Ima li nade za investicione fondove? - Pregled performansi nakon Q3 2023
Investicioni fondovi su institucije koje prikupljaju novčana sredstva od velikog broja investitora i ulažu taj prikupljeni kapital u različite vrste imovine, a sve u skladu sa investicionim ciljevima i investicionom politikom fonda. Cilj je ostvarivanje dobiti i smanjenja rizika ulaganja za investitore.
Iako su svi uglavnom fokusirani na sticanje prinosa, bitno je naglasiti da fondovi za svoje aktivnosti naplaćuju određene naknade, tako da je potrebno i na to obratiti pažnju prilikom počinjanja investiranja na ovaj način.
Takođe je jako bitno da nisu svi fondovi isti. Ako bismo pričali o tipovima investicionih fondova, ovde ćemo pričati o otvorenim investicionim fondovima koji prihvataju baš sve investitore. Najčešća podela investicionih fondova je na sledeće kategorije:
- Fondovi očuvanja vrednosti – su najbezbedniji tip investicionih fondova sa obzirom da se kapital najviše plasira u novčane depozite (tj. oročenja u banci) i kratkoročne obveznice.
- Balansirani fondovi – su negde srednje rizični, sa napomenom da oni mogu sadržati i obveznice i novčane depozite i akcije, tako da je ideja da se postigne balans između rizika i prinosa.
- Fondovi rasta vrednosti – je najrizičniji tip investicionih fondova, sa obzirom da se najveći deo prikupljenog kapitala investira u akcije (i zbog toga se može sresti i naziv akcijski fondovi).
Pored ova tri najklasičnija tipa, u poslednje vreme se takođe sve više guraju tzv. „zeleni“ fondovi koji prate određene ESG strategije, a takođe smo bili svedoci da se pojavio i prvi alternativni investicioni fond. Uglavnom, ako bismo pratili neku tradicionalnu teoriju i slušali finansijske savetnike, tj. bolje da kažem prodajne savetnike investicionih fondova, mlada osoba bi trebalo da krene sa fondovima rasta vrednosti, pa sa nekih 50-ak godina da se prebaci na balansirane fondove, a pred sam kraj radnog veka i penziju da se prebaci na fondove očuvanja vrednosti.
Iako ovo u priči zvuči dobro, surova realnost da je sve ovo koncipirano tako da kompanije koje upravljaju fondovima konstantno naplaćuju naknade od vas, dok sa druge strane vama donose suboptimalne prinose. Da ne bude da samo pričam u prazno, hajde da bacimo pogled na rezultate.
Na ovom mestu vam neću prezentovati grafikone, sve podatke možete pogledati u Youtube videu koji je linkovan iznad. Zanimljivo je da su fondovi očuvanja vrednosti uglavnom u plusu u trećem kvartalu, pre svega zbog rasta kamatnih stopa na bankarske depozite. Sa druge strane, neprijatno iznenađenje su balansirani fondovi, koji su zabeležili gubitak, i to važi za sve fondove osim za Kombank InFond. A ako gledamo fondove rasta imovine, svi do jednog su u minusu, a ako bismo gledali naše ETF-ove, oni su tu oko nule.
Ovo ukazuje na tešku situaciju na tržištu, gde makroekonomski indikatori ne ukazuju na povoljnu investicionu klimu. Po meni upravo u ovakvom okruženju trebalo da zablistaju investicioni fondovi, gde bi oni mogli da repozicioniraju svoj portfolio tako da profitiraju od ovakve situacije. Međutim, situacija je da investicioni fondovi beleže ispodprosečne rezultate zbog dejstva ljudskog faktora prilikom izbora akcija i da će na duži rok indeks fondovi uglavnom biti bolji izbor.
Kada smo već kod dužeg roka, ako pogledamo situaciju od početka godine, videćemo manje-više istu sliku koju smo imali i na polovini godine. Fondovi očuvanja vrednosti beleže lepe rezultate zbog rasta kamatnih stopa na štednju, balansirani fondovi se dobro drže, uz napomenu da Kombank InFond napreduje poprilično dobro za jedan balansirani fond, dok je Intesin Comfort Euro i dalje neprijatno iznenađenje. Od fondova rasta vrednosti, tokom ove godine najbolje izgleda WVP-ov Dynamic fond, ali kod njega moramo da uzmemo u obzir katastrofalan rezultat iz prethodne godine.
Ovo ćemo najbolje videti na grafikonima sa rezultatima od 2018. godine pa sve do kraja trećeg kvartala 2023., gde je za nešto više od 5 godina ovaj fond jedva napravio nešto više od 8.5%. Sa druge strane, prednosti investiranje u ETF-ove su očigledne. Evo ukratko rezultata i za ostale tipove fondova.
Sveži problemi
Za kraj, iskoristio bih priliku dok pričamo o investicionim fondovima da prokomentarišem jedan problem koji je sve češći. Naime, banke su u cilju povećanja svoje profitabilnosti poprilično jako krenule da guraju svoje investicione fondove. Dobio sam informaciju od nekih poznanika da su im čak i na šalteru banke prilikom podizanja novca nuđeni investicioni fondovi, a sada se potencijalni klijenti kontaktiraju i telefonom. Ovakva akcija najčešće ima za rezultat da investicione fondove nude ljudi koji i sami nisu baš sigurni kako sve to funkcioniše, i onda nastane havarija.
Kao lep primer, uzeću pitanje iz Reddit grupe Finansije, gde je jedna osoba postavila pitanje o Intezinim investicionim fondovima. Iz samog pitanja se vidi da je neko ovoj osobi obećao zagarantovani prinos od 5%, kao i da nema rizika od gubitka uloženog kapitala, što znamo da realno nije istina. Naravno, ovo nije ništa protiv osobe koja je postavila pitanje, za to Reddit i služi, već je problem u osobi koja se u ovom slučaju postavila kao promoter investiconog fonda.
Generalno je problem što se ljudima prezentuje nešto što nije istina, i smatram da bi banke, u ovom slučaju Banca Intesa zaista morale da porade na obuci osoblja koje vrši promociju i prodaju članstva u investicionim fondovima.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
