Žetva i rezultati uzgoja ječma 2021 | Da li se poljoprivreda isplati
Kada sam napisao tekst o tome kako napraviti investicioni portfolio, očekivao sam da će moj sledeći tekst biti tekst u kojem ću prijaviti porez na kapitalnu dobit. Međutim, kako to obično biva, viša sila je umešala svoje prste, spoljne temperature su naglo skočile i ječam je sazreo brže nego što sam ja planirao. Tako da bih ti u današnjem, pomalo neplaniranom tekstu pokazao kako je izgledala žetva, koji je rezultat uzgoja ječma i na kraju ću ti pokazati matematiku kako možeš da oceniš da li je poljoprivreda (ili neki drugi projekat) isplativa kao vid poslovne aktivnosti.
Ako te mrzi da čitaš želiš da vidiš snimke sa terena, pogledaj snimak ispod:
Troškovi
Pre nego što krenemo dalje, red je da prvo podvučemo crtu i vidimo koliko je naš trud oko ječma vredeo ove godine. Pre nego što krenemo, naznačio bih da su sve cifre iskazane po hektaru, pošto mi je dosta vas pisalo u vezi prethodnih videa da vam katastarsko jutro baš i nije najpogodniji način za iskazivanje prihoda i troškova.
Pa da krenemo od početka sezone, na jesen smo bacili 300kg/ha veštačkog đubriva 6:24:12, i ovo nas je sve ukupno koštalo 11,675 dinara po hektaru. Zatim, nakon što je đubrivo izbačeno, na pripremu zemljišta, seme i setvu je potrošeno 15,750 dinara po hektaru, odlučili smo se za NS Seme, i to za sorte Parip i Nonijus. Nakon setve je nastupila zimska pauza i tokom ovog perioda stvari nisu baš dobro izgledale zbog toga što smo imali niske temperature, ali bez snežnih padavina.
Nakon zimske pauze smo odradili prihranu azotnim đubrivom AN-om, bacili smo 200 kg/ha i to je koštalo 8,800 dinara po ha sa razbacivanjem. Nakon toga, vremenski nepovoljan period se nastavio, i upravo zbog ovoga smo odlučili da prvi herbicidni tretman pojačamo sa Amiksolom, čisto kako bismo malo razmrdali biljke posle zimskog sna. Prvi tretman je koštao 14,425 din po ha, i ovde smo se odlučili za BASF-ov program, u istom tretmanu smo odradili Biathlon, Duett Ultra, Medax Top i dodali već pomenuti Amiksol. Jako mi se svidelo što je sve kompatibilno za mešanje i što je sve urađeno u jednom prohodu.
Potom, nastupila je mala pauza u radovima i čini mi se da je ječam za kratko vreme jako brzo izrastao. Nakon formiranja lista zastavičara i početka formiranja klasa, primetili smo vrlo sitne tačkice na listu zastavičaru i odlučili smo se da obavimo i drugi tretman, tj. da prskamo Priaxorom i dodali smo insekticid Fastac, čisto za svaki slučaj, kada već prolazimo kroz njivu da ubacimo i to u mešavinu. Nije skupo, ali može značajno da odbrani prinos od insekata.
I nakon ovih ogromnih temperatura, zrno je ekstremno brzo krenulo da se suši, zbog čega smo morali da intervenišemo i obavimo vršidbu ječma, i ova aktivnost nas je koštala 10,500 dinara po hektaru. Takođe, još što je u planu, jeste da žetvene ostatke poprskamo sredstvom koje ubrzava njihovo razlaganje, i potom da se obavi oranje, moja procena je da će ovo koštati 13,875 dinara po hektaru, ali moguće su male promene.
Da sumiram, ukupni troškovi će iznositi oko 82,000 din/ha, i oni su otprilike podjednako raspoređeni na materijal i na plaćene uslužne aktivnosti, odnos je 53% prema 47% u korist troškova materijala.
