Kako je Michael Burry predvideo krizu 2008. godine
Amerika, godina je 2008. Trenutno se nalazimo u skoro petogodišnjoj ekspanziji privrede. Svi sektori prosperiraju, stopa zaposlenosti je visoka, banke odobravaju kredite, sve deluje odlično. A onda je došao septembar. Odjednom, balon je pukao i velika investiciona banka, Lehman Brothers je objavila bankrot. I tada, kao domine kreću da padaju delovi američkog ekonomskog i finansijskog sistema. Ljudi su gubili svoje poslove i domove i svi su generalno bili iznenađeni ovim događajima. Svi osim ovog čoveka, Majkla Berija (Michael Burry).
Ukoliko te više zanima video verzija ovog teksta (uključujući i inserte iz filma The Big Short), Youtube video se nalazi ispod:
Kako je sve počelo?
Tradicionalno, stambeni krediti nisu bili teški za razumevanje. Klijent dolazi do banke, traži kredit, banka klijentu odobrava kredit i prilikom tog procesa stavlja hipoteku na nekretninu koju klijent kupuje. U narednih 20-30 godina klijent ima obavezu da otplaćuje kredit sa kamatom, a ukoliko klijent ne može da vrati kredit, banka aktivira hipoteku, prodaje nekretninu i naplaćuje svoj novac na taj način.
Ovakav proces će jedna poslovna banka ponoviti na hiljade i hiljade puta i stvoriće čitav portfolio aktivnih stambenih kredita. E onda su banke uočile da su ovi krediti poprilično sigurni, tj. ogroman procenat ljudi uredno vraća svoje kredite, što znači da će banke gotovo garantovano dobiti celokupnu plaisranu sumu nazad, ali da ovakav proces otplate kredita traje previše dugo. I upravo tada nastaje ideja da se svi bankarski krediti upakuju i kao takav paket pretvore u specifične hartije od vrednosti i, potom, njihova prodaja na finansijskom tržištu.
Mortgage Backed Security (MBS)
Prethodni pasus je opisao proces koji se stručno naziva Sekjuritizacija kredita, a upravo tako je nastao glavni krivac za krizu 2008. godine, a to je finansijski instrument koji nosi naziv MBS tj. Mortgage-Backed-Security, ili na srpskom, Hartija od Vredosti koja je osigurana hipotekom na nekoj nekretnini. Poenta MBS-a je da investitori kupuju ove instrumente zbog činjenice da će sve buduće uplate po osnovu stambenih kredita sada ići novim vlasnicima, tj. tim investitorima. Kada ih već spominjemo, kupci MBS-ova su bili investicioni fondovi, penzioni fondovi ili bilo koje druge finansijske institucije, sa obzirom da se ovim instrumentima trgovalo na otvorenom tržištu.
Takođe treba napomenuti da nisu svi MBS-ovi bili isti, već da su u okviru jednog paketa postojale različite grupe kredita koji su bili manje ili više rizični. Ovakve grupe se nazivaju tranše i krediti se svrstavaju u tranše A, B ili C u zavisnosti od toga koliko su stambeni krediti unutar njih rizični. Tranša C će biti najrizičnija, što znači da su u njoj krediti ljudi sa najnižim kreditnim skorom, ali će upravo zbog toga nositi najviši prinos. I tako će rizičnost opadati što se više penjemo po tranšama, ali će takođe opadati i prinos.
Ko je video šansu?
Sada ćemo upoznati našeg današnjeg junaka, doktora Majkla Berija. Verujem da su mnogi od vas čuli za ovog gospodina kada ste gledali film „The Big Short“, gde je on jedan od glavnih junaka filma. Uglavnom, kada je se već ova praksa sa MBS-ovima zahuktala, Majkl Beri je smatrao da je tržište nekretnina precenjeno i da je samim tim većina MBS instrumenata precenjena, ili da se baziraju na lošim temeljima. Do ovog zaključka je došao tako što je analizirao pojedinačne stambene kredite koji su bili “pakovani” u MBS proizvode. Ukoliko bismo pauzirali scenu iz filma u kojoj on gleda u monitor, videli bismo da on analizira kašnjenja u otplati kredita, što može biti vrlo dobra indikacija da ti stambeni krediti i nisu baš toliko kvalitetni kao što se prikazuje u MBS-ovima.
