3 velike razlike između Dobrovoljnog Penzionog i Investicionog Fonda
Dobrovoljni penzioni fondovi su vrlo često prva adresa velikog broja ljudi koji žele da investiraju nešto novca za svoju budućnost. Međutim, rastom popularnosti investicionih fondova, koji na prvi pogled mogu izgledati slično kao i dobrovoljni penzioni fondovi, mnogi bivaju zbunjeni koje su razlike između ovih tipova fondova, od kojih su neke vrlo bitne. Ovaj tekst ima nameru da uporedi ova dva tipa fonda i da ti na jednom mestu prezentuje i prednosti i nedostatke, tako možeš da doneseš razumnu i informisanu odluku koja ti može uvećati prihode u budućnosti.
Uvodne definicije
Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima: “Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja”. Generalno postoje tri vrste investicionih fondova:
– otvoreni fond funkcioniše tako što prikuplja novčana sredstva putem emitovanja investicionih jedinica, što znači da se broj investitora koji poseduju investicione jedinice kao i imovina fonda konstantno menjaju,
– zatvoreni fond prikuplja sredstva pomoću javne ponude (najčešće samo jedne) i ima ograničen broj akcija koje emituje,
– privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).
Najčešće ćeš videti otvorene investicione fondove na tržištu, dok su zatvoreni i privatni fondovi malo ređi i verovatno je da u njih nikada nećeš imati priliku da investiraš (ne samo ti, već i većina investitora među kojima sam i ja).
Sa druge strane, prema definiciji Zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima: “Dobrovoljni penzioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu penzioni doprinosi u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja” Ono što je očigledno, definicije investicionog fonda i dobrovoljnog penzionog fonda su vrlo slične, pa zbog toga apsolutno ne čudi što ovi pojmovi izazivaju zabunu među širim krugom investitora. Ono što morate da znate je da su dobrovoljni penzioni fondovi (u daljem tekstu DPF) vrsta otvorenih investicionih fondova, ali uz nekoliko bitnih ograničenja o kojima ćemo pojedinačno pričati.
Povlačenje novca
Možda i najveća razlika između DPF i investicionih fondova je u vremenu kako možeš da povučeš svoj novac. Kod otvorenih investicionih fondova svoje investicione jedinice možeš prodati svakog radnog dana, a novac će se pojaviti na tvom računu u naredna tri dana (ovde postoje odstupanja od fonda do fonda i vreme čekanja zavisi od ukupne sume koju fond treba da ti isplati, ali je to najčešće do tri radna dana).
Kod DPF je situacija oko povlačenja novca drastično drugačija. Zbog toga što je dominantna funkcija DPF-a obezbeđivanje dodatnog penzionog prihoda, novac ne možeš da podigneš pre 58. godine života. Od ovog pravila može da se odstupi samo u slučaju ozbiljne bolesti ili trajne nesposobnosti člana fonda, ali samo ukoliko lice dostavi dokaz o tako teškoj zdravstvenoj situaciji. Ipak, ja bih da zaboraviš ovaj izuzetak i nadam da ti novac nikada neće trebati za ove potrebe.
Ove razlike će ti najbolje reći koja vrsta fonda je za tebe, ako želiš da investiraš dugoročno, onda možeš investirati i u DPF i u investicioni fond. Sa druge strane, ako planiraš da će ti novac trebati za par godina, onda je vrlo verovatnije da će investicioni fond biti bolji izbor. Sve zavisi od tvojih kratkoročnih i dugoročnih planova.
Investiciona politika
Vidi se po definiciji da i DPF i investicioni fond investiraju sredstva sa ciljem da ostvare neki prinos, tu nema prevelike matematike. Ipak, postoji drastična razlika u stilu investiranja. Ono što bi trebalo da znaš je da u obe vrste fondova investiranjem upravljaju profesionalci koji se nazivaju portfolio menadžeri, tako da ne može biti nekih ekstremnih grešaka u investicionim potezima. Investicioni fondovi mogu investirati prikupljena sredstva u najrazličitije vrste imovine (najčešće su to akcije, obveznice i ETF-ovi) i imaju malo viši profil rizika, što je detaljno opisano u prospektu fonda. Ovo znači da se vrednost investicione jedinice najčešće kreće u smeru u kojem se kreću aktuelna berzanska kretanja (na primer, ako je kriza na tržištu, vrlo verovatno će i vrednost investicione jedinice fonda opadati).
