Koliko smo zaduženi?
Jedan od glavnih pokazatelja zdravlja naših ličnih finansija je zaduženost. Pored samog iznosa zaduženosti, takođe je bitno i u koju namenu se zadužujemo, tako da nije svaki kredit isti. Naravno, ideja je da budemo što manje zaduženi, a ako već moramo da se zadužujemo, onda makar da taj čin zaduživanja ima neki investicioni karakter.
Danas ćemo analizirati koliko smo mi Srbi zaduženi i kakva je struktura našeg duga. Da li su trendovi alarmantni? Pročitajte tekst ili ostanite do kraja videa ukoliko pratite putem Youtube-a i saznajte!
Odmah u startu moramo da se dogovorimo na koji način ćemo meriti zaduženost, sa obzirom da metodologija ima baš mnogo. Pre svega, ja za ovaj naš primer ne bih gledao kredite koje uzimaju kompanije i preduzetnici, ali takođe ni kredite koje uzimaju država i državna preduzeća, sa obzirom da na ove kredite mi nemamo apsolutno nemamo nikakvog uticaja (iako ih u neku ruku mi plaćamo). Za potrebe ovog videa bih gledao samo kredite koji se odnose na stanovništvo.
Izvor podataka će nam biti Udruženje banaka Srbije, koje svakog meseca objavljuje Kreditni izveštaj. U ovom dokumentu se svakog meseca prati i zaduženost stanovništva i to po sledećim kreditnim proizvodima:
- potrošački krediti
- gotovinski krediti
- stambeni krediti i adaptacija
- poljoprivredni krediti i
- ostalo
Kao što možemo videti, od ovih 5 kategorija, 2 se odnose na potrošnju i imaju relativno visoke kamatne stope, a to su potrošački i gotovinski krediti, koji su po mom mišljenju za izbegavanje. Takođe, imamo i stambene i poljoprivredne kredite koji imaju investicioni karakter i oni su mi donekle i OK, a kao poslednju stavku imamo Ostalo. Tako da, od ovih 5 kategorija realno možemo napraviti 3 velike grupe kredita.
Koliko smo zaduženi?
Ako bismo pogledali dostupne podatke od 2019. godine, možemo videti da se zaduženost merena u milionima dinara konstantno uvećava, gde iz meseca u mesec beležimo novi rekord kada je reč o sumi koja je kroz kredite plasirana stanovništvu. Koliko je ovo dramatično, govori i činjenica da se suma pod kreditima uvećavala po prosečnoj godišnjoj stopi od 10.3% od početka 2019. godine, što je poptilično dramatično.
Kako ovo izgleda po godinama možete videti na grafikonu ispod, gde je očigledno da su se najveći skokovi u zaduženosti desili 2020. i 2021. godine dok su kamate bile niske i dok je pandemija bila u punom jeku. Ono što je apsolutno za očekivati sada, jeste da dođe u usporavanja u novom zaduživanju zbog visokih kamata.
Struktura duga
E sada, kao što smo rekli u uvodu, pored same sume pod kreditima, vrlo je bitna i struktura kredita, jer nije svejedno da li imamo više potrošačkih ili stambenih kredita. Kao što smo videli, ukupna suma pod kreditima raste, ali je jako zanimljivo da se potošački krediti poprilično dobro drže sa učešćem u strukturi ukupnih kredita od nekih 48% do 50%, što po meni nije dobro. Ovo mi je negde indikacija da se kontinuirano vrši finansiranje postojećih potreba iz kredita, što znači da postoji određena grupa ljudi u našem društvu koja živi iznad svojih realnih mogućnosti. Iskreno, čak sam iznenađen sa obzirom da učešće ovih kredita nije dramatičnije skočilo sa obzirom da su životni troškovi dramatično skočili u poslednjih godinu dana.
Sa druge strane, učešće stambenih kredita u ukupnoj sumi beleži stabilan rast iz meseca u mesec, što može biti i dobro, a može biti i alarmantno, dozvolite da vam objasnim. Ukoliko imamo situaciju da sve više ljudi uzima stambene kredite, to znači da je privreda u ekspanziji i da se više ljudi nalazi na početku otplate kredita, pa je samim tim i suma koja se duguje visoka. Sa druge strane, scenario koji je mnogo realniji i koji je danas aktuelan, jeste da novih korisnika kredita i nema toliko zbog visokih kamatnih stopa, ali sa druge strane, upravo zbog tih kamatnih stopa, preostali dug postojećih korisnika kredita raste zbog toga što su njihove kamatne stope uglavnom varijabilne. Ovim procesom se stvara pritisak na postojeće korisnike kredita.
Zaduženost po glavi stanovnika
I hajde samo da odradimo još jednu malu vežbicu, ukoliko bismo uzeli stanje duga na dan 31. maj i podelili ga sa brojem stanovnika u Srbiji po poslednjem popisu, došli bismo do podatka da je baš svaki građanin Srbije zadužen u proseku oko 1,890 EUR, od čega se oko 900 EUR odnosi na potrošačke kredite.
A ako bismo hteli da budemo još malo precizniji, iz ovog broja stanovnika možemo isključiti sve mlađe od 15 godina kako bismo dobili precizniju sliku, jer jelte ovi mlađi ne mogu da se zaduže, i tada bismo došli do podatka da svaki odrasli stanovnik Srbije u proseku duguje oko 2,200 EUR.
Zaključak
I eto ljudi moji, toliko o zaduživanju i stanju duga stanovništva u Srbiji. Što se mene lično tiče, moj je stav da zaduživanje treba izbegavati po svaku cenu, osim u dva slučaja:
- za kupovinu nekretnine u kojoj biste hteli da živite (naravno, ukoliko su uslovi kreditiranja adekvatni) i
- za pokretanje biznisa ili ulaganje u poljoprivredu (pod uslovom da imate neku formu biznis plana i da potencijalna dobit premašuje iznos koji ćete platiti da biste vratili kredit).
A kao što smo videli iz podataka, učešće kredita koji imaju potrošačku prirodu se održava na poprilično konstantnom nivou između 48% i 50% ukupne sume, što ukazuje da se deo redovne mesečne potrošnje finansira iz ovih kredita, što svakako dugoročno nije održivo.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
