Ukratko o EURIBOR-u
Tokom prošle nedelje smo ukratko pričali o kamatnim stopama, a jedan termin koji se pojavio prilikom objašnjavanja varijabilne kamatne stope je EURIBOR. Upravo ćemo u današnjem tekstu (ili videu, ako se odlučite da gledate) ukratko objasniti šta je ovaj indikator.
Kako nastaje EURIBOR
Ukoliko se odlučimo da uzmemo stambeni kredit sa varijabilnom Nominalnom Kamatnom Stopom, gotovo je sigurno da ćemo u ugovoru sa bankom videti da je kamatna stopa izražena kao 3M ili 6M EURIBOR + marža banke. Ako analiziramo skraćenicu, ona na engleskom predstavlja Euro Interbank Offered Rate i predstavlja prosečnu kamatnu stopu po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac na zatvorenom, interbankarskom tržištu. A koje tačno banke učestvuju na panelu koji određuje koliki će biti EURIBOR, to možete videti na slici ispod. Ovo će ukratko značiti da jedna banka apsolutno ne može imati uticaja na ovaj pokazatelj, već se on formira na ovom zatvorenom međubankarskom tržištu.
Vrste EURIBOR-a
Ono što takođe treba da znamo, jeste da postoji više EURIBOR pokazatelja, i oni se međusobno razlikuju prema ročnosti, pa tako imamo tromesečni (3M), šestomesečni (6M) i dvanaestomesečni (12M). Razlike između ovih pokazatelja postoje, ali su one poprilično male. A ako se pitate zašto uopšte postoje razlike, pa hajde da kažemo ovako – kada mi želimo da pozajmimo nekome novac, manja kamata će biti ukoliko je period pozajmice manji, a sa produžavanjem perioda će se povećati rizik da nam taj neko ne vrati ne vrati pozajmljeni novac, zbog čega se i kamatna stopa povećava. E isto to možemo primeniti na EURIBOR, samo što su u ulogama sada banke, a ne mi kao fizička lica.
Zašto se EURIBOR menja
I jedno pitanje koje verovatno muči sve one koji su zaduženi preko kredita sa varijabilnim kamatnim stopama, zašto se EURIBOR uopšte menja? Odgovor je da se ovaj pokazatelj formira na osnovu ponude i tražnje slobodnih sredstava između banaka, gde će naravno postojati oscilacije iz perioda u period. Kada je mnogo novca na tržištu, kamatne stope su manje, odnosno kada ga je manje one su veće. To zavisi od toga u kojoj fazi ekonomskog ciklusa se nalazimo. Kada Evropska centralna banka želi da poboljša i ubrza ekonomsku aktivnost u euro području, novca u protoku je više, čak se i štampa novac u nekim slučajevima. A kada je aktivnost prevelika i ECB želi da uspori privredu u strahu od prevelike inflacije, novca ima manje i međubankarske kamate su zato veće.
Ako pogledamo istoriju, videćemo da su istorijski najviše vrednosti ostvarene u oktobru 2008., u jeku finansijske krize, kada je EURIBOR iznosio preko 5%. Danas se tromesečni i šestomesečni EURIBOR kreću između 2,5% i 3%, a koliko će visoko ići, to niko ne može da nam kaže.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