Sa druge strane, investiciona politika portfolio menadžera DPF-a je mnogo konzervativnija, ovi fondovi najčešće investiraju u državne obveznice, dok je samo manji deo imovine ovih fondova investiran u rizičniju imovinu. Zašto je to tako? Sa obziorm da je funkcija fonda da obezbedi stabilne, pouzdane prihode svojim članovima u starosti, ovi fondovi ne smeju da dozvole nagle padove u vrednosti investicione jedinice, pogotovo usled nepovoljnih berzanskih kretanja. Ovo ne znači da pad vrednosti investicione jedinice DPF-a nije moguć, već samo da se vrednost investicione jedinice kreće poprilično nezavisno od berzanskih kretanja i da to čini poprilično stabilno, bez naglih skokova i padova.
Naravno, ovi različiti profili rizika dovode i do još jedne bitne činjenice, a to je da prinosi investicionih fondova imaju veći potencijal, ali su zbog toga i nestabilniji, dok prinosi DPF imaju nešto niži potencijal, ali su zato stabilniji i pouzdaniji. I ovde su pre svega bitni tvoji ciljevi i sklonost ka riziku, ako su ti potrebni viši prinosi i imaš toleranciju ka riziku, onda su investicioni fondovi nešto što treba da razmotriš, dok je u suprotnom slučaju DPF bolji izbor za tebe.
Naknade fondova
I poslednja velika grupa razlika se tiče naknada koje fond naplaćuje od tebe. Sa obzirom da živimo u kapitalističkom društvu, ništa od ovoga nije besplatno i kompanije koje organizuju ove fondove moraju ostvariti neke prihode (i to rade putem naplate naknada od članova fondova). Krenimo od otvorenih investicionih fondova, koji imaju mnogo liberalniju strukturu naknada, zbog čega ti ponekada može biti jako teško da uporediš dva fonda i odlučiš koji je povoljniji za tebe. Otvoreni investicioni fondovi mogu naplaćivati ulaznu naknadu, izlaznu naknadu, naknadu za upis tereta i naknadu za prenos vlasništva od članova fonda. Poslednje dve stavke su malo ređe, tako da bih se sada fokusirao na ulaznu i izlaznu naknadu. Ulazna naknada se najčešće naplaćuje kao procenat od uplaćenog iznosa (svaki put kada uplatiš nešto u fond, ovaj procenat ti se oduzima od uplate), dok se kod izlazne naknade ona obračunava kao procenat prilikom prodaje investicionih jedinica (kada hoćeš da prodaš svoje jedinice, ovaj procenat ti se oduzme od krajnjeg iznosa koji će ti biti uplaćen na račun). Pored ovih naknada, fond ima pravo da iz imovine fonda naplati i naknadu za upravljanje fondom, koja se prikazuje u prospektu fonda kao procenat od ukupne imovine fonda na godišnjem nivou. Ovu naknadu za upravljanje nećeš nigde videti, već se on automatski oduzima svakog dana od imovine fonda i “ugrađen” je u cenu investicione jedinice.
Sa druge strane, naknade DPF-a prate poprilično ustaljeni šablon, postoje ulazna naknada, naknada za upravljanje fondom i naknada za prenos sredstava u drugi fond (ovo se naplaćuje samo ako prelazite iz jednog DPF-a u drugi DPF, tako da neću puno pisati o ovome). Ulazna naknada funkcioniše isto kao i kod investicionih fondova, najčešće je definisana kao procenat od ukupne uplate i odbija se prilikom svake tvoje uplate u fond, i najčešće iznosi do 3% od ukupne uplate. I naknada za upravljanje fondom funkcioniše isto kao kod investicionih fondova, samo što je ona ograničena na maksimalnih 1.25% od godišnje vrednosti imovine fonda (i ovde je slučaj da ovu naknadu nigde nećete videti, već je ona “ugrađena” u dnevnu vrednost investicione jedinice). DPF ima obavezu da ti sve naknade prikaže u prospektu fonda, tako da je najbolje rešenje da prikupiš prospekte nekoliko fondova i uporediš sve uslove koji su ti ponuđeni.
Kod naknada slika nije baš toliko crna ili bela, pre svega zbog slobode koju imaju investicioni fondovi prilikom određivanja naknada. Postoje investicioni fondovi koji imaju niže naknade od pojedinih DPF-ova, ali postoje i investicioni fondovi koji su mnogostruko skuplji u smislu naknada.
Svoju odluku o tome da li želiš da investiraš u DPF ili u investicioni fond ne treba da doneseš samo na osnovu naknada, već na osnovu toga kako se ovi proizvodi uklapaju u tvoje finansijske ciljeve i planove, a ja se nadam da sam ti ovim tekstom pružio alate kako da ovo proceniš i doneseš odluku. Ako želiš da čuješ još o dobrovoljnim penzionim fondovima, to možeš uraditi gledanjem mog videa ispod, a naravno možeš očekivati još dodatnih tekstova o njima na mom blogu.
Imaš pitanje ili komentar?
