Kako je nastao prvi berzanski indeks?
Kao što znate, ja sam veliki ljubitelj investiranja u indeks fondove i velika većina mog investiranog kapitala je u indeks fondovima. Upravo zbog toga ćemo danas pričati o istoriji prvog indeksa na svetu, Dow Jones Industrial Average indeksa, koji je tokom prošle nedelje proslavio svoj 125. rođendan. Kao i uvek, ukoliko ne želiš da čitaš tekst, tu je i video na ovu temu:
Sami počeci
Vratimo se u daleku 1879. godinu. Ambiciozni sin jednog farmera iz Konektikata (Connecticut) je marljivo radio u maloj novinarskoj kancelariji na Roud Ajlendu (Rhode Island). Jednog dana, njegov urednik je uleteo u kancelariju i dao mu zadatak iz snova – mladi novinar je dobio zadatak da izveštava iz Lidvila (Leadville), tadašnjeg čuda od grada u državi Kolorado (Colorado) u kojem se masovno rudarilo srebro.
Tokom naredna 4 dana, dok je voz jurio na zapad, mladi novinar je gledajući oko sebe uočio raznovrsnu grupu putnika. Neki putnici su se bavili politikom, drugi su bili lepo obučeni poslovni tajkuni, treći su bili obrazovani geolozi, a četvrti najobičniji radnici spremni na celodnevno kopanje. Ali su svi imali jednu zajedničku stvar, u očima im se videla želja za zaradom.
Kada su konačno stigli u svoje odredište, gradić Lidvil, 27-godišnji novinar je polako krenuo da upoznaje ljude u ovom gradu. Dok su drugi igrali karte i pušili cigarete po salonima i kockarnicama, ambiciozni novinar je pisao seriju članaka za svoje novine pod nazivom „Pisma iz Lidvila“, u kojima je zabeležio svoje mišljenje o velikom potencijalu akcija rudarskih kompanija. Takođe, u svojim člancima je zabeležio i rastuće interesovanje investitora za pravovremene i pouzdane informacije o tržištu kapitala, tj. berzi. Naš mladi novinar, koji se zvao Čarls Henri Dow (Charles Henry Dow) će u ovom periodu naučiti mnogo o investiranju u Američku industriju u možda ključno vreme razvoja Wall Street-a. A to je period kada je New York počeo da biva glavni konkurent Londonu za mesto globalnog finansijskog centra.
Povratak u New York
I nakon godinu dana ovakve avanture, Dow se vraća u New York kako bi bio bliže „akciji“, tj. berzi. U ovom periodu on osniva malu novinarsku kancelariju na Wall Street-u sa namerom da šalje hitne vesti napisane na malim ceduljicama bankama i brokerima. Sa obzirom da su učesnici na berzi sticali prednost time što su prvi dobijali važne vesti, interesovanje za njegovu uslugu je naglo skočilo. Čak toliko da Dow više nije mogao sam da postigne sve, tako da je doneta odluka da se zaposli još jedan novinar. U ovom momentu, Dow dovodi starog prijatelja sa Rhode Island-a da mu se pridruži. Njegovo ime je bilo Edward Jones.
Ono što je krasilo tandem Dow i Jones su bili visoki moralni i etički standardi u periodu kada nije bilo neke značajnije regulacije tržišta. Za razliku od drugih medija, oni su odbijali ponude ljudi koji su hteli da utiču na cenu akcija neke kompanije da pišu dobro ili loše o toj kompaniji.
Sledeći korak se dogodio 1883. godine, kada odlučuju da štampaju i prodaju dnevni pregled finansijskih vesti, i ovaj pregled su nazvali „Customers’ Afternoon Letter“. Ono što je ljude uglavnom zanimalo, jeste stanje tržišta kao celine. Da li je u globalu dobro, da li je loše? To je svako morao da zaključi za sebe, čitajući gomilu članaka ili upoređujući cene mnogih kompanija. Kako bi zadovoljili znatiželju svojih čitalaca, Dow i Jones odlučuju da ubace jedan pregled na naslovnicu svog dnevnog pregleda, a to je prost prosek vrednosti akcija 11 kompanija, devet od njih su se bavile železnicom, a dve kompanije su bili operateri telegrafskih linija. I sada su čitaoci jednim pogledom mogli da ocene, ako je prosek vrednosti viši nego prethodnog dana, berza u globalu je porasla, i obrnuto.
