Inflacija životnog stila
Hajde da kažemo da ste tokom prošle godine naporno radili i da ste od svog poslodavca dobili povišicu ili malo veći jednokratni bonus. Sa obzirom da ste se baš toliko trudili i zalagali, možda će vaš prvi instinkt biti da se nagradite tako što ćete možda kupiti nešto skuplje, možda ćete malo češće izlaziti tokom nedelje ili ćete unaprediti neku bitniju stvar u vašem životu kao što je novi automobil ili nešto bolji stan za život.
Bilo šta da izaberete da uradite sa svojim upravo povećanim prihodima, neminovno ste postali žrtva pojave koja se zove inflacija životnog stila. Ova pojava nastaje kada jedna osoba poveća svoju potrošnju nakon što je došlo do povećanja njenih prihoda. U ovom slučaju, to povećanje prihoda će vrlo brzo postati neki novi predmet ili neka skupa navika ili hobi, i puf, samim tim je i to povećanje prihoda nestalo (gledano sa aspekta štednje i investiranja). Međutim, da li je inflacija životnog stila baš uvek loša pojava? Hajde da prodiskutujemo u današnjem tekstu!
Zbog razloga koje smo naveli u uvodu, mnogi finansijski savetnici će vam preporučiti da izbegavate inflaciju životnog stila po svaku cenu. Međutim, ako mi radimo više i ako se trudimo više, a usput se povremeno ne nagradimo, po meni je samo pitanje vremena kada će doći do pucanja i do prekida takvog ponašanja.
Iako matematički ima najviše smisla držati troškove pod kontrolom i maksimalno investirati, treba uzeti u obzir da smo mi ljudi sastavljeni od krvi i mesa, da imamo emocije i da nismo baš uvek racionalni. Kao i uvek, rešenje problema će biti u balansu, kada dobijemo povišicu, apsolutno je opravdano da deo tog uvećanog prihoda ode na zadovoljavanje nekih naših potreba.
Međutim, gde je granica između neke zdrave potrošnje i neracionalnog ponašanja koje će ugroziti našu finansijsku budućnost? Ako bismo gledali baš onako školski, granica će zavisiti od Vaše stope štednje. Ali, ako bih sada morao da dam neki uopšteni savet, rekao bih da je granica 50%. Ukoliko dođete do nekog novog prihoda ili se vaši trenutni prihodi uvećaju, ukoliko potrošite više od 50% tog povećanja na neke svoje želje a ne uštedite taj novac, u tom trenutku to postaje problem i vi ugrožavate svoju finansijsku budućnost.
Hajde da ovo objasnim malo detaljnije na primeru, potrudiću se da bude što slikovitije radi lakšeg praćenja. Recimo da imamo dvoje ljudi, Anu i Miloša. Oni imaju isto godina i zarađuju istu sumu na godišnjem nivou, a to je 1,500,000 dinara neto. Uprkos svim sličnostima imaju jednu veliku razliku, Ana je štedljiva i uspeva da uštedi 50% njenog prihoda (750,000 dinara) svake godine, dok je Miloš nešto opušteniji i uspeva da uštedi samo 10% svog prihoda (150,000 dinara). Iz ove postavke zaključujemo da Ana troši 750,000 dinara, a da Miloš troši 1,350,000 dinara.
Ako pretpostavimo da oboje imaju cilj da se penzionišu i da u svojoj penziji imaju troškove koje imaju i sada, tj. da održavaju svoj životni stil, možemo zaključiti da će Ani trebati manje ukupne imovine od Miloša. Ovaj zaključak donosimo tako što godišnje troškove množimo sa 25 i ovom računicom možemo reći da će Ani za penzionisanje trebati 18,750,000 dinara, dok će Milošu trebati 33,750,000 dinara. Ako pretpostavimo neku dugoročnu stopu realnog investicionog prinosa od 4% nakon inflacije i održavanje njihove trenutne stope štednje, Ana će dostići svoj cilj za nekih 18 godina, dok će Milošu biti potrebno nekih 59 godina za dostizanje cilja.
Hajde sada da se teleportujemo 10 godina u budućnost. Nakon 10 godina štednje uz prethodne uslove, Ana će u svom portfoliju imati 9,000,000 dinara, dok će Miloš imati oko 1,800,000 dinara. Znači, oboje su na dobrom putu da ostvare svoje originalne planove i penzionišu se, Ana za 8 godina i Miloš za 49 godina. Međutim, u ovom trenutku se dešava nešto sjajno, i Ana i Miloš napreduju na svojim poslovima i njihova zarada se duplira i sada iznosi 3,000,000 dinara neto na godišnjem nivou.
U ovom momentu možemo da postavimo pitanje, koliki deo ove povišice Ana i Miloš trebaju da uštede kako bi ispoštovali svoj originalni plan za penzionisanje? Možda ćete u prvi mah pomisliti, samo neka štede po svojoj originalnoj stopi štednje. Ali ako Ana uštedi 50% svoje povišice, a Miloš uštedi 10% svoje povišice, to će zapravo odložiti dostizanje penzije.
