Inovacije nisu bitne!? (a evo i zašto)
Jedna od prvih lekcija koju smo verovatno svi naučili kada je reč o investiranju jeste da treba ulagati u inovacije. Da jednostavno treba tražiti najinovativnije kompanije na tržištu i uključivati ih u naše investicione portfolije. Na kraju krajeva, neke od inovativnih kompanija su postigle baš impresivne stvari i donele impresivne prinose, evo na primer, uzmimo Apple, koji je svojim proizvodima uneo revoluciju u način kako koristimo naše mobilne telefone, zatim popularizovali su tablet kao proizvod i tako dalje i tako dalje. Ono što bih želeo da kažem je da se zbog ovakvih kompanija baš često priča o inovacijama i inovacije privlače sve veću pažnju investitora.
Ali, kada je reč o investiranju, inovacije nisu bitne. Znam, zvuči čudno, ali bih u današnjem videu hteo da podelim svoje mišljenje sa vama na ovu temu.
Kao što sam spomenuo u uvodu, inovacije nisu bitne kada je reč o investiranju. Možda zvuči čudno, ali dozvolite da vam objasnim. Ako uzmemo primer Tesle, videćemo da je ova visoko inovativna kompanija donela prinos od preko 17,000%, naravno, ukoliko ste investirali u nju pre nekih desetak godina. Međutim, ako važi ovo pravilo da su inovacije esencijalni deo budućih prinosa, zašto vrednost nekih kompanija raste, iako su te kompanije poprilično neaktivne na polju inovacija?
Ako pogledamo kompaniju kao što je npr. Ahold Delhaize, možemo videti da je cena njene akcije u stabilnom porastu u prethodnih petnaestak godina. Da li je ova kompanija nešto značajno inovirala u poslednje vreme? Pa složićemo se da nije. Verovatno su bili dobri u logistici, biranju lokacija svojih prodavnica i slično, ali se ništa dramatično nije promenilo u odnosu na model poslovanja u poslednjih 10-15 godina. Eventualno možemo reći da su ubacili one samouslužne kase i tako smanjili trošak zaposlenih, ali u globalu je to to.
Ovi primere sam iskoristio kako bih vam pokazao da čista inovacija najčešće nije jedini faktor koji će doneti prevagu i pomoći nekoj kompaniji. Naime, nije bitno da li kompanija inovira, već da li ta kompanija uspeva da „unovči“ efekte takvih inovacija. Hajde da pokušam da objasnim to na još jednom primeru – imamo kompaniju Spotify, koja je unela revoluciju u distribuciju audio sadržaja. Ako bismo gledali cenu akcije, videćemo da je uprkos svojim inovacijama, cena akcije ispod nivoa na kojem je bila kada se prvi put pojavila na berzi. A ovo je iz razloga zato što nisu uspeli da zadrže sve pozitivne finansijske efekte svoje inovacije.
Sa druge strane, muzičke kuće kao što su Sony Music, Universal Music Group i Warner Music Group su vlasnici audio sadržaja koji se distribuira preko Spotify-ja i ove kuće imaju direktan benefit od toga što se njihov sadržaj distribuira sve većem broju slušalaca. Iz ovoga bismo mogli da zaključimo da superiornu kompaniju čine dve stvari:
- Sposobnost da inovira i zadrži finansijske efekte svoje inovacije i
- Sposobnost da „prisvoji“ efekte tuđih inovacija
Ako bismo tražili neku kompaniju koja ume da uradi i jednu i drugu stvar, mislim da ne moramo da tražimo dalje od uvoda i kompanije Apple. Ako analiziramo strukturu prihoda kompanije, videćemo da većina prihoda dolazi od hardvera kao što su iPhone, iPad, Mac i sve popularniji gedžeti kao što su pametni satovi i bežične slušalice. I ovo sve spada u ovu prvu grupu, kompanija je inovacijama došla do ovih proizvoda i uspešno zadržava efekte od njih.
Međutim, postoji još jedna kategorija, a to su Services i ona zapravo krije Apple-ovu sposobnost da „prisvoji“ deo efekata tuđih inovacija. Ako pogledamo tržište igara, videćemo da postoji more kompanija koje razvijaju igrice za mobilne telefone i ulažu masivne napore da donesu neku novu igricu na tržište. Tu su hiljade i hiljade ljudi koji rade na razvoju priče, dizajnu likova, grafičkom dizajnu, muzici i sl. Ali, Apple, koji je vlasnik platforme, tj. App-Store-a preko kojeg se igrice prodaju, ima pravo na 30% prihoda koje ta igrica ostvari.
Znači, Apple indirektno dobija nagradu za tuđi rad i tuđe inovacije. Ovo je išlo do te mere da je Epic Games tužio Apple u pokušaju da se oslobodi ovog troška i da dokaže da je Apple sa svojim App Store-om zapravo monopolista koji može da naplaćuje od praktično svih aplikacija koje žele da učestvuju na platformi. Ipak, sud je presudio da Apple nije u prekršaju i ova praksa se nastavlja i dalje.
I da izvedemo zaključak polako – za razliku od dosadašnje prakse investitora da traže najinovativnije kompanije, mislim da bi fokus trebao biti prebačen na kompanije koje su najbolje pozicionirane da iskoriste određenu inovaciju. Na primer, svi pričaju o veštačkoj inteligenciji i kako će Microsoft i Google biti kompanije koje će najviše profitirati.
Međutim, šta ako se udaljimo jedan korak unazad i razmislimo ko bi još mogao da profitira od AI-ja? Na primer, šta ako se primena chat-botova pokaže kao dobra za npr. restorane brze hrane ili možda auto servise? Kompanije iz ovih sektora bi u teoriji mogle da smanje broj zaposlenih i povećaju profite, a nisu direktno zaslužne za razvoj veštačke inteligencije.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
