Kako gazdovati svojim finansijama

Pre nekog vremena sam ponovo počeo da čitam knjigu „Najbogatiji čovek Vavilona“ i jedna od osnovnih ideja knjige je da uvek prvo platiš sebi. Deo ukupnog novca koji zaradiš bi trebalo da bude tvoj. Ne tvoj da ga čuvaš neko vreme i posle da ga potrošiš, već da bude u tvom vlasništvu zauvek.

Ako ne platiš prvo sebi, to je isto kao da ne primaš platu uopšte. Kada ti tvoj poslodavac isplati platu za posao koji uradiš, ako ne izdvojiš nešto za sebe sa strane, to je isto kao i da ne dobijaš platu uopšte. Upravo zbog ovoga je jako bitno da kreneš da usvajaš naviku da prvo plaćaš sebi. Ako ovo ne uradiš odmah, život će ti se desiti – prvo ćeš platiti obavezne troškove kao što su rate kredita za stan i auto, pa ćeš platiti komunalije i osiguranje, pa ćeš onda platiti troškove kao što su hrana i odeća, pa tek nakon toga, ako ostane nešto, to ćeš uštedeti. Ali čak i tada, kada vidiš da imaš nešto novca na kraju meseca, možda ćeš doći u iskušenje da kupiš nešto što ti možda i ne treba u tom trenutku. I tako dolaziš u situaciju da ceo mesec radiš, da tvoj novac odlazi drugima, a da tebi ne ostaje ništa.

Postoji samo jedna mala zamerka koju imam na knjigu, a to je da autor navodi da je potrebno da najmanje jednu desetinu svoje zarade izdvojiš za sebe. 10% je dobar početak ako krećeš od neke nule, ali je po mom mišljenju malo, i trebalo bi da težiš da štediš mnogo više od ovoga. Minimalno 20% tvojih prihoda, a ako možeš više, trudi se da uštediš što je više moguće.

Ako trenutno ne primenjuješ ovaj koncept, izdvoj momenat i izračunaj koliko bi mesečno trebalo da izdvajaš za štednju (sa obzirom da se radi o samo 10% tvojih prihoda, verujem da ćeš ovo moći iz glave da izračunaš). Na primer, ako zarađuješ 700 evra mesečno, onda bi 10% tvojih prihoda bilo 70 evra. Ako želiš da uštediš 20%, onda samo dupliraj ovaj iznos. Sa obzirom da ćeš možda štedeti nejednake cifre iz meseca u mesec, bilo bi dobro da povremeno izračunaš svoju stopu štednje, tako što ćeš uzeti ukupan ušteđeni iznos i podeliti ga sa ukupnim prihodima tokom nekog perioda. Kada uspeš da dovedeš svoju štednju na visok i stabilan nivo, tada se može reći da ti gazduješ nad svojim finansijama, a ne obrnuto.

Na ovom mestu bih mogao da ti dam još jedan savet, a to je da pokušaš da automatizuješ svoju štednju što je više moguće. Nametni sebi imaginarni porez od 10% i postavi trajni nalog u banci koji će ti taj iznos automatski određenog dana u mesecu prebacivati sa tekućeg računa na štedni račun ili na brokerski račun. Tek nakon ovog transfera kreni sa trošenjem onoga što je ostalo.

Neko će možda reći: „Ja nemam prostora u budžetu za tako nešto!“. Na ovakve tvrdnje obično odgovaram sledećim pitanjem – Da ti sutra dođe šef na poslu i da ti kaže da je firma u krizi i da moraju da ti smanje platu 10% i da je to privremena situacija, šta bi bila tvoja reakcija? Većina ljudi ne bi reagovala, samo bi prilagodila svoju potrošnju da se uklopi u ovaj novi, smanjeni budžet. Istu ovu situaciji zamisli kada podesiš svoj trajni nalog, samo što sada onih 10% koje ne potrošiš idu tebi na tvoj štedni račun.

Ja ne mogu da ti opišem to zadovoljstvo kada vidiš da tvoja štednja raste i da sa tom štednjom možeš da uradiš bilo šta za sebe. Ja nikada neću zaboraviti situaciju kada sam prvi put ugledao da na računu imam izdvojeno 1,000 evra i da sa tim novcem mogu da radim šta god poželim (ja sam ga investirao). Možda zvuči čudno, ali kao da se javila neka zavisnost u meni u tom trenutku, samo sam želeo da uštedim narednih 1,000 evra i tako dalje. Sa druge strane, da sam tih 1,000 evra potrošio na neki predmet, na primer laptop, onda ja ne bih gazdovao nad svojim novcem, već bih bio rob svojim finansijama.