Šta se dešava sa akcijama kompanije Gamestop? | Short squeeze objašnjenje
Današnji tekst se bavi akcijama kompanije Gamestop, pohlepnim Hedge Fondovima, grupi investitora koja je to iskoristila, koji kao i o događajima koji su doveli u pitanje fundamentalnu tvrdnju kapitalizma, da su finansijska tržišta slobodna. Hajde da vidimo o čemu se radi!
Šta je Short pozicija?
Da bi uopšte nastala short pozcija, potrebna su nam tri učesnika na tržištu: Broker (koji čuva akcije koje su kupili njegovi korisnici), Hedge Fond (koji želi da short-uje akcije neke kompanije) i Berza (na kojoj se sve realizuje). Proces short-ovanja funkcioniše na sledeći način (grafikon je ispod teksta):
1. Broker pozajmljuje Hegde Fondu određeni broj akcija po trenutnoj tržišnoj ceni
2. Hedge Fond pozajmljene akcije prodaje na berzi po trenutnoj ceni i uzima gotovinu
3. Tržišnim kretanjem dolazi do pada cene akcija
4. Fond kupuje akcije po novim, umanjenim cenama
5. Fond vraća pozajmljene akcije brokeru i zadržava razliku u ceni kao profit
Logično gledano, proces short-ovanja ima ograničen potencijal za profit i teoretski neograničen gubitak. Ako Hedge Fond pozajmi akcije po ceni od 100$ po komadu, onda je mogući profit fonda 100$ po akciji, pošto se cena akcije može spustiti samo do nule. Sa druge strane, gubitak je neograničen, zato što cena akcije može neograničeno porasti, što je gubitak za fond koji drži short poziciju.
Slika 1 – Grafikon funkcionisanja short pozicije
Ko su glavni igrači u celoj priči?
Svaka priča ima svoje negativce, pa su tako u našoj priči negativci Hedge Fondovi (fondovi koji primenjuju inovativne investicione strategije u cilju ostvarivanja profita za svoje članove). Glavni negativci u našoj priči su Steven Cohen, osnivač fonda Point 72. U tom fondu je jedno vreme radio čovek po imenu Gabe Plotkin, koji je bio toliko uspešan, da je odlučio da se izdvoji i osnuje svoj fond, pod nazivom Melvin Capital. I dok su drugi fondovi beležili gubitke, Plotkin je pronalazio način da ostvari kakav/takav prinos. Sa obzirom da je uspevao da premaši performanse drugih fondova, Plotkin je počeo da dobija sve veće investicije od strane drugih fondova i mnogi drugi su pratili investicione poteze koje Plotkin povlači. Na njegovu nesreću, izabrao je da napravi short poziciju na kompaniji Gamestop.
Da se razumemo, sa logične strane nema ništa lošeg u takvom potezu. Kompanija Gamestop svoje prihode ostvaruje prodajom video igara i konzola, ali je njen model poslovanja ugrožen zbog sve većeg broja sadržaja koji se distribuira digitalno, zbog čega ima sve manje potrebe za fizičkim prodavnicama. Sa obzirom da su mnogi fondovi pratili poteze koje povlači Plotkin, u jednom momentu je nastao Short Interest od 138% na akcijama kompanije Gamestop. Short Interest se računa kao broj short-ovanih akcija / broj akcija u opticaju, i taj procenat je bio veći od 100% što je savršen trenutak da uvedemo i naše heroje u priču.
Slika 2 – Ukupan Short Interest na kompaniji Gamestop
Šta je Short Squeeze?
Sa obzirom da je Short Interest veći od 100%, grupa investitora u Reddit grupi Wall Street Bets je prepoznala potencijal, pošto je očigledno da neće svi fondovi koji drže short pozicije uspeti da ih zatvore sa dobitkom. I baš zbog toga, ova grupa investitora kreće da kupuje akcije. Njihove transakcije polako podižu cenu akcije i sve više fondova kreće da oseća pritisak zbog rastućih potencijalnih gubitaka.
Pretpostavimo da 3 Hedge Fonda drže short pozicije. Kako cena akcije raste, Fond 1 procenjuje da su gubici preveliki i da je rizik za potencijalne dodatne gubitke takođe velik i zatvara short poziciju. Short pozicija se zatvara tako što fond kupi onaj broj akcija koji je pozajmio po trenutnoj tržišnoj ceni. I ostvareni gubitak je jednak razlici između trenutne cene i cene po kojoj je fond pozajmio akcije.
Slika 3 – Prvi Fond popušta pod pritiskom i podiže cenu za sve ostale koji drže short poziciju
Međutim, zatvaranje pozicije Fonda 1 utiče na dodatno povećanje cene akcije, što povećava pritsak na ostale fondove koji drže short pozicije. I tako, posle nekog vremena, Fond 2 zatvara poziciju, povećavajući pritisak na ostale, i tako u nedogled.
Slika 4 – I ostali fondovi kreću da popuštaju pod sve većim pritiskom
Melvin Capital zatvara poziciju
Zbog rastućih gubitaka, naši negativci iz Melvin Capital-a su morali da traže dokapitalizaciju od drugih hedge fondova u iznosu od 2.75 milijarde dolara. Ali, da li iz arogancije ili zbog neke strategije, Melvin Capital nije zatvorio short poziciju. Vest o dokapitalizaciji je dodatno ohrabrila male investitore i oni su nastavili sa kupovinom, lansirajući cenu akcije. Iznos od 2.75 milijarde dolara je u Melvin Capital-u potrajao samo dva dana, i puf, sve je nestalo!
