Isplativost solarnih panela - primer iz prakse
Neke od najaktuelnijih tema u Srbiji su teme o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Na sva zvona se priča o nekim solarnim elektranama koje bi na ekološki održiv način generisale energiju za domaćinstva. Naravno, priča se i o isplativosti takvih projekata i svaki racionalan domaćin će se raspitati kakva je isplativost ugradnje solarne elektrane na krovu njegove porodične kuće.
Da je ovo popularna tema koja izaziva interes velikog broja ljudi, govori i činjenica da je najgledaniji video na mom kanalu video iz 2021. godine u kojem sam računao isplativost solarnih panela. Međutim, i ja sam bio svestan u tom trenutku da je ta kalkulacija napravljena u „laboratorijskim“ uslovima i da stanje na terenu može biti dramatično drugačije od toga.
E upravo danas ćemo pogledati jedan stvaran projekat, u kojem je solarna elektrana kapaciteta 6kW ugrađena na krov jednog domaćinstva. Jako je bitno reći da imamo stvarne podatke o ostvarenoj proizvodnji za prethodnih godinu dana, tako da su ovo stvarni podaci i stvarne uštede koje su ostvarene. Ovom prilikom bih hteo da se zahvalim prijateljima Stefanu i Zoltanu koji su mi dali potrebne podatke za ovaj video. A sada, hajde da vidimo da li će vam sinuti sunce sa solarnim panelima!
Hajde da krenemo onako kako ide i projekat ugradnje solarnih panela. Pre svega, potrebna je inicijalna investicija u kupovinu i ugradnju opreme. U ovom slučaju, na osnovu parametara kao što su površina krova i ranija potrošnja domaćinstva, doneta je odluka da se ugradi 16 panela od 375W, što sve ukupno daje 6,000W, ili 6kW. Jako je bitno da je ovo tzv. „on-grid“ sistem, što znači da će u okviru projekta biti ugrađeno dvosmerno brojilo, gde će se deo struje koji se ne iskoristi odmah vraćati nazad u mrežu. Ovo naravno neće propasti, već domaćinstvo ima pravo da povuče ovaj višak u mesecu kada za to bude bilo potrebe, ali o tome kasnije.
Samim tim, domaćin dobija status tzv. „prozjumera“, što znači da on u isto vreme i proizvodi i troši energiju. Ovo će biti jako bitno kasnije, pa čisto odmah da naglasim. Uglavnom, kada uzmemo u obzir trošak opreme, montaže, ostalog materijala kao što su kablovi, razvodne kutije i sl., kao i troškove taksi, novog brojila i atesta, dolazimo do cifre od 934,000 dinara ili oko 8,000 evra, što svakako nije baš najpristupačnije prosečnom srpskom domaćinstvu.
Nakon završene montaže, nailazimo na prvi problem koji je vezan za Srbiju, a to je sporost administracije, pre svega EPS-a. Kada je projekat ugradnje bio gotov, solarna elektrana nije mogla biti puštena odmah u rad, već se čekala dokumentacija od EPS-a. Ono što će svi poznavaoci ove oblasti reći, jeste da se dokumentacija obično čeka mesec-dva, što je samo po sebi puno, dok je u ovom konkretnom slučaju koji analiziramo dokumentacija stigla čak tri meseca nakon završetka radova na terenu. To znači da vaš uloženi kapital tri meseca stoji, ne generiše prihod, a takođe vam teče i garancija na opremu, zbog čega je ovo vreme čekanja zapravo čist gubitak za investitora, tj. domaćina na čijoj se kući ugrađuje solarna elektrana.
I kada konačno dočekate dokumentaciju i pustite elektranu u rad, kreću da stižu i prvi napravljeni kilovat-časovi (kWh). Ako radite analizu potencijalne proizvodnje, najbitnije stavke ovde će biti lokacija objekta na kojem ugrađujete elektranu, kao i orijentacija samog krova. Ako nekome znači, ova elektrana je locirana u mom rodnom gradu Bečeju, a krov nije baš perfektno južno orijentisan, ali je dovoljno dobar da nema puno gubitaka. Kao što vidite u samom videu, najvša proizvodnja od čak 1,050 kWh je ostvarena u julu, što je za mene lično bilo malo iznenađenje. Ja sam očekivao da će avgust biti najbolji mesec, međutim dobio sam informaciju da i temperatura vazduha može imati uticaja, i da u avgustu zbog visokih temperatura dolazi do pregrevanja foto-ćelija u samim panelima, tako da oni malo gube efikasnost zbog toga.
