Dobrovoljni Penzioni Fondovi - sve što ti nisu rekli
U današnjem tekstu ćemo se baviti jednom zanimljivom temom, a to je koliko su Dobrovoljni Penzioni Fondovi pouzdani i da li postoje neki skriveni rizici investiranja u ovakve fondove. Ukoliko želiš, možeš pogledati i moj mnogo detaljniji Youtube video na ovu temu:
Zbog urušavanja javnog penzionog sistema, finansijski odgovorni ljudi su prinuđeni da dodatno štede u privatnim penzionim fondovima. Iako su ovi fondovi prisutni na našem tržištu već više od jedne decenije, čini mi se da niko nije postavio pitanje koliko su ovi fondovi zaista pouzdani? Takođe, da li je moguće da država ovakvom postavkom više podržava interese inostranog privatnog kapitala nego što podržava svoje građane?
Hajde da se samo malo izmaknemo i pogledamo širu sliku. Penzioni fondovi su vrsta investicionih fondova koja ima za cilj da prikupi depozite od investitora i te depozite investira sa ciljem da ostvari prinos. Sa obzirom da se radi o penzionim fondovima, oni imaju izuzetno konzervativnu investicionu politiku u cilju smanjenja investicionog rizika.
Od 2009. godine, na osnovu preporuke OECD-a, privatni penzijski fondovi počeli su da prave svoje imovinske portfolije u kojima dominantnu ulogu imaju državne obveznice, koje se smatraju najsigurnijim vidom investiranja. Ako pogledamo stratešku alokaciju prosečnog dobrovoljnog penzionog fonda u Srbiji, videćemo da se preko 90% imovine investira u državne obveznice, oko 7% ide u oročene depozite, a samo oko 3% ide u akcije. Kada bismo ovde prekinuli priču, prosečnoj osobi bi ovakva investiciona strategija bila potpuno razumna. Ali ne i nama.
Zašto je ovo ovako? Pogledajmo prvo sa aspekta nas kao individue. Pre svega, naš cilj je da investiranjem u penzioni fond dođemo do dodatnog izvora prihoda u starosti, kako bismo bili manje zavisni od javne, državne penzije. I tu leži prvi problem investiranja u dobrovoljne penzione fondove, novac za javne penzije i privatne penzije dolazi iz istog mesta, a to je Budžet Republike Srbije. Već znamo da većina sredstava za javne penzije dolazi putem dotacija iz budžeta, dok se sa druge strane ogromna većina prinosa dobrovoljnih penzionih fondova ostvaruje tako što država vraća svoj dug po osnovu obveznica. Ovo znači da ne postoji adekvatna diverzifikacija rizika, ako država upadne u problem, biće problema i sa javnim i sa privatnim penzijama.
Drugi problem za sva lica koja žele da investiraju u dobrovoljne penzione fondove je činjenica da ovi fondovi ostvaruju vrlo niske prinose. Toliko niske da oni vrlo često ne uspevaju da nadmaše aktuelnu stopu inflacije, zbog čega dolazi do gubitka realne vrednosti novca. Trenutni prinosi dobrovoljnih penzionih fondova se kreću oko 2%, dok je inflacija preko 6%, što u praksi znači da naš novac u penzionim fondovima gubi oko 4% svoje realne vrednosti. I dok je ovo loše za individualne investitore koji štede u dobrovoljnim penzionim fondovima, ovo je odlično za samu državu, sa obzirom da se ona zadužuje po nešto povoljnijoj stopi.
Ukoliko bismo posmatrali ovaj fenomen sa makroekonomske strane, pokrivanje fiskalnog deficita države kroz emisiju novih državnih obveznica dovodi do kreiranja dužničke spirale, sa obzirom da je vrlo verovatno da se sredstva koja država prikupi putem emisije obveznica troše uglavnom na tekuće izdatke, a ne na investicije koje će generisati neke prihode i na taj način pokriti trošak kamate na obveznicama.
I sada dolazimo do poslednjeg igrača u ovom lancu, a to su društva za upravljanje penzionim fondovima. Zašto cela situacija odgovara i njima? Ovde je stvar poprilično jednostavna, sa obzirom da se radi o privatnim kompanijama koje za cilj imaju ostvarivanje profita. Ove kompanije uglavnom naplaćuju 2,5% ulazne naknade koja se odbija od svake uplate u fond, kao i 2% naknade za upravljanje koja se računa na ukupnu investiranu imovinu na godišnjem nivou i oduzima se proporcionalno svakog dana. Ovo znači da je ovim kompanijama omogućeno da ostvaruju prihod usled neefikasnosti javnog penzionog sistema.
Kada znamo da postoji zajednički interes između kompanija koje upravljaju dobrovoljnim penzionim fondovima i države, uopšte ne čudi činjenica da je aktivna vrlo snažna PR kampanja koja ima za cilj popularizaciju štednje u ovim fondovima. I dok narod misli da će ovaj vid štednje biti rešenje za sve finansijske probleme u starosti, ono što je jedino izvesno je da će država i privatne kompanije biti jedini profiteri od ovakve situacije.
Dok nam se PR kampanjama priča kako treba u manjoj meri zavisiti od države i brinuti se samostalno o svojoj finansijskoj budućnosti, oni koji vode privatne penzijske fondove i koji su najglasniji zastupnici ove priče ‒ u potpunosti zavise od države! A kao vrhunac, ista ta država, koja navodno pokušava da se oslobodi prevelikog socijalnog tereta, svojom neefikasnošću i aktuelnim zakonima garantuje profit privatnim penzijskim fondovima. I tako, partnerstvo između biznisa i države donosi uvećane profite stranim kompanijama dok smo mi kao građani sa druge strane prepušteni sami sebi, bez ikakve garancije da ćemo imati izvesne penzije i sigurnu starost.
Imaš pitanje ili komentar?
