Da li su novac i sreća povezani?
Kada pomenemo novac i sreću u istoj rečenici, prva asocijacija je da su svi bogati ljudi srećni. Međutim, da li je to baš tako? Svake godine, tim istraživača putuje širom planete i pokušava da proceni koliki je nivo sreće kod stanovnika raznih zemalja.
Rezultati ovakvog istraživanja su objavljeni u godišnjem izveštaju koji nosi naziv World Happiness Report, ili ti po naški, Svetski Izveštaj o sreći. Ako vas interesuje ceo izveštaj, možete ga pronaći na linku iznad (na linku postoji arhiva do 2012. godine). Uglavnom, ovo su stvari koje su me zaintrigirale čitajući ovaj izveštaj.
Šta utiče na sreću?
Istraživači su došli do zaključka da se najveći deo ljudske sreće generiše pomoću dejstva sedam faktora: ekonomskom razvijenošću države (GDP po glavi stanovnika), društvenom podrškom, očekivanim životnim vekom, slobode prilkom donošenja odluka, darežljivošću (ili bolje rečeno humanošću), percepciji korupcije u društvu i prisustvo loših misli i loših raspoloženja.
Da bi odredili koliko dobro stanovnici svake države žive u svakoj od ovih oblasti, istraživači su prikupljali podatke pomoću hiljada anketa koje su popunjavali lokalni stanovnici. Ukupno, podaci su prikupljeni iz 146 država širom sveta, a podaci su agregirani i prezentovani na osnovu jedinstvenog indeksa pomoću kojeg možemo da poredimo sve države.
Rezultati istraživanja
Evo i rezultata istraživanja, po kojim se Srbija nalazi na solidnom 43. mestu, u zanimljivom društvu Kipra, Letonije, Čilea, Nikaragve i Meksika. Na vrhu tabele se nalazi Finska, koju u stopu prate Danska i Island:
Interesantno je da Skandinavske i severnoevropske zemlje dominiraju na prvih deset pozicija, gde se sedam država iz ove geografske grupe našlo u prvih deset:
Ako bismo analizirali sve države, videćemo da položaj Srbije uopšte nije tako loš (iako uvek može bolje, nemojte me shvatiti pogrešno). Ako bismo gledali sve ukupno, nalazimo se na boljoj polovini grafikona i značajno smo bolji od svetskog proseka:
Novac i sreća - da li su povezani?
Dok sam čitao izveštaj, posebno me zanimao uticaj faktora blagostanja, tj. bogatstva na sreću jednog naroda. Istraživači su koristili GDP po glavi stanovnika kako bi merili bogatstvo jedne nacije. Što je viši GPD per capita, to je nacija bogatija.
U objavljenoj metodologiji, objašnjeno je da je svaka država dobijala ocenu između 0 i 2.2 kada je reč o tome koliko je GDP per capita imao uticaja na sreću stanovništva jedne države. Kako bih vam prikazao kako su ocenjivane države, preuzeo sam sirove podatke i napravio jedan grafikon gde svaka tačkica predstavlja jednu državu:
Uopšteno gledano, stanovnici u bogatijim državama su ujedno i srećniji. Gle čuda.
Ali je interesantna stvar da možemo videti da dve države mogu imati sličan GDP per Capita, ali ipak dramatično različite rezultate istraživanja o sreći. Na primer, Gvatemala i mala država Esvatini imaju skoro identične pokazatelje za GDP, a ipak su stanovnici Gvatemale skoro 50% srećniji:
Ovo mi je neka indikacija da bogatstvo samo po sebi ne može da objasni visok nivo opšte sreće u jednoj državi. Ako bismo analizirali ove dve države najveće razlike možemo pronaći u očekivanom životnom veku (što je verovatno uslovljeno nešto većim ulaganjem u medicinu tokom dužeg vremenskog perioda) i slobodi ličnih izbora (što je verovatno uslovljeno autokratskim vladajućim režimom u Esvatiniju).
Što se tiče Srbije, mi se po opštem indeksu sreće nalazimo na respektabilnom 43. mestu, ali smo po pokazatelju GDP po glavi stanovnika tek rangirani kao 60. na svetu, što može biti indikacija da smo naviknuti još od 90-ih godina da ekonomsko bogatstvo nije sve u životu i da znamo da budemo srećni samo sa onim što trenutno posedujemo.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