Dodatno, i same poslovne banke su videle svoju šansu i odobravale su sve više stambenih kredita, u filmu se kaže na jednom mestu „ako imaš puls, dobićeš kredit“, provere kreditnih skorova su bile sve opuštenije i sve više ljudi je dobijalo kredit. Ovo je podizalo rizičnost stambenih kredita i posledično i MBS-ova, ali je takođe ova poplava dostupnog novca drastično podigla cene nekretnina u Americi.
Credit Default Swap (CDS)
Nakon što je završio sa analizom i doneo zaključak da je tržište nekretnina precenjeno i da je kao jedna visoka kula od karata, Beri je naišao na drugi problem, do tada nije postojao instrument pomoću kojeg bi bilo moguće šortovati tržište nekretnina. Ukratko, šortovanje je aktivnost koja je suprotna dugoročnoj kupovini i kod šortovanja se investitor nada da će vrednost nečega pasti i da će profitirati na razlici između trenutne cene i buduće, niže cene. Kako bi pronašao rešenje za svoj problem, Beri je obišao nekoliko investicionih banaka i sa njima napravio instrument koji se zove Credit Default Swap (ili CDS).
Njegova ideja je zapravo bila jednostavna. Beri je kupio CDS, što je skraženca za Credit Default Swap. Ovo znači da je napravio ugovor sa bankom koji je u suštini swap ugovor prema kojem kupac plaća banci mesečne premije, ali ukoliko ove rizičnije tranše MBS-ova uđu u default, banka je dužna da Beriju plati punu vrednost tih MBS-ova + zbir svih premija koje bi trebale da se plate do datuma važenja CDS ugovora.
Dobra ideja u pogrešno vreme
I nakon što je zaključio ugovore, Beri i njegov fond sada imaju obaveze da investicionim bankama plaćaju mesečne premije za sve CDS ugovore koje su napravili. Ono što se kaže u investiranju, jeste da je lako imati dobru ideju, teško je imati dobru ideju u pravo vreme. Beri je imao sjajnu ideju, ali je bio među prvima koji je uočio ovu slabost tržišta nekretnina. Zbog toga su prolazili meseci i meseci, tržište nekretnina je raslo, a Beri je plaćao sve veće premije. I to su njegovi investitori osetili kroz niže prinose. Neki investitori su odlučili da povuku svoje uloge, a da bi sprečio veliki udarac na fond ukoliko veliki broj investitora krene da povlači novac, Beri je ograničio povlačenje iz fonda do daljnjeg. Ovo je izazvalo buru i more tužbi, ali ovo je bio jedini način da Berijev fond ostane stabilan.
Rasplet
I konačno, tokom 2008. godine stvari kreću polako da pucaju. Rast cena nekretnina polako usporava, sve više ljudi kasni sa svojim ratama stambenog kredita i to se polako odražava na performanse onih MBS prozivoda. Naime, od MBS-ova se očekuje da donose redovne prihode i prema tome je i procenjena njihova vrednost. Problem nastaje u tome kada veća grupa ljudi krene da kasni sa ratama, tih prihoda nema, pa samim tim i valuacija tih MBS proizvoda više nema smisla.
Međutim, ne ide sve kako je Beri očekivao. Naime, ko je trenutni vlasnik većine MBS proizvoda? Pa upravo te investicione banke sa kojima je Beri sačinio CDS ugovore. I kada bi banka sama od sebe izašla sa vestima da MBS proizvodi vrede manje, to bi izazvalo paniku na tržištu. I upravo u filmu Beri poziva predstavnika banke, u kojem saznaje da je banka tek posle par dana odredila realističnu cenu MBS-ova, i zakljucuje da je kašnjenje nastalo zbog toga što je banci trebalo vremena da proda MBS-ove koje ima u vlasništvu i kupi CDS ugovore, čime je sada i banka krenula da šortuje tržište nekretnina.
I upravo kada su se investicione banke otarasile MBS-ova iz svog portfolija (uz određene gubitke), to je predstavljalo završni udarac za tržište nekretnina. Jednostavno, i banke su priznale da je sistem neodrživ, što je dovelo do nestabilnosti u finansijskom sistemu, varijabilne kamatne stope su skočile i mnogi ljudi koji su do tada redovno plaćali svoje rate kredita su se našli u problemu. Sve više kredita je bilo problematično i sve više MBS-ova je pucalo, uvećavajući finansijsku krizu. A pobednik u celoj priči je doktor Majkl Beri, koji je tokom ove krize prodao svoje CDS ugovore i ostvario fantastičan prinos za sebe i svoje investitore.
Imaš pitanje ili komentar?
