Namenski fondovi
Današnji tekst bih posvetio budžetiranju i planiranju velikih troškova. Kao što sam naslov kaže, pričaćemo o namenskim fondovima, tj. “Sinking” fondovima kako bi se to reklo na engleskom. Pored samog pojma i njegovog objašnjenja, na kraju teksta ću ti pokazati na konkretnom primeru kako da implementiraš ovu tehniku u svoj budžet, tako da te pozivam da pažljivo pročitaš tekst do kraja, gde će te čekati mali bonus.
Ceo tekst je dostupan I u formi video klipa, koji se nalazi ispod:
Šta su namenski fondovi?
Krenimo od same definicije, šta su uopšte namenski fondovi? Namenski fondovi predstavljaju novac koji izdvajamo sa strane i štedimo za tačno određenu svrhu u budućnosti, za razliku od drugih fondova (ali o tome ćemo kasnije). Na primer, želiš da kupiš polovni auto za 2 godine i od ovog momenta želis da kreneš da štediš, kako bi na kraju druge godine bilo dovoljno novca u tvom fondu da gotovinom kupiš auto koji želiš.
Ova tehnika planiranja troškova i budžetiranja se uglavnom koristi za velike kupovine u budućnosti (npr. kuća, auto, bela tehnika, letovanja i sl.) i pomoću ove tehnike će takve velike kupovine lakše pasti, i tebi i tvom budžetu. Takodje, istraživanja su pokazala da ovakav način finansijskog planiranja smanjuje grižu savest prilikom trošenja velike sume novca, ali isto tako smanjuju i zaduživanje.
Kako smanjuju zaduživanje? Pogledajmo ovako, za dve godine ćes morati da kupiš auto, bez obzira da li praviš namenski fond ili ne. Ako planiraš na vreme i napuniš svoj fond, onda nemaš problem, kupićes auto gotovinom. Ali ako ne planiraš, moraćeš da pokriješ takav trošak iz tvog regularnog budžeta. Ako u tvom regularnom budžetu nema prostora, moraćeš da uzmeš malo novca iz svog Fonda za Crne dane. Ako nemas Fond za Crne dane, onda je vrlo verovatno da ćeš trošak morati da pokriješ tako što ćeš se zadužiti na kreditnoj kartici ili tako što ćeš uzeti kredit za kupovinu auta, što je zapravo najgora varijanta.
Namenski fondovi vs ostali fondovi
Nakon što sam ti objasnio šta su namenski fondovi, hteo bih malo da se pozabavimo razlikama između namenskih fondova i ostalih fondova koje možeš imati u svojim finansijama.
Pre svega, pozabavio bih se razlikom između namenskih fondova i regularne štednje. Kao što smo rekli, namenski fondovi predstavljaju sredstva koja imaju tačno definisanu namenu i naš cilj je da ova sredstva potrošimo u budućnosti. Do ove potrošnje će sigurno doći. Sa druge strane, štednja ima neodređeni karakter, ne znamo da li ćemo uopšte potrošiti ova sredstva, a ako do potrošnje dođe, u ovom trenutku ne znamo kada će trošak nastati niti na šta konkretno će taj novac otići.
Druga velika nedoumica može nastati prilikom poređenja namenskih fondova i Fonda za Crne dane. Fond za Crne dane je tu da bi nam bio podrška u kriznim situacijama, ne znamo na šta cemo ga potrošiti, ali znamo da će biti hitno i jako bitno. Da ponovim ukratko, naš cilj sa Fondom za Crne dane je da što pre skupimo 1,000 EUR, a potom da ga polako dopunimo do iznosa od 3 do 6 meseci prosečnih troškova. Sredstva iz ovog fonda ne trošimo osim ukoliko nešto ne iskrsne. Sa druge strane, sredstva iz namenskih fondova sigurno trošimo kada nastupi planirani momenat na ono što smo originalno planirali. Na primeru automobila bi to izgledalo ovako – kupovinu automobila finansiramo iz namenskog fonda, dok neplanirani kvar na menjaču finansiramo iz Fonda za Crne dane ukoliko nemamo prostora u tekućem budžetu da to platimo.
Glavne namene
Ime ovog sajta je Licne Finansije, a to znači da su tvoje finansije upravo to, tvoje lične. Ovo znači da su tvoje finansije unikatne i da je moguće da možeš imati namenski fond za nešto sto druga osoba nema, i obrnuto. Ono što meni trenutno pada na pamet, najčešće se namenski fondovi koriste za sledeće stvari:
- Kućni fond (renoviranje, krečenje, bela tehnika)
- Fond za auto (kupovina novog auta, registracija automobila, nove zimske gume)
- Fond za nameštaj
- Fond za belu tehniku (novi računar, novi telefon, potencijalno može biti u okviru kućnog fonda)
- Fond za poklone (svadbe, rođendani)
- Fond za putovanja i odmore
- Fond za početak škole i sl.
