Kako odbraniti budžet od inflacije?
Za inflaciju se vrlo često kaže da je porez na sirotinju. Do ovog zaključka su ekonomisti došli jednostavnom analizom – kada su vremena dobra i kada se štampa novac, vrednost imovine raste. A ko ima imovinu? Pa bogati. I u tim vremenima najveći deo pozitivnih efekata od štampanja novca upravo pripadne bogatima. Sa druge strane, kada se ciklus okrene i posledice štampanja novca dođu na naplatu, vrlo je verovatno da će siromašni podneti najveću žrtvu tako što će plaćati više cene za najosnovnije namirnice. Ovo neće biti problem za bogate, sa obzirom da njihovi budžeti mogu komotno da podnesu sve izdatke.
E sada, ne kažem da ste vi siromašni, ali verujem da bi vašem budžetu prijalo da malo poradimo na zaštiti od inflacije, a sve u cilju pre svega zadovoljavanja svih naših potreba, a kao drugo evntualno i neke štednje. Hajde da vidimo kako možemo odbraniti budžet od efekata inflacije!
Pre nego što počnemo sa videom, hteo bih da vam kažem Hristos Vaskrse i da poželim srećan Uskrs svima koji slave danas, nadam se da praznik provodite u miru i okruženi svojim najbližima.
Surova realnost je da nas je ova inflacija devastirala. Neko ko je ranije imao platu 800 EUR i trošio 500 EUR na životne namirnice, imao je oko 300 EUR na raspolaganju za neku štednju, investiranje ili za neko diskreciono trošenje kao što su putovanja i sl. Svi smo različiti i verujem da svako troši taj deo slobodnog novca drugačije i to je sasvim OK.
Međutim, sa ubrzavanjem inflacije i dramatičnim povećanjem cena, finansijska slika ove osobe iz našeg primera se dramatično menja. Umesto da troši 500 EUR, ova osoba sada troši oko 650 do 700 EUR, što dramatično smanjuje iznos raspoloživog dohotka. Po mom mišljenju, ovaj iznos od 100-ak EUR mesečno nije dovoljan za neko ozbiljnije investiranje zbog transakcionih troškova i provizija, tako da ja lično ovaj novac ne bih investirao, već bih mu našao neku drugu ulogu. A kada sve stavimo na papir, možda će povrat na ovaj novac biti bolji nego da ga investiramo.
Šta bih ja konkretno radio? Pre svega, našao bih jednu lepu kovertu i svakog meseca bih taj višak od 100-ak EUR ubacivao u tu kovertu. Iako stalno spominjem evre, ne bih menjao valutu, već bih novac držao u dinarima. Verovatno platu primate u dinarima i mislim da nema potrebe da prvo kupujemo evre, a posle da ih prodajemo.
Nakon što smo „formirali“ našu kovertu, sada kreće deo koji je kombinacija sreće i našeg zalaganja. Na nama je da pratimo popuste i akcije i ukoliko vidimo neku dobru akciju, uzimamo novac iz koverte i kupujemo veću količinu tog proizvoda. Ja sam ovo krenuo da primenjujem na trajnim proizvodima kao što su kućna hemija, lična kozmetika i neki trajniji prehrambeni proizvodi kao što su testenine na primer.
Kako nas ovo brani od inflacije? Pre svega, hajde da postavimo hipotetički primer: u našem domaćinstvu se na svaka dva meseca potroši jedno pakovanje deterdženta od 1,500 dinara. I recimo da ovog meseca vidimo da je deterdžent na popustu 50% i kupujemo 3 komada po 750 dinara, znači 2,250 dinara ukupno. Ovo će značiti da imamo zalihu deterdženta za narednih 6 meseci. I onda, umesto da strepimo od toga da li će cena deterdženta skočiti u ovom periodu, mi smo obezbeđeni sa našom zalihom i na taj način se branimo od neminovnih skokova cena u supermarketima.
Ono što će takođe biti rezultat ove naše aktivnosti, jeste da sada više ne moramo da kupujemo deterdžent po punoj ceni u trećem i petom mesecu, čime će sada naš budžet u tim mesecima biti rasterećeniji i u tim mesecima ćemo moći da uštedimo više. I kada se ova logika primeni na više stvari kao što su paste za zube, dezodoransi, gelovi za tuširanje, omekšivači, toalet papir, kućna hemija i tako dalje, apsolutno je jasno da ćemo mi promeniti naše potrošačke navike i da ćemo jednostavno preći da koristimo naše zalihe proizvoda. A upravo ovo će proizvesti velike uštede u dužem roku. Nadam se da razumete logiku.
I kada uzmemo u obzir kolike popuste možemo da nađemo, od nekih 20% pa sve do 50%, upravo taj procenat popusta možemo shvatiti kao prinos na naš novac koji smo izdvojili u kovertu. A ako bismo ovaj procenat uporedili sa nekim berzanskim prinosima, biće poprilično teško da ovakve prinose ostvarimo investiranjem. Zbog toga je ovo savet koji govorim svima koji su tek na početku organizacije svojih finansija i smatram da je ovakvo ponašanje jedan od velikih napredaka u upravljanju novcem.
Takođe bih hteo da kažem da ne treba da osećate pritisak ukoliko ne naiđete na neku dobru akciju baš u prvom mesecu, niko vam ne brani da nagomilate više novca pa tek onda da potrošite na neku veću nabavku ili na kupovinu nečega većeg kao što je garderoba ili tehnika. Na primer, jedan moj poznanik ima kovertu koju koristi samo za tehniku i to uglavnom čini za Black Friday. Skuplja novac tokom cele godine, negde u septembru napravi plan šta mu treba od tehnike i kreće da prati cene, a onda u novembru obavlja kupovinu kada identifikuje najveći popust.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