Razlog je poprilično jednostavan, nismo rekalkulisali ciljanu sumu zbog povećanja potrošnje nakon povišice. Ako Ana sada zarađuje 3,000,000 dinara i štedi 50% toga, to će značiti da će Ani biti potrebno 1,500,000 dinara svake godine u penziji, što je duplo više nego pre povišice. Ovo će takođe značiti da Anina ciljana suma više nije 18,750,000 dinara, već će sada biti 1,500,000 x 25 = 37,500,000 dinara.
Ako uzmemo u obzir da je Ana već štedela i investirala kao da je njen cilj 18,750,000 dinara, promena u ciljanoj sumi će dovesti do toga da Ana sada mora da radi nešto duže kako bi nadoknadila ovaj niži nivo štednje u prvih 10 godina. Znači, Ana u portfoliju ima 9,000,000 dinara, ali će sada umesto preostalih 8 godina po staroj računici sada morati da radi dodatnih 12 godina. Inflacija životnog stila je dovela do toga da se njen datum penzionisanja produžio za 4 godine.
U slučaju da želi da se penzioniše za onih 8 godina kao pre povišice, Ana će morati malo da doda gas i uštedi oko 74% od njene povišice, tj. od ovih dodatnih 1,500,000 dinara koje sada više zarađuje. Po ovome, Ana će štedeti 50% od onih originalnih 1,500,000 dinara + 74% od 1,500,000 dinara iz povišice, što će ukupno biti 1,860,000 dinara. Na ovaj način će Ana malo poboljšati svoj životni stil i sada i u penziji, ali je bitno naglasiti da to povećanje neće biti toliko dramatično, sa obzirom da se njena zarada duplirala.
Kao što smo videli, ukoliko želi da održi svoj ambiciozni cilj da se penzioniše za 8 godina, Ana će morati da uštedi veliki deo svoje povišice. Hajde da vidimo šta se dešava sa Milošem koji je imao poprilično nisku stopu štednje od 10%.
Kao što smo već pričali, Miloš je poprilično opušteno ušao u celu priču sa štednjom, i njemu je nakon ovog 10-godišnjeg preseka ostalo još 49 godina do penzije. Ukoliko želi da održi svoj cilj, Miloš će nakon povišice morati da uštedi 14.8% svojih dodatnih prihoda. Da se razumemo, ovaj cilj za penzionisanje za 49 godina i nije baš nešto praktičan, tako da ukoliko želi da se penzioniše u nekom razumnijem roku, Miloš će morati da poveća svoju stopu štednje kako bi se ovaj rok nešto dramatičnije skratio.
Opšti zaključak
Da izvučemo neki zaključak: ako Ana i Miloš nakon povišice žele da se penzionišu u skladu sa prethodnim projekcijama, Ana će morati da uštedi oko 74% njenih dodatnih prihoda, dok će Miloš morati da uštedi oko 15% njegovih dodatnih prihoda. Ovo je bio samo slikoviti primer jednog istorijski potvrđenog pravila da osobe koje agresivno štede moraju da štede još više ukoliko dođe do povećanja njihovih prihoda. I ova zakonitost važi zbog načina kalkulacije potrebne sume za penziju koja direktno zavisi od projektovane potrošnje.
Sa obzirom da je baš mala šansa da se Vaša stopa štednje nalazi u primeru, pronašao sam simulaciju koju je uradio autor sa sajta ofdollarsanddata.com, po kojoj vidimo startnu stopu štednje, kao i procenat povišice koji moramo da uštedimo kako bismo se penzionisali po originalnom planu:
Treba napomenuti da postoje i neki drugi faktori koji mogu imati uticaja na ove procente, pre svega su to procenat povećanja prihoda, promene u stopama prinosa kod naših investicija i još par faktora, ali je autor simulacije utvrdio da oni minorno utiču na rezultate, tako da ne bih komplikovao današnji video sa još nekim varijablama.
Uglavnom, da završavamo priču polako, mislim da sada shvatate kako smo došli do one preporuke sa početka videa da 50% povišice potrošite na neke svoje želje, a 50% da uštedite i investirate. Mislim da ovih 50% pokriva neke realistične slučajeve sa obzirom da većina ljudi štedi 20% prihoda ili manje, a ako ste baš dobri sa svojim finansijama i inicijalno štedite više od 20%, onda mislim da vam neće biti teško da se iskontrolišete i investirate veći deo svoje povišice.
Uglavnom, to bi bilo to za danas, nadam se da ste uživali u svoj ovoj matematici i primerima, nadam se da će vam ovaj tekst biti primenljiv u praksi prilikom upravljanja Vašim finansijama, a mi se vidimo uskoro u novom tekstu.