Refinansiranje kredita ukratko
Uzeli ste stambeni kredit pre nekoliko godina i sada imate obavezu da mesečno izmirujete rate po tom kreditu. Međutim, desilo se nešto što niste planirali i sada se nalazite u drugačijoj situaciji nego u momentu kada ste uzimali kredit. Da li je sve izgubljeno? Pa i nije baš, zato što na raspolaganju imate kredit za refinansiranje. Hajde ukratko da vidimo kada se refinansiranje isplati i na šta treba obratiti pažnju!
Kao što ste pročitali u uvodu, današnja tema su nam krediti za refinansiranje. Ovi krediti su krediti koje banka odobrava u svrhu izmirenja vaših obaveza stvorenih po osnovu jednog ili više dobijenih kredita kod jedne ili više banaka. Da ne bude zabune, vi u istoj banci možete uzeti kredit za refinansiranje kojim ćete zatvoriti obavezu po nekom drugom kreditu unutar te iste banke.
Kada se refinansiranje isplati?
Refinansiranje kredita je isplativo samo ukoliko uslovi pod kojima je kredit za refinansiranje odobren snižavaju ukupnu cenu kredita i čine je nižom od cene postojećeg kredita. Ili, ukoliko Vam je to potrebno, da se refinansiranjem ukupna cena kredita minimalno poveća, ali uz značajno produžavanje perioda otplate, što će rasteretiti Vaš mesečni budžet.
Ovo znači da imate dve velike mogućnosti prilikom refinansiranja po povoljnijim uslovima od uslova koje imate po trenutnom kreditu: možete izabrati da plaćate manji iznos mesečne rate (pri čemu će broj rata ostati isti), ili se možete odlučiti da skratite period otplate i smanjite broj mesečnih rata (pri čemu će mesečni iznos koji plaćate ostati isti).
Kada treba refinansirati kredit?
Međutim, ključno pitanje je kada treba refinansirati kredit? I ovde imamo dva vrlo različita pristupa: 1) proaktivni i 2) reaktivni. Kao i uvek u životu, proaktivni pristup je bolji, zato što refinansiramo na našu inicijativu, bez nekog velikog pritiska. Sa druge strane, reaktivni pristup podrazumeva da mi reagujemo na neke teškoće u našim finansijama.
Proaktivni pristup podrazumeva da mi u ovom trenutku imamo kredit koji možemo da otplaćujemo, ali se na primer spletom eksternih okolnosti pojavila bolja ponuda na tržištu. Na primer, u ovoj poziciji su bili svi oni koji su uzeli stambeni kredit 2015. godine po fiksnoj kamatnoj stopi od npr. 3.5%. I onda, zbog makroekonomskih mera, EURIBOR je padao iz godine u godinu, i onda su na primer 2019. godine banke uskladile i fiksne kamate na 2.75%.
U ovom slučaju, svi oni koji su bili proaktivni i uočili pad kamatnih stopa su mogli da refinansiraju kredit i ostvare uštedu u mesečnoj rati ili skrate period otplate. Obično je slučaj da proaktivni ljudi redovno prate kretanja na bankarskom tržištu i poprilično ažurno reaguju na sve promene koje se mogu povoljno odraziti na njihove kredite.
Sa druge strane, Reaktivni pristup nastaje u onom momentu kada se naše finansije nađu u problemu. Međutim, ne treba čekati baš poslednji momenat i kašnjenja u otplati trenutnog kredita, jer u tom slučaju nijedna banka neće hteti da nam odobri refinansiranje. Ideja je da na svakih 6-12 meseci gledamo naše finansije i procenimo da li ćemo imati problema u otplati.
U ovom slučaju, čak i nisu toliko bitni tržišni uslovi i kamata po kreditu za refinansiranje, već je samo bitno da se dođe do vazduha, što se najčešće radi kroz produžavanje perioda otplate i smanjenja mesečne rate.
Završna razmišljanja
Ono što se još može postaviti kao pitanje, jeste da li se stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom refinansirati i tom prilikom uzeti kredit sa fiksnom kamatnom stopom? Odgovor je DA, to možete da uradite u praksi, ali mislim da u ovom trenutku to i nije baš najpametnije. Razlog je taj što ćete ovim potezom trajno zaključati visoku kamatnu stopu u ugovoru, a ako ostanete na kreditu sa varijabilnom kamatnom stopom, onda možete da se nadate i nekom smanjenju kamatne stope u budućnosti. A svakako su procene da se trenutno EURIBOR nalazi na “vrhu brega” i da se uskoro očekuje pad ovog indikatora.
*Apsolutno niko ne može 100% tačno predvideti kretanje EURIBOR-a u budućnosti, tako da Vas molim da izjavu iz ovog teksta shvatite kao ličnu procenu i mišljenje, a ne kao finansijski savet.