Životni finansijski plan
Znam da zvuči nezgrapno kada se kažu reči životni finansijski plan, ali zaista ne znam kako drugačije da nazovem današnji video. Možda Finansijsko planiranje prosečnog životnog veka jednog čoveka ili možda ukratko planiranje penzije. Uglavnom, iako naslov deluje nezgrapno i možda čudno, obećavam vam da je video interesantan, samo mu dajte par minuta.
Da bismo uopšte započeli diskusiju, moramo dati odgovore na dva velika pitanja:
- Da li trošimo novac tokom celog trajanja našeg života? (I ovde podrazumevamo nas ili nekoga u naše ime) i
- Kada taj novac možemo da zaradimo?
Odgovori na ova pitanja će u mnogome uticati na to kako bismo trebali da se ponašamo u finansijskom smislu ali i na to kakva nas budućnost čeka. Ono što ja znam je da nas čeka zanimljiv tekst (ili video), tako da hajde da ne dužimo sa uvodom, već da pređemo na stvar.
Ako bismo analizirali život neke prosečne osobe kroz finansije i taj neki novčani aspekt, možemo to uraditi na sledeći način. Kao prvo, život možemo prikazati kao ovu liniju, gde sa leve strane imamo tačku koja predstavlja naše rođenje, dok sa desne strane imamo tačku koja predstavlja odlazak sa ovog sveta. Naravno, niko ne zna kada će nastupiti ova desna tačka jer to i nije baš u našim rukama, ali ja ću staviti neki prosečan životni vek za Srbiju, što je 74 godine.
Ako bismo označili 25. godinu na našoj liniji, onda možemo reći da period od rođenja do 25. godine predstavlja naše detinjstvo i naše školovanje, tj. pripremu za samostalno funkcionisanje. Naravno, neko će završiti školovanje sa 25, neko sa 27, a neko možda već sa 20, ali ovo neće biti baš toliko bitno za naš primer. Zatim, nakon 25. godine pa sve do 65. godine imamo period kada smo radno sposobni i kada ostvarujemo neki dohodak. I nakon 65. godine imamo period koji se naziva penzija, gde mi napuštamo radne kolektive i odlazimo da uživamo u plodovima našeg rada.
Ako bismo nacrtali ovde na početku zaposlenja neku liniju koja bi označavala visinu naše zarade, onda isto tako možemo nacrtati još jednu liniju na kraju zaposlenja, koja će sasvim logično biti viša od one prve linije. Jednostavno, tokom vremena smo napredovali u kompanijskoj hijerarhiji, učili nove veštine i sasvim je logično da zarađujemo više. A ovde između je moglo da se dogodi svašta, moglo je biti i uspona, i padova, i praznog hoda, svačija priča je drugačija. Ali, za ove naše potrebe možemo staviti jednu pravu liniju.
Ako pogledamo ovaj trapez, tj. njegovu površinu, ona predstavlja celokupni kapital koji smo mi zaradili tokom našeg radnog veka, ali i tokom celog života. Tokom našeg radnog veka smo uvek težili da poboljšavamo naš životni standard, što se i negde može videti prema ovoj uzlaznoj liniji. Međutim, nakon 65. godine dolazi do zanimljivih promena.
Kao prvo, penzija koju budemo dobijali (i ako je budemo dobijali) će iznositi samo oko 50% naše prethodne zarade, što ukazuje da će situacija u kojoj mi želimo da nastavimo da živimo istim životnim stilom sada biti neodrživa. Ako pogledamo ovo osenčeno područje između našeg željenog životnog stila i visine penzije, dolazimo do zaključka da ova površina predstavlja nedostatak kapitala.
A sva finansijska pamet i planiranje se svode na to da se ova naša linija životnim stilom i linija sa prihodima u starosti približe što je više moguće. Naravno, nije poenta spustiti standard života, već je ideja da se ovaj kapital koji nedostaje obezbedimo ranije. A koliko ranije? Pa sigurno to nećemo moći dok smo još deca, u ovom periodu zavisimo još uvek od roditelja i verovatno još uvek nismo ni svesni onoga šta nas čeka. Sav kapital koji nam nedostaje moramo obezbediti u periodu dok smo radno sposobni, znači od 25. pa sve do 65. godine.
Međutim, ni to nije sve, sa obzirom da većina ljudi uopšte ne krene da razmišlja o svojoj penziji i finansiranju starosti baš odmah kada se zaposli, već se to najčešće dešava oko 40.-45. godine života. Ako bismo ovde povukli još jednu liniju, možemo postaviti pitanje, šta možemo da uradimo u ovom momentu? Pa jedino logično rešenje je plansko izdvajanje kapitala u vidu štednje u dužem vremenskom roku i investiranje tog kapitala kako bi se iz te uvećane sume kasnije finansirali naši troškovi u starosti.
Naravno, i ovde važi pravilo da ako krenete ranije sa štednjom i investiranjem, manje žrtvujete svoj sadašnji stil života, dok sa kasnijim kretanjem u štednju morate žrtvovati sve veći deo trenutnog kvaliteta života kako biste uspeli da akumulirate dovoljnu količinu kapitala. A šta ako se ne akumulira dovoljno kapitala? I to može biti jedno od pitanja. Pa u tom slučaju postoje neka tri scenarija:
- Prvi scenario je da ovi ljudi moraju da nastave da rade. I to ne zato što vole svoj posao, već zato što moraju da nastave da rade kako bi preživeli. A verujem da neće biti lako da se sa 68. godina ustaje i ide na posao
- Druga varijanta je da dođe do velikog pada životnog standarda, uz prodaju nekih stvari koje su do tada kupljene. Na primer, prodaja velikog trosobnog stana i prelazak u garsonjeru, uz postepeno trošenje razlike koja je nastala
- I kao poslednja varijanta, jeste da ova lica u starosti moraju da izdržavaju deca. Ovo zaista ne želim nikome, jer verujem da je baš ružan osećaj. Takođe, treba naglasiti da se ovim potezom mogu finansijski unazaditi čitave generacije, sa obzirom da deca sve veći deo svog radnog veka provode izdržavajući roditelje, a ne gradeći sopstveni kapital, zbog čega će biti veće šanse da će njima trebati pomoć njihove dece kasnije i tako u krug.
Za kraj, nadam se da sam Vam na jedan slikovit n ačin objasnio kako se radi jedan Životni finansijski plan, uz napomenu da smo na primeru obradili slučaj jedne prosečne osobe. Evo jednog zanimljivog izazova za sve vas, ako grafikon za prosečnu osobu izgleda kao iznad, kako biste vi prikazali grafikon osobe koja teži finansijskoj nezavisnosti i agresivno štedi i investira od momenta kada krene da radi?
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
