Novi investicioni fond u Srbiji – Raiffeisen Green
U današnjem tekstu ćemo malo baciti pogled na najnoviji investicioni fond u Srbiji, a to je Raiffeisen Green fond. Sa obzirom da iz Raiffeisena nisu nešto posebno reklamirali ovaj novi fond, verujem da je i vama promakla ova informacija, baš kao i meni, tako da je ovo idealna prilika da zajedno pređemo sve ključne parametre i pogledamo da li je ovaj fond adekvatno mesto za naš novac.
Kao što se iz samog naziva investicionog fonda može videti, radi se o takozvanom „zelenom“ investiranju. Ideja ovakvog stila investiranja je i dalje ostvarivanje prinosa, ali uz poštovanje ESG kriterijuma, koji u nekom prenesenom prevodu znače investiranje na prirodno i društveno održiv način. Hajde da uzmemo neki primer – da bi se jedna kompanija smatrala pogodnom za uključivanje u neki ESG fond, ona mora da ispuni neke od sledećih kriterijuma:
Environmental:
- radi na smanjenju zagađenja životne sredine,
- smanjuje emisiju Ugljen-dioksida u atmosferu,
- koristi obnovljive izvore energije,
- objavljuje izveštaj o održivosti poslovanja
Social:
- kreira i posluje kroz etički lanac snabdevanja (ovo znači da nema dečijeg rada u fabrikama dobavljača),
- promoviše diverzitet svoje radne snage,
- podržava razne društvene inicijative,
- isplaćuje fer zaradu svojim zaposlenima, bez obzira na pol, godine, rasu, veru i naciju
Governance:
- podržavaju i promovišu transparentnost,
- imaju diverzitet u upravnom odboru i tako dalje i tako dalje
Pored ovog, rekao bih limitirajućeg faktora koji značajno smanjuje izbor potencijalnih pozicija, postoji još jedna specifičnost koja je vezana za ovaj fond, a to je da se ovde radi o pratećem fondu. Reč je o fondu koji ima ulogu da prikupi sredstva na određenoj teritoriji, u ovom slučaju u Srbiji, a potom da ta sredstva investira u drugi investicioni fond, koji se ovde naziva glavni investicioni fond, a cela ova struktura se zove master-feeder fond. Da se odmah razumemo, sve ovo je skroz po zakonu, ali ima nekoliko nedostataka o kojima bih danas da popričamo.
Pre nego što nastavimo, samo da vidimo gde će naš novac završiti. Reč je o fondu koji je registrovan u Austriji, a nosi naziv Raiffeisen-Nachhaltigkeit-Solide. Fond nema ulazne, niti izlazne naknade, ali zato ima naknadu za upravljanje fondom od 1% ukupno uloženih sredstava na godišnjem nivou.
Kada pogledamo strukturu pozicija fonda, videćemo da je fond nešto konzervativniji i da ulaže dominantno u obveznice, sa obzirom da je oko 75% sredstava u ovoj vrsti imovine. Ovakva investiciona politika je baš konzervativna, sa njom verovatno neće biti mnogo padova u vrednosti fonda u kriznim periodima, ali sa druge strane neće biti ni velikog rasta vrednosti fonda kada su vremena dobra i kada je privreda u ekspanziji. O tome svedoči i kretanje vrednosti fonda od njegovog osnivanja, gde vidimo da je fond od svog osnivanja polovinom 2015. godine pa sve do danas uspeo da ostvari samo 7.4% prinosa. Sa druge strane, svetski ETF je ostvario preko 75% prinosa u istom periodu, tj. oko 10 puta više.
E sada, pazite dobro, ovo su performanse kada poredimo glavni fond iz Austrije sa nekim ETF-om. Međutim, to nije adekvatno poređenje za investitore iz Srbije, sa obzirom da će naši investitori imati mnogo gore investicione performanse. A sve ima veze sa onom strukturom master-feeder o kojoj smo pričali u uvodu. Naime, imamo jednu, po meni apsolutno apsurdnu situaciju, u kojoj glavni fond naplaćuje naknadu za upravljanje fondom od 1%, a zatim i ovaj naš prateći fond naplaćuje dodatnih 1,5% od investirane imovine na godišnjem nivou.
Koliko je ovo pogubno, pogledajmo na sledećem primeru: Recimo da imamo početnu investiciju od 1,000,000 evra, recimo da je to investicija svih članova fonda. Ako pretpostavimo da će fond rasti baš svake godine u iznosu od 7% godišnje, bez bilo kakvih naknada bi posle 30 godina vrednost fonda bila preko 761 milion. Ukoliko bismo investirali ovu sumu direktno u glavni fond, koji recimo raste takođe 7% godišnje, ali ima 1% godišnju naknadu za upravljanje, posle 30 godina bi vrednost investicije bila oko 574 miliona. A ako bismo sve isto uradili, ali kroz pomoćni fond, koji ima 1,5% dodatnih naknada, onda bismo na kraju imali skoro 375 miliona. Poprilično je očigledna razlika.
Ono što je jako bitno, fond i berza kao celina neće uvek imati pozitivne prinose, a fond će svoju naknadu naplaćivati uvek, tako da će u godinama kada berza pada efekat ovih naknada biti još dramatičniji.
E da, da ne zaboravim, privremeno je ova naknada za upravljanje fondom smanjena na 1.2% godišnje, ali je ovo zaista nedovoljno da bi se povećala atraktivnost fonda. Da zaokružimo priču, ovo je još jedan u moru skupih i neefikasnih investicionih fondova i moja preporuka je da ga izbegavate. Ako želite da praktikujete zeleno i održivo investiranje, moja je preporuka da odete na sajt justetf.com i izaberete neki od mnoštva ETF-ova koji u svom nazivu imaju oznaku ESG.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