Evo uzmimo na primer početak škole. Ovaj momenat je stresan kako za decu, tako i za roditelje. Treba kupiti odeću, obuću i materijal za školu, tako da ovi troškovi mogu biti poprilično visoki. Znamo da školska godina počinje u septembru, tako da ovaj veliki izdatak treba planirati za drugu polovinu avgusta. Ako se organizujemo na vreme i preko celog leta izdvajamo deo po deo novca, ovaj trošak će nam mnogo lakše pasti.
Kako izračunati potreban iznos?
Dobra stvar kod namenskih fondova je što znamo koliko nam je novca potrebno i znamo kada će nam taj novac trebati. Da bismo izračunali koliko treba da izdvajamo od svake zarade, možemo uraditi sledeće:
- Napraviti listu ciljeva sa iznosima planiranog troška
- Odlučiti kada će ti troškovi nastati
- Podeliti iznos planiranog troška sa brojem meseci od sada do nastanka troška (mali predlog, umesto broja kalendarskih meseci, posmatraj koliko ćeš plata dobiti u posmatranom periodu, realniji je pokazatelj)
- Dobijeni iznos iz prethodnog koraka izdvojiti svaki mesec čim dobiješ platu
Hajde da ovo pogledamo na primeru: na početku godine smo odlučili da nam je frižider star i da ćemo ga promeniti početkom novembra, što znači da imamo 10 meseci od sada pa do tog momenta. Pregledali smo ponudu i videli smo da frižider koji želimo da kupimo košta 80,000 dinara. Sada imamo sve informacije i znamo da od svake zarade treba da izdvojimo 8,000 dinara u namenski fond za kupovinu frižidera.
Moja preporuka je da proces određivanja ciljeva i potrebe za namenskim fondovima odradiš na početku godine i da od samog početka ubaciš sve u svoj redovni mesečni budžet. Na ovaj nacin imaš najvise vremena da uštediš, biće manji pritisak na tvoj budžet pošto ćeš štedeti manje iznose mesečno, i naravno, neće biti griže savesti prilikom trošenja, pošto će se sada svi troškovi nalaziti direktno u tvom budžetu.
I ovde dolazimo do malog bonusa koji sam ti pripremio, na linku ispod ovog pasusa se nalazi tabela koju možeš skinuti ili kopirati, u koju mozes da uneseš svoje ciljeve i da automatski izračunaš koliki iznos mesečno treba da izdvojiš u namenski fond. Tabela je tako predviđena da je moguce ubaciti 3 cilja i formirati 3 namenska fonda, tako da mislim da će ova tabela biti posebno korisna svima vama koji imate više ciljeva za koje štedite u isto vreme.
Gde čuvati namenske fondove?
I da zaokružimo priču, ostalo nam je još da razmislimo gde ćemo čuvati naše namenske fondove. Generalno postoje dve opcije:
- Čuvanje namenskih fondova u koverti u gotovini, gde ćemo za svaki namenski fond imati posebnu kovertu. Na ovaj način imamo apsolutnu kontrolu nad novcem i u svakom trenutku možemo prebrojati novac koji je u koverti. Međutim, mana ovog načina je što je novac uvek tu na dohvat ruke i što ga možemo potroštiti na nesto drugo ukoliko nemamo samokontrolu. Takođe, novac može biti ukraden iz kuće, tako da I taj rizik svakako postoji.
- Drugi način je da novac čuvamo u banci, na nacin što ćemo za svaki namenski fond napraviti novu partiju na racunu, i onda novac elektronski prebacivati na tu partiju. Dobra stvar je što nova partija nije vezana za platnu karticu, tako da je manja šansa da ćes potrošiti novac na nešto čemu nije namenjen. Ovde samo treba paziti na troškove održavanja računa koje banka naplaćuje, kako ne bismo placali naknadu za svaku partiju koju otvorimo.
- BONUS: Oopcija je da novac oročimo, sa obzirom da znamo kada će nam tačno trebati. Na ovaj način možemo makar malo odbraniti ušteđevinu od inflacije dok štedimo.
Rezime za kraj...
Da rezimiramo, namenski fondovi služe kako bismo na vreme krenuli da štedimo za tačno određeni trošak za tačno određeni datum u budućnosti. Za razliku od Fonda za Crne dane i obicne štednje, namenski fondovi su namenjeni da bi se potrošili i imaju tačno određenu namenu. Njihovom implementacijom u naš proces budžetiranja lakše obavljamo velike kupovine i trošimo na planirane stvari bez griže savesti.
Imaš pitanje ili komentar?
