Da li investirati sada ili čekati pad berze?
U današnjem tekstu ćemo pričati o jednom segmentu analize kompanija koji bi svaki investitor trebalo da zna, a čini mi se da se o ovome baš puno i ne priča. Da ne dužim mnogo, reč je o pokazatelju koji se na engleskom zove Shares Outstanding, ili Broj Emitovanih Akcija na srpskom. Ako ne želiš da čitaš tekst, slobodno baci pogled na moj Youtube video ispod:
Verujem da većina vas misli da je broj emitovanih akcija jedne kompanije fiksan, ili da se makar vrlo retko menja, ali to najčešće nije slučaj. Kompanija može izdavati dodatne akcije i tako prikupljati kapital ako im je potreban, ili sa druge strane, kompanija može iskoristiti slobodan kapital koji ima i otkupiti sopstvene akcije i tako smanjiti broj emitovanih akcija.
Na prvi pogled, ovaj podatak o broju emitovanih akcija ti se može činiti kao nebitan, međutim on može biti tihi ubica tvoje investicije ako kompanija izdaje dodatne akcije. Dozvoli da ti pokažem na jednom primeru: Recimo da kompanija uspe da ostvari 100$ prihoda u jednoj godini, i recimo da postoji 100 emitovanih akcija kompanije, što bi značilo da je prihod po akciji (EPS) 1$.
Međutim, recimo da je kompanija upala u neke finansijske probleme i da joj je potreban dodatni kapital. Umesto zaduživanja putem kredita po visokim kamatnim stopama, kompanija može odlučiti da emituje nove akcije, recimo 20 novih akcija. I recimo da je godina bila poprilično standardna, kompanija je ponovo ostvarila 100$ prihoda, ali je to sada EPS od samo 0.83$ po akciji, pošto sada ima 120 akcija u opticaju. Kada se dogodi ovakav slučaj, cena akcije uglavnom pada, pošto sada pokazatelji poslovanja kompanije izgledaju lošije nego kada je bilo samo 100 akcija u opticaju.
Ovo se upravo dogodilo sa kompanijom Lufthansa, koja je objavila da će emitovati nove akcije, i to po ceni od više nego pola manja od tadašnje cene. Sa obzirom da njihovi prihodi i ostale poslovne metrike stagniraju, ovo je dovelo do neminovnog pada cene akcije. Na ovaj način su povredili postojeće investitore na dva načina, kao prvo, njihove akcije vrede manje, a kao drugo, postojeći akcionari sada poseduju manji deo kompanije, zbog toga što je njihovo vlasništvo sada „razvodnjeno“ novim akcijama. Znači, em njihova imovina vredi manje sada, em imaju manji potencijal za rast u budućnosti.
Postoje slučajevi slični ovom, a to je situacija kada kompanije koje intenzivno rastu emituju akcije. Ovde ću iskoristiti primer kompanije Tesla, koja je od početka 2017. godine uvećala broj emitovanih akcija za oko 24%. Međutim, cena akcija nije pala drastično, zato što je u istom periodu kompanija drastično uvećala prihode, tj. rast prihoda je bio intenzivniji od rasta emitovanih akcija. Ako posmatramo sa aspekta kompanije, izdavanje dodatnih akcija je manje upadljivo od zaduživanja putem kredita, pre svega zato što se uglavnom ne vidi u finansijskim izveštajima, a potom i zato što većina investitora ne obraća pažnju na ovaj pokazatelj.
I kao poslednji, a ujedno i najbolji slučaj, imamo kompanije koje dobro posluju, imaju slobodan kapital i taj kapital koriste da otkupljuju sopstvene akcije. Ako uzmemo onaj naš originalni primer, recimo da kompanija odluči da otkupi 20 sopstvenih akcija, i sada umesto 100 akcija u opticaju ima 80. Sada će prihod po akciji biti 1.25$ po akciji, što će usloviti rast cene akcije, pošto sve metode valuacije sada uzimaju poboljšane pokazatelje u obzir. Kao dobar primer ove poslovne prakse bih izdvojio Apple, koji je od januara 2016. smanjila broj emitovanih akcija za 26% i na taj način donela dodatnu vrednost svojim akcionarima.
Ono što je takođe interesantno, otkup sopstvenih akcija je optimalan način donošenja vrednosti akcionarima i sa poreskog aspekta, zato što se po ovom osnovu ne plaća nikakav porez. Ako bi isti novac kompanija htela da iskoristi za isplatu dividende, takva dividenda bi bila oporezovana. Tako da, kompanije koje otkupljuju sopstvene akcije mogu biti zanimljive za tvoj portfolio.
Imaš pitanje ili komentar?
