Zašto moje pare u DPF-u propadaju?
Dobrovoljni penzioni fond je dugo bio smatran kao mesto sigurnosti, stabilnosti i što je najbitnije, redovnih prinosa. Inspiracija za današnji tekst (i video) je došla od jedne verne čitateljke koja je postavila pitanje: “Nisam dugo gledala stanje svoje privatne penzije, ušla sam danas na svoj nalog i zamalo me šlog nije strefio! Zašto moj novac u dobrovoljnom penzionom fondu propada?”
Za sve ostale čitaoce, hajde da kažemo da ste pre par godina odlučili da preuzmete kontrolu nad svojim finansijama i da ste odlučili da malo krenete da radite na tom investicionom delu vaših finansija. Gledali ste, analizirali i odlučili da investirate u neki dobrovoljni penzioni fond (DPF). Svi argumenti su bili tu: investicija je konzervativna, fondom upravljaju profesionalci, šta može biti loše u tome? I recimo da ste poslednji put gledali podatke u 2019. godini, i baš ste ovih dana odlučili da bacite pogled da vidite šta se dešava sa vašim novcem. I verujem da u ovom momentu nastupa šok, baš kao i kod moje čitateljke. A nakon inicijalnog šoka nastupa pitanje: „Zašto moje pare u DPF-u propadaju?“. A ja sam tu da odgovorim na ovo pitanje!
Uvod i FONDex
Kao što možete zaključiti po samom uvodu, danas ćemo pričati o dobrovoljnim penzionim fondovima. Za ljude koji su od skoro na kanalu, samo da napravim kratki uvod. Dobrovoljni penzioni fondovi su jedna specifična vrsta investicionih fondova, koji prikupljaju depozite od stanovništva, a potom taj novac ulažu u imovinu sa ciljem ostvarivanja dobiti. Za razliku od običnih investicionih fondova, dobrovoljni penzioni fondovi imaju konzervativniju investicionu politiku, uglavnom investiraju u državne obveznice i najčešće sa sobom nose i neke poreske olakšice za investiranje.
E sada, za potrebe ovog videa, moramo da rešimo jedan problem. Na tržištu Srbije posluje nekih desetak DPF-ova, svi su slični, ali mislim da bi bilo baš komplikovano da svaki put pričamo o deset različitih fondova. Umesto toga, mislim da je bolje da posmatramo performanse ovih fondova kao jednu celinu, kao da oni čine jedan jedinstveni indeks. I upravo u ovome nam mogu pomoći podaci NBS, koja je kreirala indeks svih DPF koji se zove FONDex.
A ako želite samostalno da analizirate prinose dobrovoljnih penzionih fondova, na OVOM linku možete pronaći sve podatke. A ako ste posebno entuzijastični, možete uporediti i prinose svog fonda naspram ostalih fondova koji posluju u Srbiji.
Dobrovoljni penzioni fond nema prinosa?
Ako pogledamo kretanje ovog indeksa od 2020. godine, videćemo zanimljivo kretanje. Kao prvo, fond je naglo pao, potom je zabeležio snažan rast, da bi potom opet snažno pao, a sada se polako oporavlja i za nešto više od 3 godine, većina investitora stoji na nekih 2.2% prinosa u odnosu na početno stanje od 1. januara 2020. godine. E sada, ako znamo da dobrovoljni penzioni fondovi uglavnom investiraju u državne obveznice, postavlja se pitanje šta može biti uzrok ovakvim fluktuacijama u prinosima? I pogotovo ako znamo da su obveznice dobre u periodima krize?
Glavnog krivca možemo pronaći u inflaciji. Kao i kod svake obveznice, treba da posmatramo cenu obveznice i njen prinos. I hajde da kažemo da je neki fond pre 3 godine kupio državnu obveznicu sa dospećem za 10 godina, uz kamatnu stopu od 3.5% godišnje. U to vreme, ovo su bili aktuelni uslovi i nije moglo bolje od ovoga. Međutim, tamo negde u drugoj polovini 2022. godine, u cilju borbe protiv inflacije, Centralne Banke podižu kamatne stope i recimo da se u tom momentu, nova emisija obveznica sa rokom dospeća za 10 godina emituje sa kamatnom stopom od 5.5%.
Zašto je ovo problem za DPF-ove? Kada kamatne stope rastu, vrednost onih „starih“ obveznica sa nižom kamatom sada kreće da opada. Hajde pogledamo ukratko, fond je kupio onu staru obveznicu za 100 EUR, a sada, nakon tri godine ima opciju da ponovo kupi istu takvu obveznicu za 100 EUR, samo što će nova obveznica nositi više prinosa. Ako bismo danas hteli da prodamo onu „staru“ obveznicu, nikako ne bismo mogli da dobijemo 100 EUR za nju, jer će svako razuman kupiti onu sa višim prinosom, već će nam na otvorenom tržištu ponuditi recimo 90 EUR. Da ne ulazim sada u detalje kako se sve računa, mislim da shvatate logiku.
Sa obzirom da dobrovoljni penzioni fondovi imaju obavezu da dnevno iskazuju vrednost obveznica, oni moraju da iskažu ovaj pad vrednosti obveznice, iako nemaju nameru da je prodaju. Ovo se zove „mark-to-market“ model knjiženja vrednosti, čisto da znate. I kada sklopimo kockice, kamatne stope rastu, vrednost obveznica koje su u vlasništvu DPF-ova opada.
I u zadnje vreme, tu negde od novembra prošle godine kreće ponovni rast vrednosti indeksa, i to mislim da se dogodilo zbog toga što je pod 1) rast kamatnih stopa usporio i kao 2) fondovi su kapitalom krenuli da kupuju obveznice sa višim prinosima i tako se polako stabilizuje struktura njihovog portfolija. Ja apsolutno razumem fondove, sa obzirom da ova druga tačka nije baš laka za izvesti, sa obzirom da su fondovi ograničeni količinom depozita koje uspevaju da prikupe, a takođe i država emituje manje obveznica sa obzirom da su uslovi zaduživanja nepovoljniji.
I eto ljudi moji, to bi bilo to za danas. Ono što mene lično čudi jeste činjenica da nijedan fond nije napravio neku objavu na ovu temu kako bi umirio investitore, već na svojim sajtovima i dalje objavljuju neke generičke tekstove koje verovatno svi već znaju. Ali, što bih se ja bunio, da oni ovo objavljuju, ne bi bilo posla za mene i moj blog.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
