NBS podigla referentnu kamatnu stopu – zašto je ovo bitno?
Moram da priznam da mi je malo promakla informacija da je na sednici održanoj 7. aprila Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo odluku da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, tj. sa jedan odsto na 1,5 odsto. Iako se na prvi pogled čini kao nešto trivijalno, ova informacija je poprilično bitna, a u današnjem videu ćemo videti i zašto.
Kao što smo pričali u videu gde smo diskutovali o potencijalnoj prehrambenoj krizi, međugodišnja inflacija je na istorijskom nivou u Srbiji, tada je bila 8.8%, a u međuvremenu su izašli podaci za mart, gde je inflacija čak 9.1% što je najviše u poslednjih desetak godina. Kao što znamo od ranije, inflacija nastaje kada u nekom sistemu imamo više novca nego što se nudi proizvoda i usluga, zbog čega dolazi do rasta opšteg nivoa cena.
Kada pogledamo ovu jednačinu, do poremećaja može doći zbog poremećaja u proizvodnji i poslovanju sa jedne strane, ili do previše liberalne monetarne politike i štampanja novca sa druge strane. Ukoliko pogledamo prethodnih par godina, videćemo da su prisutna oba faktora. Do poremećaja u proizvodnji je došlo zbog dobro poznatog virusa, a istovremeno su države davale pakete pomoći stanovništvu, povećavajući količinu novca u opticaju i stvarajući idealne uslove za nastanak inflacije.
E sada, kada smo došli u ovaj problem sa inflacijom, postavlja se pitanje kako iz nje možemo izaći? Generalno se u ekonomskoj teoriji spominju 3 načina na koji se pomoću restriktivne monetarne politike može spustiti inflacija:
- Povećanje referentne kamatne stope
- Povećanje obavezne stope rezerve za banke
- Povećanje kamatnih stopa na državne obveznice
I kao što vidimo Narodna Banka Srbije je uradila prvu stvar sa ove liste, a to je povećanje kamatne stope. Referentna kamatna stopa je vrlo bitna, sa obzirom da ima ulogu takozvane „signalizirajuće kamatne stope“, tj. polazne kamatne stope, sa obzirom da se prema njoj određuju sve ostale kamatne stope na dinarske plasmane. Ovaj potez, gde Narodna Banka podiže referentnu kamatnu stopu sa 1% na 1,5% je zapravo priznanje da je inflacija jača i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva reakciju centralne banke.
Ovo povećanje referentne kamatne stope će uticati na sve one koji planiraju da se zaduže u dinarima, pošto možemo očekivati i da će poslovne banke ispratiti ovaj signal Centralne Banke i podići kamatne stope na kredite. Takođe, ovo povećanje kamatne stope će uticati i na sve one koji su recimo uzeli stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom u dinarima, sa obzirom da će se sada promeniti onaj varijabilni deo kamatne stope koji se kod dinarskih kredita zove Belibor. Znači, ono što je Euribor za kredite u eurima, to je Belibor za kredite u dinarima.
Uglavnom, ideja iza ovog poteza je jednostavna, banke povećavaju kamatne stope na kredite, zbog čega sada manje ljudi i kompanija ima motivaciju da se zaduži, što će smanjiti količinu novca koja je u opticaju unutar našeg privrednog sistema i na taj način obuzdati inflaciju. Dodatno, možemo očekivati i da će banke blago uvećati kamatne stope na oročene depozite, što će dovesti do toga da će više građana biti motivisanije za štednju, što će dodatno povući novac iz privrednog sistema i usporiti rast cena.
Ono na šta treba da obratimo pažnju, jeste da je poprilično mali broj ljudi zadužen u dinarima, tako da ovo neće imati baš toliko dramatičan efekat. Ono što se definitivno očekuje, jeste reakcija Evropske Centralne Banke, gde će se povećanje referentne kamatne stope odraziti i na povećanje EURIBOR-a, a to će osetiti mnogo više ljudi u Srbiji, pogotovo oni sa stambenim kreditima u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom. ECB još nije najavila povećanje, ali mislim da možemo očekivati barem jedno povećanje kamatnih stopa tokom ove godine, tako da bi bilo dobro da se spremimo.
Imaš pitanje ili komentar?
