Šta je lizing?
Došao je novi mesec, pa je samim tim red i da pređemo na novu temu koju ćemo obrađivati kroz kratke video snimke sredom. Doduše, moram da vam priznam, imao sam problem prilikom izbora teme, bilo mi je jako teško da nađem neku temu koja će biti aktuelna i o kojoj nismo toliko pričali na kanalu. Srećom, radio je televizor dok sam sedeo i smišljao šta ću, i baš tada je išla vest o zatvaranju Sajma Automobila u Beogradu. A kako se u poslednje vreme najčešće kupuju automobili? Odgovor je naravno na lizing! Tako da ćemo svake srede uveče tokom meseca aprila pričati o svemu vezanim za lizing. Hajdemo na tekst (ili video)!
Hajde da krenemo od najosnovnijeg, šta je uopšte lizing i kako je uopšte on nastao? Ako bismo posmatrali istorijski, lizing je nastao kao vrsta zakupa, a čak možemo i po imenu ovo zaključiti – zakup se na engleskom kaže lease, tako da je sličnost očigledna. Iako se neki prosti oblici lizinga mogu pronaći u istorijskim knjigama čak i pre par hiljada godina, intenzivniji razvoj ovog poslovnog aranžmana se beleži u 19. veku.
Kao što znamo, 19. vek je vek industrijske revolucije, razvoja železnice, parnih mašina i intenzivnijeg iskopavanja uglja. Da bi se ugalj transportovao od rudnika, železnički vagoni su najpre kupovani, što je bio neki klasični model poslovanja. Međutim, sa ogromnim povećanjem proizvodnje, nastala je potreba za velikim brojem vagona, ali rudnici nisu imali kapital da te vagone plate odjednom. I upravo tada se javila prva forma lizinga, gde su proizvođači vagona ustupali vagone rudnicima uz plaćanje redovnih mesečnih naknada. Rudnici su znali da će sa dodatnim vagonima ostvariti veće profite iz kojih će moći da plate lizing naknadu, a proizvođačima vagona je bilo u interesu da proizvedu i prodaju više vagona, samo što će svoj prihod dobiti u nekoliko rata, a ne odjednom.
Da rezimiramo ovu priču, lizing je vrlo dobra alternativa za upotrebu sopstvenog kapitala ili za zaduživanje kod banaka putem kredita, sa obzirom da odmah dobijamo neki predmet i možemo da krenemo da ga koristimo i ostvarujemo korist od njegove upotrebe, a da taj predmet otplaćujemo na rate. U ovom aranžmanu postoje tri strane: mi kao kupac, lizing kuća koja finansira sve i proizvođač predmeta koji mi želimo da kupimo. Uz bitnu naznaku da se može dogoditi da su lizing kuća i proizvođač predmeta zapravo jedno lice, ali o tome ćemo sledeće nedelje.
Ako se definicija pogleda malo detaljnije, neko može reći, pa ovo je isto kao i kredit kod banke! Ono što moram da naglasim, jeste da između lizinga i klasičnog kredita postoje neke razlike koje moramo imati u vidu.
Danas ćemo se pozabaviti sa par najvećih, a u narednim videima ćemo pričati i o ostalim razlikama. Moramo da uzmemo u obzir vlasništvo nad predmetom dok traje otplata. Kod kredita, kupac predmeta odmah postaje vlasnik, dok se upisuje zaloga u korist banke kako bi se videlo da kupac još uvek nije otplatio kredit. Sa druge strane, kod lizinga kupac ne postaje vlasnik predmeta odmah, već se lizing kuća vodi kao vlasnik sve do momenta otplate poslednje rate.
I što može biti bitno prilikom kalkulacije isplativosti lizinga, na kamatu na lizing se plaća PDV, dok se na kamatu kod klasičnih bankarskih kredita ne plaća PDV. Ovo može biti bitno zbog toga što se može desiti slučaj da u reprezentativnim primerima kod lizing aranžmana možda PDV neće biti iskazan, pa čisto da znate.
I pre nego što završimo današnji tekst, još jedna bitna napomena u vezi predmeta lizinga. Predmet lizinga mogu biti razne pokretne i nepokretne stvari – automobili, kombiji, kamioni, traktori, građevinska oprema, autobusi, ali i nekretnine ukoliko se za to stvore uslovi. Ipak, prema raspoloživim podacima, oko polovine lizing ugovora se odnosi na putničke automobile, a oko 20% na komercijalna vozila. Sve u svemu, velika većina su vozila koja možemo videti na putevima.
Uglavnom, to bi bilo to za danas, u narednim tekstovima i klipovima pričamo o tipovima lizing aranžmana i odgovaramo na još neka pitanja u vezi lizinga. Vidimo se uskoro u novom tekstu. Pozdrav!