja ponuda je proizvod sa najnižom efektivnom kamatnom stopom, dok je u slučaju štednje najbolja ponuda onaj proizvod koji ima najveću efektivnu kamatnu stopu.
Nadam se da će ti ovaj tekst dobro doći kada sledeći put bude bilo potrebe da posluješ sa bankom, sa obzirom da ćeš poznavanjem razlike između nominalne kamatne stope i efektivne kamatne stope izbeći neugodna iznenađenja u banci i bolje projektovati kolike će biti tvoje obaveze nakon što uzmeš kredit. Savetujem maksimalan oprez prilikom zaduživanja, prvo proveri dobro da li tvoj budžet može da podnese ratu potencijalnog kredita, da li je kredit baš ono što ti treba u smislu dužine otplate i iznosa kredita, a potom ti savetujem da prikupiš ponude iz više banaka pre nego što doneseš odluku o kreditu.
Mali savet: kada kreneš u prikupljanje ponuda, ostavi za kraj banku u kojoj primaš zaradu i u kojoj najduže imaš račun. Ako se ispostavi da ponuda te banke nije najbolja, pokaži im najbolju ponudu druge banke, i vrlo verovatno će ti banka ponuditi još bolje uslove, sa obzirom da si njihov dugogodišnji klijent. Vrlo često banke imaju određenu “rezervu” za dugogodišnje klijente, ne dešava se uvek da ovo uspe, ali vredi probati.
Imaš pitanje ili komentar?