Uspon Dow Jones indeksa
Ovaj dnevni pregled je beležio spori, ali stabilan rast interesovanja, pre svega usled loše ekonomske klime tokom 1880-ih godina. 1889. godina je bila velika prekretnica, sa obzirom da naš dvojac donosi odluku da proširi svoj dnevni finansijski pregled u prave novine. I ove novine su dobile naziv koji je nama danas poprilično dobro poznat, „Wall Street Journal“. Sasvim logično, Dow je postao prvi urednik ovih, kasnije će se ispostaviti, legendarnih finansijskih i poslovnih novina.
Da je tajming ove odluke bio odličan, govori i činjenica da je Američka ekonomija naglo ubrzala tokom 1890-ih godina. Ekspanzija železnice na Zapad i vrednost izvoza je rasla, zbog čega je Amerika po prvi put pretekla Veliku Britaniju po proizvodnji tokom 1895. godine. Sa rastom ekonomskih aktivnosti je došlo do „buđenja“ berze, a sa rastom berzanskih aktivnosti je skočila i tražnja za poslovnim informacijama. A upravo „Wall Street Journal“ je bio najveći i najpouzdaniji izvor poslovnih informacija.
U ovom periodu je zabeležen nezamisliv rast Američke privrede, a takođe su i do tada nepopularne delatnosti bivale sve zastupljenije. Zbog toga Dow pokreće inicijativu da se onaj inicijalni, prost prosek železničkih i telegrafskih kompanija izmeni u malo formalniji indeks, što je značilo rađanje Dow Jones Industrial Average indeksa. Počev od sredine 1896. godine, u Wall Street Journal-u se našao novi indeks koji beleži prosek vrednosti akcija 12 kompanija koje su se bavile proizvodnjom šećera, duvana, gasa, električne energije, kože i gume.
Na slici iznad možete videti originalnih 12 kompanija koje su bile u indeksu, a istorija nije bila baš naklonjena prema ovim kompanijama. Više se nijedna od njih ne nalazi u Dow Jones indeksu, a najduže se zadržala kompanija General Electric, koja je iz indeksa izbačena tokom 2018. godine. Sa ekspanzijom privrede i rastom broja kvalitetnih kompanija, postalo je jasno da indeks od 12 kompanija više ne može adekvatno da posluži kao indikator opšteg stanja berze. Zbog toga je tokom 1928. godine doneta odluka da se indeks proširi na 30 kompanija i u ovom formatu indeks postoji do današnjeg dana.
Tokom svoje istorije, vrednost indeksa je beležila poprilično dramatične promene, ali to na kraju krajeva nas ne bi trebalo da zanima. Ipak smo mi investitori, a ne trejderi. Ukoliko bismo prikazali ceo grafikon kretanja vrednosti ovog indeksa (slika ispod, izvor Guggenheim Investments), možemo videti da postoje periodi rasta i periodi stagnacije, ali je na kraju sigurno da su dugoročni investitori bili nagrađeni i da samo možemo da nagađamo koliko je generacijskog bogatstva stvoreno putem investiranja na osnovu informacija koje je pružio ovaj indeks.
Trenutno stanje Dow Jones indeksa
I nakon svega, hajde samo ukratko da se osvrnemo na trenutno stanje Dow Jones indeksa. Danas ovaj indeks održava i ažurira kompanija „S&P Dow Jones Indices“ koja je u vlasništvu kompanije „S&P Global“. Iako ovaj indeks obuhvata kompanije kao što su Apple, Boeing, Goldman Sachs, Microsoft, Visa, Walt Disney i Walmart, zbog relativno malog broja komponenti on ne uspeva da obuhvati visoko fragmentisano stanje globalne ekonomije koja prevazilazi Njujorške blokove u kojima je indeks nastao. Ipak, pored svih svojih ograničenja, Dow Jones Industrial Average se smatra simbolom dugovečnosti i verovatno će još dugo predstavljati ikonu Wall Street-a.
Nadam se da ste uživali u tekstu ili videu, za kraj bih želeo da vam se zahvalim na čitanju ili gledanju do kraja, kao malu nagradu za sve vas koji ste ostali, ukoliko želite da počnete da investirate, a niste sigurni kako da počnete ili kako sve to izgleda, uz kod „125godina“ dobijate 20% popusta na kurs ili knjigu „10 koraka do finansijske nezavisnosti“ koje možete poručiti na sajtu licnefinansije.rs.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
