Priča o meksičkom ribaru
Pre par dana sam imao priliku da pročitam priču koju je napisao Heinrich Böll, poznati nemački pisac. Ova priča je kratka i jednostavna, ali nosi u sebi veliku vrednost. Sa obzirom da ova priča treba da posluži kao podsetnik da je život o kojem sanjamo dostižan i bez miliona na tekućem računu, kao i da novac nije sve u životu. Kako se ne bi nešto izgubilo u mom prepričavanju, mislim da je najbolje da vam prenesem priču u celosti. Nadam se da ćete uživati kao što sam uživao ja dok sam je čitao.
Jedan veliki američki biznismen je stajao na obali mora u jednom malom meksičkom selu kada je primetio da se obali približava brodić sa jednim usamljenim ribarem. Unutar tog broda je bilo nekoliko povećih tuna, što je impresioniralo biznismena. Sa obzirom da je imao vremena, Amerikanac je prišao i pohvalio ribara:
„Koliko ti je vremena trebalo da ih upecaš?“ – pitao je Amerikanac.
„Ne baš dugo.“ – odgovorio je Meksikanac.
„A zašto ne ostaneš malo duže na pučini i ne upecaš još više ribe?“ – začuđeno je pitao biznismen.
„Pa imam dovoljno da zadovoljim najosnovnije potrebe svoje porodice“ – odgovorio je ribar.
„Ali, šta radiš sa ostatkom svog dana?“ – pitao je biznismen.
Ribar je odgovorio ponosno: „Spavam do kasno, malo pecam, igram se sa svojom decom, opušteno sedim sa ženom Marijom i uživam u pogledu, a uveče prošetam do centra sela gde pijuckam vino i sviram gitaru sa svojim prijateljima. Moj raspored je poprilično pun gospodine.“
Amerikanac je malo podigao nos i gordo odgovorio: „Ja sam završio master studije na Harvardu i mogu da ti pomognem. Trebalo bi da provedeš više vremena pecajući, a potom te veće prihode da iskoristiš tako što ćeš kupiti veći brod. Kada taj veći brod krene da ti se isplaćuje, možeš kupiti još jedan brod koji će ići na pučinu bez tebe. I tako, korak po korak, imaćeš flotu svojih brodova.
A onda, umesto prodaje svog ulova posrednicima, možeš krenuti da prodaješ direktno svojim potrošačima, a kada se sve to zahukta, možeš otvoriti svoju fabriku konzervi i prodavati konzerviranu ribu. Tako ćeš kontrolisati proizvod, proizvodnju i distribuciju. Postepeno ćeš prerasti ovo selo i preselićeš se u Meksiko Siti, a potom i u Nju Jork, odakle ćeš kontrolisati svoju rastuću imperiju“.
Meksički ribar ga je strpljivo saslušao, pa ga je upitao: „Ali senjor, koliko će dugo to trajati?“.
„15 do 20 godina“ – odgovorio je Amerikanac.
„I šta onda, senjor?“ – upitao ga je zbunjeni ribar.
Amerikanac se nasmejao i rekao: „To je najbolji deo. Kada dođe pravo vreme, objavićeš svoj izlazak na berzu, takozvani IPO, gde ćeš prodati akcije u svojoj kompaniji i tako ćeš postati jako bogat. Zaradićeš milione.“
„Milione, senjor? I šta posle toga?“ – upitao ga je ribar sa jednako zbunjenim izrazom lica kao pre par minuta.
Biznismen mu je odgovorio sa blagim osmehom na licu: „E onda možeš da odeš u penziju. Lepo se preseliš u malo ribarsko selo gde možeš spavati do kasno, malo pecati, igrati se sa svojom decom, opušteno sedeti sa ženom i uživati u pogledu, a uveče prošetati do centra sela gde te čekaju prijatelji da pijuckate vino i svirate gitaru…“
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
