Fundamentalna Analiza 3 - Bilans Uspeha
Pre nego što nastavim, hteo bih samo da napomenem da su ovi video snimci namenjeni pre svega investitorima. Ovo nije kurs za knjigovođe i vrlo je verovatno da neću pričati baš o svim bitnim stvarima koje su bitne iz računovodstvene perspektive. Takođe, ja nisam ni finansijski, niti investicioni savetnik, ja sam samo običan lik koji priča o tome šta gleda prilikom investiranja, tako da te molim da ovaj video ne smatraš investicionim savetom.
Pre nego što nastavim, hteo bih da se zahvalim sponzoru današnjeg videa, brokeru Freedom 24. Ukoliko želiš da otvoriš račun, link za registraciju se nalazi OVDE.
Hajde samo na trenutak da se vratimo na prethodni tekst. U njemu smo pričali o bilansu stanja, u kojem su prikazani imovina i izvori imovine, koji se mogu shvatiti kao alati koji stoje na raspolaganju menadžmentu kompanije. Danas ćemo pričati o bilansu uspeha, koji pokazuje rezultate koje menadžment kompanije uspeva da ostvari upotrebom alata iz bilansa stanja.
U tekstu će biti prezentovan teoretski deo, a konkretan primer na kompaniji Apple se nalazi u videu. Prva linija u Bilansu uspeha je linija sa Ukupnim Prihodima ili Total Revenue, i ona pokazuje koliko je kompanija zaradila pre bilo kakvih drugih troškova. Generalno, uvek je dobro da vidimo da prihodi kompanije rastu iz godine u godinu, što je ovde svakako slučaj, ali takođe ne treba da zaboravimo ni sektorsku analizu iz kvalitativnog dela, gde treba da vidimo i da li market share kompanije raste.
Sledeća linija u bilansu su Troškovi prodatih proizvoda, ovde su prikazani kao Cost of Revenue, a još je ustaljeno da se ova linija zove i Cost of Goods Sold, ili COGS skraćeno. U ovoj liniji se nalaze svi troškovi koji su direktno vezani sa proizvodima koji su prodati, kao što su troškovi radnika u proizvodnji, trošak materijala, ambalaža, trošak energije u proizvodnim pogonima, troškovi transporta i sl. Sasvim je normalno da ovi troškovi rastu sve dok i ukupni prihodi rastu, a kako bismo videli efikasnost kompanije, možemo podeliti COGS sa Total Revenue.
Sledeći na redu nam je Bruto Profit, ili Gross Profit, koji se računa kao Total Revenue – COGS. Ovde možemo izračunati jedan bitan pokazatelj, a to je Bruto Marža, ili Gross Profit Margin, i ona se računa kao Gross Profit / Total Revenue. Bruto marža je jako zanimljiva, zato što nam je ona jedan od ključnih pokazatelja koje analiziramo prilikom analize kompanija iz istog sektora. Uglavnom će najbolja kompanija u sektoru imati najbolju Bruto Maržu, nije uvek slučaj, ali je uglavnom tako.
Nakon bruto marže, dolazimo do Operativnih Troškova, ili do linije Operating Expense, koju možemo podeliti na dva velika dela: Selling, General & Administration i Research & Development. Ono što je normalno, jeste naše očekivanje da kompanija smanjuje troškove, ili makar da ih drži pod kontrolom. Međutim, smatram da se ovo ne može primeniti na celu kategoriju Operativnih troškova.
Krenimo od linije Selling, General & Administration troškova ili skraćeno SG&A, koji uključuju raznorazne troškove, kao što su troškovi marketinga, opšte administracije, zarada menadžmenta i radnika koji ne rade direktno u proizvodnji, osiguranje, pravni troškovi i sl. Ovi troškovi uopšte ne moraju da zavise od obima proizvodnje i prodaje, već zavise isključivo od toga kako je kompanija organizovana i kako menadžment upravlja kompanijom. Naravno, neki troškovi iz ove kategorije mogu uticati na buduću prodaju, kao što je trošak marketinga, ali generalno želimo da vidimo da se ovi troškovi smanjuju, ili makar da rastu sporije nego što rastu prihodi kompanije.
Drugu grupu Operativnih troškova čine troškovi Istraživanja i Razvoja, ili R&D troškovi, koji su po meni vrlo bitni. Ovi troškovi mogu biti vezani za nekoliko stvari:
- Razvoj novih proizvoda koje će kompanija proizvoditi u budućnosti,
- Unapređenja postojećih proizvoda koje kompanija već prodaje i
- Unapređenja proizvodnih procesa i razvoj novih materijala, što može dovesti do bolje operativne efikasnosti i nižih troškova proizvodnje
Kao što se može videti iz opisa, ovi troškovi su krucijalni za budućnost kompanije, zbog čega ja lično volim da vidim da se oni povećavaju iz godine u godinu, pošto to ukazuje da kompanija sve više ulaže u svoju budućnost.
I kada saberemo ove dve grupe troškova, dobijamo Operativne troškove, i sada konačno možemo da izračunamo Operativni Profit, ili Operating Income kao razliku između Bruto Profita (Gross Profit) i Operativnih troškova (Operating Expense). Treba napomenuti da se ova linija još može zvati i EBIT, odnosno Earnings before Interest and Taxes. Naravno, kao što smo uradili za Bruto Maržu, i ovde možemo izračunati Operativnu Maržu, tako što ćemo Operating Income podeliti sa linijom Total Revenue.
Nakon linije Operativnog Profita, ili EBIT-a, imamo još par linija kako bismo došli do konačnog iznosa koji može smatrati konačnim profitom za obične akcionare. Imamo pre svega Kamatu, ili Interest. Generalno, većina kompanija će ovde imati negativnu cifru, zato što se kompanije uglavnom zadužuju kod banaka i plaćaju kamate.
Još jedna stavka ispod Operativnog profita su Ostali neoperativni prihodi i troškovi, koji nastaju neplanirano i ne možemo očekivati da će se ovi prihodi i troškovi javljati konstantno u budućnosti. I na kraju, imamo još poreze, koje moramo da odbijemo kako bismo došli do konačnog Neto Profita koji se može pripisati običnim akcionarima.
Za kraj, kako bismo efikasnije analizirali bilans uspeha, potrebno je da upotrebimo neke racio pokazatelje kako bismo brzo došli do informacije koliko je bilans uspeha kvalitetan, a naravno i kako bismo poredili kompaniju sa drugim konkurentima iz istog sektora. Ja sam u video snimku koji je linkovan iznad prikazao kako se računaju EPS i P/E racio, tako da te pozivam da pogledaš ovo u samom videu.