Kobra efekat
Danas bih hteo da pričam o paradoksu koji vlada između štednje i dostizanja stanja sreće, ali bih hteo prvo da Vam ispričam jednu priču za koju mislim da će nam pomoći da bliže shvatimo šta bih hteo da kažem.
Za vreme Britanske kolonijalne vladavine nad Indijom, pojavio se problem sa kobrama, zmijama otrovnicama u gradu Nju Delhi. Kako bi se problem rešio, Britanska Vlada je odlučila da ponudi nagradu za svaku predatu mrtvu kobru. I gotovo momntalno, ljudi su predavali mrtve kobre na sve strane, uz zadovoljstvo sa naplaćenom nagradom. Plan Britanskih vlasti je delovao kao da funkcioniše.
Plan je funkcionisao, sve dok građani nisu shvatili da sami mogu da kreiraju svoje prihode tako što će uzgajati kobre. Kada su Britanci shvatili o čemu se radi, program nagrađivanja je ukinut, ostavljajući uzgajače sa zmijama za koje više nisu mogli da dobiju nagradu.
Sa obzirom da je sada ekonomski interes nestao, uzgajivači su odlučili da puste zmije nazad u divljinu. A kada su sve ove zmije oslobođene, problem sa kobrama je postao gori nego u vreme pre uvođenja programa nagrađivanja.
Ovaj incident je doveo do stvaranja pojma „Kobra Efekat“, koji se javlja onda kada predloženo rešenje problema samo pogorša problem koji pokušava da reši.
Kobra efekat i lične finansije
Poenta malo dužeg uvoda je moja ideja da vam pokažem da se „Kobra Efekat“ može primeniti i u ličnim finansijama. Hajde da postavimo situaciju kako bismo videli šta je problem, a šta rešenje:
Problem (krajnji cilj): Konačni cilj svega su sreća i zadovoljstvo životom. Jako je bitno da shvatimo da novac sam po sebi nije cilj, već alat pomoću kojeg ćemo dostići cilj.
Rešenje: Predlog rešenja je da pokušamo da štedimo što je više moguće kako bismo što brže dostigli finansijsku nezavisnost.
„Kobra Efekat“ nastaje kada aktivnost što veće štednje što je brže moguće krene negativno da utiče na našu sreću i naše opšte zadovoljstvo životom, što je zapravo krajnji cilj. Ovo se može dogoditi ako krenete da govorite NE svakom predlogu koji sa sobom nosi nastanak nekog troška (putovanja, izlasci, bioskop, koncerti, druženja i sl.). Kada kažete ne, Vi logično štedite novac. Ali, ako je krajnji rezultat smanjena sreća danas i buduće kajanje, da li je sve to uopšte vredelo?
Izbegavanje budućeg kajanja – selektivno trošenje
Hajde da pokušamo da dođemo do rešenja koje će svesti buduće kajanje na minimum. Za svako racionalno upravljanje novcem je potrebno da poneki put kažemo NE. Pogotovo za one stvari i aktivnosti koje ne želimo da radimo. Međutim, izuzetno je važno da sebi ne isključite mogućnost da kažete DA svaki put kada dođe prilika da radite ono što zaista želite da radite.
Postoji jedna zanimljiva metodologija koju je spomenuo Derek Sivers u svojoj knjizi „Anything You Want – 40 lessons for a new kind of entrepreneur“, a metodologija bi u nekom mom prevodu glasila: OOOO DA ili ne. Nekog detaljnijeg objašnjenja nema – kada čujete neki predlog i treba da odlučite da li da potrošite svoj novac ili ne, ako je vaš prvi impuls OOOO DA, onda apsolutno treba da krenete sa tim aktivnostima. A ako niste u startu zagrejani, onda je bolje da uštedite svoj novac.
Za mene lično, nikada nisam zažalio što sam neki novac potrošio za putovanja ili neka unikatna iskustva. Na primer, letos sam odlučio malo više da putujem, gde sam izdvojio i vreme i novac za ovu aktivnost. Nije bilo lako, ali je zaista bilo sjajno iskustvo.
Iako sam mogao dodatno da pojačam svoju Stopu Štednje i sigurno ubrzao vreme dostizanja finansijske nezavisnosti, gotovo sam siguran da bi to bila greška. Da sam rekao NE ovom putovanju, pitanje je kada bih u budućnosti mogao da napravim ovakvu turneju. Trošak je bio popriličan, ali su iskustva i uspomene sa ovog putovanja neprocenljivi.
Da zaokružim priču, naravno da je važno da težimo ka visokoj stopi štednje i pratimo sve troškove, sa obzirom da je ovo jedan od najbitnijih faktora za dostizanje finansijske nezavisnosti. Međutim, podjednako je važno da povremeno potrošimo novac kako bismo održali naš nivo sreće na nekom srednje-visokom nivou i kako bismo na tom putu do finansijske nezavisnosti imali i neka lepa iskustva i uspomene.