Slika 1 – Troškovi proizvodnje ječma ove poljoprivredne sezone
Slika 2 – Ukupni troškovi i njihova raspodela
Prihodi i rezultat
I nakon što smo izlistali sve troškove, red je da vidimo i kakav smo prinos ostvarili i koliki je konačan rezultat.
Na moje blago iznenađenje, čak i uprkos lošim vremenskim uslovima i nedostatku kiše, ostvaren je prinos od 8,420 kg ječma po ha, što je značajno iznad mojih očekivanja. Ja sam iskreno očekivao između 7t i 7,5t po ha, ali je očigledno neki spoljni faktor uticao na prinose iznad planiranih. Možda je pomogla činjenica da je predusev bila soja, kao i da je primenjena kompletna agrotehnika sa moglo bi se reći, najboljim hemijskim preparatima, ali opet mi se čini da je još nešto doprinelo ovom prinosu.
Kada pomnožimo dobijeni prinos sa cenom od 20.50 dinara za kg, dolazimo do ukupnog prihoda od 172,610 dinara po ha, odnosno do povrata investicije od oko 109%, što je znatno više od prošlogodišnjih prinosa. Naravno, i postignuta cena ima velikog uticaja, koja je bila oko 15 dinara prošle godine.
Slika 3 – Ukupni prihodi
Slika 4 – Prinos na uložena sredstva
Ocena isplativosti poljoprivrede
E sada, hteo bih na brzinu da vam pokažem kako da računate da li je neki projekat isplativ i da li uopšte trebate da uložite u neki projekat, i to ću brzinski uraditi pomoću izračunavanja interne stope prinosa. Ovo radim iz razloga što mi se nekoliko ljudi javilo sa pitanjem zašto se poljoprivrednici žale na situaciju ako uspevaju da dupliraju svoj novac svake godine?
Ono što sam možda i rekao ranije je da moja porodica nije kupila zemlju koju obrađujemo, već je zemlja nasledstvo, i zbog toga mi nemamo nikakvih troškova kupovine ili zakupa zemljišta. Međutim, kada bi neko “sa strane” hteo da se bavi poljoprivredom, ta osoba bi morala da kupi ili zakupi zemljište, zbog čega bi se ostvareni prinosi dramatično promenili u odnosu na ono što vam ja pokazujem.
Recimo da imamo osobu koja želi da kupi 1 Ha zemljišta i da to zemljište obrađuje duži vremenski period. Generalno je pravilo da se poljoprivredno zemljište nikada ne prodaje, zbog čega će nam period posmatranja biti malo duži, ja ću uzeti 30 godina. Recimo da je naša osoba iz primera kupila zemljište ekstra klase, i da takvo zemljište košta 20,000 EUR/ha. Nakon toga, recimo da uzmemo da će naša osoba uložiti 800 EUR po ha godišnje, a da će ostvariti prinos koji je 150% uloženog iznosa (ovo je vrlo visoko i nije svaka godina ovakva).
Recimo da svake godine naš domaćin potroši 400 EUR do kraja oktobra, još 400 EUR do kraja februara naredne godine i da od prodaje proizvoda zaradi 2,000 EUR do kraja jula. Kada ove pretpostavke ubacimo u model, nakon 30 godina dolazimo do podatka da je ostvarena prosečna godišnja stopa prinosa nakon 30 godina samo 5%, što je, složićete se, malo, sa obzirom da je potreban rad ali i da postoji neizvesnost zbog vremenskih uslova.
U svakom slučaju, ovako izgleda nešto realnija slika što se tiče isplativosti poljoprivredne proizvodnje, link do tabele je OVDE, tako da se možete malo igrati i ubaciti neke svoje pretpostavke ako ste zainteresovani. Takođe, pored je još jedan scenario gde prinosi nisu biti isti svake godine, već se nasumično menjaju, kao što je to slučaj i u realnosti, pa bacite pogled i na ovo.
Imaš pitanje ili komentar?