Nakon ovoga, Melvin Capital je priznao poraz, zatvarajući svoju poziciju i ostavljajući druge fondove da se bore sa sve većim pritiskom. Ono što je interesantno, Short Interest na ovu akciju je i dalje preko 100%, tako da je ovo postala prava bitka između Davida i Golijata. Samo što, ispostaviće se, Golijat nije imao nameru da se bori pošteno.
Finansijska tržišta nisu baš tako slobodna
Osnovna premisa kapitalizma je da su finansijska tržišta slobodna (tj. sa što manje mešanja od strane države) i da ipak nisu svi baš tako jednaki. Mnogi individualni investitori svoje kupovine akcija kupuju putem aplikacija kao što je Robinhood, koja nudi besplatne transakcije, što omogućava pristup tržištu širim narodnim masama koje do tada to nisu imale.
Pod izgovorom „zaštite investitora od potencijalnih gubitaka“, Robinhood i drugi brokeri su ograničili kupovinu akcija Gamestopa, što je ograničilo slobodnu volju investitora i zadrlo u osnovni gradivni element kapitalizma (slobodna tržišta). Zbog ovog ograničenja, mnogi investitori su se uspaničili i prodali svoje akcije, što je prouzrokovalo privremeni pad cene akcije, smanjujući pritisak na fondove.
Ono što je dobra stvar, armija Reddit investitora je zgusnula svoje redove, nije prodavala akcije i narednog dana se cena akcije ponovo povećala. Ono što se polako pokazuje kao istina (iako nemam načina da to potvrdim) je da brokeri pod pritiskom svojih finansijera (koji usput finansiraju i u fondove koji su pod pritiskom rastuće cene akcije) utiču na slobodno tržište i ograničavaju potencijalni rast cene.
Ovo je po meni kriminalna aktivnost i neko bi zaista morao da odgovara! Apsolutno nema drugog rešenja. Vratimo se malo u 2008. godinu i poslednju finansijsku krizu. Da li je neko uskratio mogućnost fondovima da iskoriste trenutne mogućnosti na tržištu (iako je to vodilo ka bankrotu mnogih kompanija i gubitku posla za veliki broj ljudi)? Naravno da nije. Da li je neko kaznio fondove što su iste te godine izvukli milijarde dolara kroz bonuse? Naravno da nije. Ali, kada se isti ti fondovi nađu na gubitnoj strani jednačine, e baš onda je potrebno ograničiti trgovinu zbog „menadžmenta rizika“. Procenite sami ko je licemer u ovoj priči.
Šta kaže istorija?
Ovo nije prvi put da se short squeeze dogodio, a verujem da nije ni poslednji. Kompanija Volkswagen je iskusila ovo na svojoj koži 2008. godine, tako da možemo izvući pouku iz cele priče. Po mojoj proceni, mi smo tek na početku skoka, i mislim da je samo potrebno da armija investitora izdrži još malo i ne proda svoje akcije. Pritisak na fondove će rasti i biće neminovno njihovo popuštanje, sa obzirom da oni odgovaraju svojim investitorima i da se od njih očekuju rezultati. Njima kuca sat sve glasnije i glasnije.
Slika 5 – Kretanje cene akcije Volkswagena tokom 2008. godine
Da li nešto može da poremeti planove individualnih investitora? Da ne kvarim zabavu, postoji nekoliko nepoznanica koje potencijalno mogu sve da upropaste. Na primer, izvršni direktori kompanije mogu imati veliki broj akcija koje su stekli kroz bonuse i baš sada mogu odlučiti da ih prodaju (što je razumno, zbog dobre cene). Ova nenadana ponuda svežih akcija može značajno spustiti pritisak na fondove i spustiti cenu akcije (kada je ponuda veća od tražnje, cena pada).
Drugi scenario može biti da Hedge Fondovi (koji su pod pritiskom) mogu izvršiti uticaj na kompaniju da izvrši dokapitalizaciju kompanije putem emisije akcija, što će opet povećati ponudu akcija i spustiti cenu. Kompanija od sveže prikupljenog novca može vratiti dugove ili pokrenuti neke nove projekte, zbog čega je ova opcija vrlo atraktivna za kompaniju, ali loša za individualne investitore. Vrlo često se fondovi u nekom obliku pojavljuju kao savetnici kompanija, tako da smatram da je moguć i ovaj scenario.
Zaključak
Da li je ovo bitno za nas i naše finansije? Pa i nije baš. Smatram da je većina investitora tu zbog ovog shorta i da nisu tu na dugi rok, zbog čega i ne podržavam ovakvo trgovanje. Ovaj post sam napisao kako bih ti objasnio aktuelnu vest i smatram da sve ovo prosečan investitor ne mora da zna. Ako kupiš diverzifikovani ETF (što najiskrenije preporučujem), nećeš morati da čitaš izveštaje kompanija i da pratiš vesti, već će tvoja investicija pratiti generalne tržišne tokove, što je po meni mnogo bolje za prosečnog investitora.
Ako hoćeš, moj video u kojem mnogo detaljnije prolazim kroz izveštaj, možeš pronaći ispod:
Imaš pitanje ili komentar?
