Padaju cene stanova!? (I zašto ne)
U današnjem tekstu se bavimo najpopularnijom investicionom klasom u Srbiji, a to su nekretnine. Ako ste čitali naslove u „biznis“ novinama, sigurno ste videli članke gde se velikim slovima najavljuje pad cena nekretnina. Ne bih da vas razočaram, ali ukoliko želite da kupite stan u većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i eventualno Kragujevac, gotovo je sigurno da cene neće pasti po mom mišljenju, a danas bih želeo da vam objasnim i zašto to mislim.
Današnji video bih krenuo sa takozvanom kvantitativnom jednačinom kojom se može objasniti uloga novca na tržištu nekretnina. Ova jednačina glasi:
M * V = P * Y
Pri čemu je M – količina novca u opticaju, V – brzina kojom se postojeća količina novca obrće, P – cena nekretnina i Y – količina nekretnina u ponudi. Ako bismo trebali da objasnimo dosadašnji skok cena nekretnina u velikim gradovima, tada bismo mogli da kažemo da je to rezultat rasta količine novca u opticaju sa jedne strane i relativno stagnirajuće ponude nekretnina sa druge strane. A kada je količina nekretnina u ponudi stagnirajuća, jedino cena može da poraste i tako izbalansira ovu našu jednačinu.
I sada, kada su kamatne stope krenule da rastu, „stručnjaci“ za nekretnine tvrde kako je sasvim moguće da dođe do korekcije cena nekretnina, sa obzirom da sada sve manje ljudi može povoljno da se zaduži. Međutim, prema podacima Republičkog Geodetskog Zavoda, samo 28% kupovina stanova se finansira iz kredita, a ovaj pokazatelj je zabeležio pad u odnosu na prvo polugodište prošle godine kada je finansirano 36%. Ovo samo pokazuje da se najveći deo transakcija i dalje obavlja za keš, a ono što je problematično, jeste to što izgleda niko ne zna odakle taj keš dolazi.
Znači, veliki deo kupovine stanova se finansira novcem nepoznatog porekla i kao drugo, čak i ukoliko kamatne stope toliko skoče da baš toliko uspore zaduživanje građana, i sami građevinci mogu da odgovore na ovakvu pojavu tako što će smanjiti ponudu nekretnina. Naravno, neće oni to baš tako reći, već će opravdanje biti kako nema dovoljno radnika, ili kako je skup materijal, kasni uvoz iz inostranstva i sl. Uglavnom, projekti se mogu graditi sporije ili mogu biti kompletno odloženi, sve dok investitor ne proceni da je dobro vreme za završetak gradnje.
Zbog ovoga mislim da će cene nekretnina u velikim gradovima vrlo verovatno stagnirati u narednih godinu-dve, ili možda čak blago i rasti, ali mislim da sigurno neće padati. Ono što se polako pokazuje, jeste da rezidencijalne nekretnine nisu toliko povezane za visinu kamatnih stopa, već da glavna veza postoji sa gotovinom koja dolazi iz sive zone. A glavni problem je što ne znamo odakle ona dolazi i koji faktori imaju najveći uticaj na njenu visinu.
I eto ljudi moji, ovo su razlozi zašto mislim da cene nekretnina u velikim gradovima neće padati, već da će eventualno samo stagnirati dok su na snazi ove visoke kamatne stope. Sa druge strane, verovatno će situacija u malim gradovima i mestima biti drugačija, i tu mislim da može doći do značajnijeg pada, pogotovo kod onih naselja gde je nepovoljna demografska situacija, gde nema poslova i gde se veliki broj mladih odlučuje na odlazak.
Naravno, napomenuo bih da ne moramo uvek da se slažemo baš u svemu, i upravo zbog toga postoje komentari, gde možemo da izlažemo svoja mišljenja i diskutujemo na civilizovan način. Za kraj, ukoliko već niste, ostavite lajk, pretplatite se na kanal i vidimo se uskoro u novom videu. Pozdrav!
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
