Kako berza bira pobedničke kompanije?
Ako pogledamo stanje stvari danas, ludilo oko veštačke inteligencije je u punom jeku i gotovo svi investitori pokušavaju da pogode pobednike u ovoj oblasti. Možda će to biti neki startup koji će izmisliti nešto što do sada nigde nismo videli, možda će neko od velikih tehnoloških kompanija kvalitetno i smisleno integrisati AI u svoje već postojeće programe, a možda će neko od proizvođača hardvera (kao što je nVidia na primer) najviše profitirati zbog povećane potrebe za sve bržom obradom sve veće količine podataka.
Ono što bih hteo da kažem jeste da je tema veštačke inteligencije samo jedna u nizu tema koje se gotovo ciklično menjaju na berzi – pre par godina su glavna stvar bili električni automobili, pa je onda postalo popularno investiranje u metaverse i Web 3.0 itd. Poenta je da se teme smenjuju, a gomila investitora ima svakojake strategije za odabir kompanija koje će biti pobednici i koje će ostvariti natprosečne prinose. Međutim, ja bih hteo da Vam kažem: „nemojte ići i kopati zlato, umesto toga, krenite da prodajete krampove i lopate“.
Da nastavimo priču iz uvoda, moje mišljenje je da je jako teško konstantno iznova i iznova birati pobedničke kompanije. Na primer, ko je mogao da zna na početku godine da će samo 7 kompanija prisvojiti gotovo sve prinose koji su ostvareni na berzi ove godine? Verujem retko ko. Čak su i neki od svetski poznatih investicionih menadžera propustili ovo, a to možemo videti na primeru Cathie Wood i njenog ARK fonda koji je fokusiran na inovacije. Ovaj fond je u svom portfoliju držao akcije kompanije nVidia, ali je početkom januara doneta odluka da fond proda sve akcije i izađe iz ove pozicije, propuštajući rast od oko 190%. Što je zaista zanimljivo sa obzirom da je fond koji je fokusiran na inovacije propustio kompaniju koja jedan od najvećih profitera ovog trenda sa veštačkom inteligencijom.
Poenta priče je da je biranje pobednika izuzetno teško, pogotovo kada je neka oblast u razvoju i gde stvari nisu do kraja definisane. U takvom okruženju postoje visoke nagrade ako pogodite sa izborom, ali postoje i ogromne šanse da izgubite veliki deo uloženog kapitala. Što se tiče mene, moja strategija je da kroz investicije u ETF-ove pustim velike svetske indekse da biraju pobednike u moje ime. Ova strategija je dosadna, to moram priznati, a takođe moram priznati i da se praćenjem ove strategije neću obogatiti preko noći. Dobra stvar je što imam vremena i spreman sam da postepeno čekam i gradim svoj portfolio.
Što se tiče veštačke inteligencije i primera nVidie, moram da priznam da ne znam šta će se događati na tom polju i da li će nVidia ostati kompanija koja je najviše profitirala od ovog trenda, ili će možda neka druga kompanija zauzeti njeno mesto u budućnosti. Ono što sigurno znam je da će one kompanije koje najbolje usvoje veštačku inteligenciju kad-tad „isplivati“ na vrh. Za ove potrebe, pronašao sam grafikon koji je objavila kompanija Dimensional Fund Advisors, na kojem se vidi koliko kompanije imaju bolje performanse pre nego što uđu u top 10 kompanija u indeksu mereno prema tržišnoj kapitalizaciji..
Postoje dva velika zaključka koja bih ja izvukao iz ovog grafikona:
- Svi mi želimo da posedujemo akcije kompanija koje dospeju u top 10. Problem je u tome što mi ne znamo da ih izaberemo pre tog događaja, tj. dok ne bude kasno i
- Kao drugo, veličina kompanije je najčešće glavna prepreka za ostvarivanje natprosečnih prinosa. Kada kompanije postanu velike i uđu u top 10, one tada zapravo postaju veliki deo tržišnog proseka naspram kojeg se mere ostale kompanije
E sada, iako je apsolutno tačno da veliki broj gigantskih kompanija krene da donosi prinose ispod proseka od momenta kada uđe u top 10, dobra stvar je da se u istom tom indeksu nalaze mnoge druge kompanije koje će postati pobednici i koje će konkurisati da uđu u top 10 u budućnosti. To znači da će se top 10 menjati iz perioda u period, a svako rebalansiranje indeksa će biti prilika za smenu u prvih deset pozicija.
Ako pogledamo istoriju top 10 kompanija u S&P indeksu u poslednjih 40-ak godina, videćemo da su smene poprillično česte i da kompanije koje su danas tu vrlo verovatno neće biti tu za nekih 10-15 godina. Uzmimo na primer General Electric, koji je bio u top 10 od 1980. godine, a od 1995. do 2005. godine je bio najvrednija kompanija u indeksu. Od tada, kompanija je izgubila preko 50% svoje vrednosti, dok je sa druge strane S&P indeks kao celina u plusu oko 300%. Ovo je moguće zato što se upravo pojavila npr. nVidia koja je od 2005. donela prinos od oko 13,000% i tako više nego nadomestila gubitke General Electric-a.
Pouka priče je da indeksi baš guraju pobednike. Iako gubitnici ne ispadaju baš momentalno iz indeksa, već polako vremenom padaju na listi i na kraju ispadaju, pobedničke kompanije koje su u usponu uglavnom uspevaju da nadomeste gubitke. I tako indeks kao celina uspeva da ostvari prinos u dužem roku.
Za kraj, hteo bih da istaknem da sam ja svestan da ne mogu konstantno birati pobedničke kompanije i da bih kad-tad napravio neku katastrofalnu grešku prilikom odabira koja bi vodila do gubitka velikog dela uloženog kapitala. Umesto toga, ja kroz svoje investicije u ETF-ove koji prate široko diverzifikovane indekse puštam samo tržište da izabere pobednike u moje ime. Znam da možda zvuči dosadno, ali je izuzetno efektivno.
Sa druge strane, ovo je takođe i razlog zašto smatram da investiranje u domaće otvorene investicione fondove nije najbolja solucija na duži rok, pre svega zato što portfolio menadžeri u investicionim fondovima takođe imaju zadatak da biraju pobedničke kompanije, što je izuzetno teško uraditi pre nego što one postanu popularne i dožive velike skokove. Kada već spominjemo investicione fondove, tokom narednog vikenda ćemo analizirati i njihove performanse od početka godine, tako da vas pozivam da pratite blog kako ne biste propustili tu analizu. Pozdrav!
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
