NBS donela odluku – ograničavaju se kamatne stope na stambene kredite!
Sednice Izvršnog odbora Narodne Banke Srbije su uglavnom poprilično poprilično neinteresantan događaj, makar iz perspektive „običnih“ stanovnika. Međutim, na današnjoj vanrednoj sednici je doneta privremena mera koja će olakšati život mnogim porodicama – privremeno se ograničavaju kamatne stope na stambene kredite, čime se makar malo smanjuje pritisak na budžete stanovnika Srbije.
Postoji par ključnih uslova kojima je osigurano da ova privremena mera „pogodi“ baš one kojima je najpotrebnija, te ova mera važi samo u sledećim slučajevima:
- korisnik kredita mora biti fizičko lice
- mora se raditi o prvom stambenom kreditu koje je to lice uzelo od banke
- kredit mora biti sa promenljivom kamatnom stopom
- ugovoreni iznos kredita ne sme da pređe 200,000 evra
Po mom mišljenju su ovo dobri kriterijumi, sa obzirom da bi ova mera trebala da olakša život kupcima prve nekretnine, sa obzirom da ovi ljudi najverovatnije koriste tu nekretninu za život. Sa druge strane, one osobe koje već imaju neki portfolio nekretnina i imaju već par nekretnina u vlasništvu najverovatnije koriste te nekretnine u investicione svrhe i verovatno će lakše podneti rast kamatnih stopa.
Ono što je najbitnije, ovo ograničenje će važiti u narednih 15 meseci i počinje da važi od oktobarske rate kredita, što su svakako dobre vesti pred početak grejne sezone (koja umnogome označava i početak nešto većih izdataka u kućnom budžetu). Naravno, uredbom je definisano da banke neće imati pravo da potražuju ovu razliku u kamati od svojih dužnika kada istekne ova privremena mera.
Konkretan primer smanjenja kamatnih stopa
Ukoliko bismo posmatrali kredite koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine, nominalna kamatna stopa ne sme biti viša od 4.08%. Do ovog procenta je NBS došla tako što je uzela prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na već odobrene kredite do 31. jula 2022. godine i tu prosečnu stopu uvećala za 30%, tako da i dalje postoji neki nivo zarade za banke.
Ukoliko bismo pogledali konkretan primer jednog kredita (slika ispod) od 100,000 EUR sa NKS koja se izračunava kao 3% + 6M EURIBOR na period od 25 godina, efekti primene ove privremene mere će rezultirati smanjenjem mesečne rate od 23%:
Mali problem će imati korisnici kredita koji su uzeli kredit nakon 31. jula 2022. godine sa obzirom da je kod ovih kredita inicijalna kamatna stopa veća od 4.08%, gde je za njih definisano da će se kamata obračunati po inicijalnom (tj. prvobitnom) planu otplate, što će ipak doneti manje uštede nego što je to slučaj kod ovih korisnika koji su kredit uzeli pre navedenog datuma. Razlog za ovakav postupak je mišljenje NBS po kojem su okolnosti u kojima su se ovi građani zadužili već jasno ukazivale na mogući dalji rast EURIBOR-a.
Bitno je naglasiti da ova mera važi samo za korekciju kamatnih stopa „na gore“, tj. ograničava se rast kamatnih stopa. U slučaju da na tržištu dođe do pada EURIBOR-a ispod zacrtanog praga, banke će biti u obavezi da dodatno smanje kamatne stope po stambenim kreditima.
Šta se dešava sa novim kreditima?
Za stambene kredite koji se odobravaju nakon stupanja na snagu Odluke u periodu njene primene propisana su sledeća ograničenja:
- kod stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope (marža banke) utvrdi u procentu koji nije viši od 1,1% do 31. decembra 2024. godine, a nakon tog perioda u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu;
- kod stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom banka može odobravati stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03%.
Dodatno, Narodna banka Srbije je ovom odlukom omogućila da svi korisnici stambenih kredita, uključujući i korisnike sa fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno da otplate kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu, koja kod kredita zaključenih nakon 5. decembra 2011. godine iznosi do 1%, a kod kredita koji su zaključeni pre tog datuma je često ugovarana i u većem procentu.
Šta ovo znači za bankarski sektor?
Pre svega, kao građanin Srbije moram da podržim ovu odluku, konačno je NBS jasno stala ispred svojih građana i zaštitila ih od interesa (uglavnom stranih) banaka. Bankarski sektor je zabeležio rekordno dobre rezultate u prethodnom periodu i apsolutno je jasno da ova mera neće baš katastrofalno pogoditi bankare.
Sa druge strane, ovaj potez ipak predstavlja mešanje u slobodne tržišne tokove i može biti protumačeno poprilično negativno iz perspektive budućih investitora (logika može biti: „Ako su ovo ograničili bankama, šta tek mogu da urade mojoj kompaniji?“). Takođe, i banke imaju mehanizme kojima mogu donekle da nadomeste gubitak prihoda, kao što je npr. promena miksa kreditnih proizvoda, smanjenje ponuđenih kamatnih stopa na štednju i drugi slični potezi koje banke mogu slobodno da povuku.
Šta će se dešavati u budućnosti, ostaje nam da vidimo.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