Znači, da rezimiramo, imali smo investiciju u opremu, izveli smo radove, paneli generišu struju i red je da vidimo kolike uštede ostvarujemo. E upravo tu dolazimo do paradoksa zvanog Srbija, gde ništa ne može da prođe bez nekih komplikacija. Da zanemarimo situaciju koja je vladala do pre par meseci, gde su proizvođači plaćali PDV i akcize i na struju koju su proizveli, što je sada promenjeno, situacija je da i dalje na računima prozjumera imamo neke naknade kao što su Naknada za Obradu pristupa distributivnom sistemu za razliku između preuzete i utrošene električne energije, naknada za povlašćene proizvođače i naknada za unapređenje energetske efikasnosti. A ako malo razmislimo, zar ne bi trebalo da su upravo ljudi sa solarnim elektranama povlašćeni proizvođači i da se tretiraju kao energetski efikasni kupci? Po EPS-u očigledno ne.
Ono što takođe treba naglasiti, jeste da je jako bitno da se pravilno odredi kapacitet solarne elektrane koji će biti u skladu sa stvarnom potrošnjom tog domaćinstva. Ono što će se javiti gotovo kao pravilo, jeste da će domaćinstva proizvoditi više energije leti, koju će vraćati nazad u sistem u letnjim mesecima, a onda vraćati nazad zbog veće potrošnje u zimskom periodu, kada je i proizvodnja manja. Ovo je bitno zbog toga što– se svakog 1. aprila vrši presek stanja, a potom i anuliranje pri čemu se svi nepotrošeni kilovat-časovi brišu. Upravo zbog toga je bitno da ne ugradite predimenzioniranu elektranu kako ne biste proizvodili struju koju na kraju nećete ni potrošiti, čime efektivno častite EPS.
Da stvar bude gora, ovo nije kraj mukama oko obračuna isplativosti projekta. Naime, nije svaki proizvedeni kilovat-čas (kWh) isti, već se prilikom preuzimanja struje gleda i tarifa, što u mnogome komplikuje obračun i zbog čega ni za jedno domaćinstvo neće biti iste uštede. Hajde da pogledamo ovo na jednom uprošćenom primeru kako ovo funkcioniše. Recimo da je prozjumer preuzeo iz energetske mreže 200 kWh u višoj tarifi, dok je sa druge strane u višoj tarifi proizveo 800 kWh. Što negde i ima logike, sa obzirom da paneli najviše proizvode danju, kada je viša tarifa. Sa druge strane, u nižoj tarifi je prozjumer povukao iz mreže 80 kWh, ali je sa druge strane isporučio 10 kWh svoje proizvodnje, što je i logično jer noću solarni paneli proizvode skoro pa ništa. I kada se podvuče crta, prozjumer je EPS-u isporučio 600 kWh viška u višoj tarifi, dok je sa druge strane više povukao 70 kWh u nižoj tarifi, tj. u nižoj tarifi ima manjak. Ovo će naravno varirati od domaćinstva do domaćinstva u zavisnosti od stvarne potrošnje, ali eto čisto da vidite na primeru kako to izgleda.
Da biti prozjumer nije lako, govori i totalno konfuzan izgled računa za struju koji je totalno zbunjujuć. Ja ne kažem da sam ja nešto natprosečno inteligentan, ali ako mogu da pročitam i razumem godišnje finansijske izveštaje koje objavljuju Apple i Microsoft, trebalo bi da znam da pročitam i razumem jedan račun za struju domaćinstva koje proizvodi solarne panele. Međutim, nije bilo baš tako. Račun vidite iza sebe, a ovu šumu podataka sam nakon dosta muke povezao ovako:
Na početku, vidimo koliko košta struja koju je domaćinstvo povuklo iz mreže i potrošilo. To je onaj manjak o kojem smo pričali, i kao što vidimo, gotovo sve je u nižoj tarifi.
Zatim, vidimo iznos kilovat-časova koje je domaćinstvo proizvelo i poslalo u mrežu, gde se vidi da je najveći deo proizvodnje u višim tarifama koje su aktivne tokom dana.
Posle ovoga, još jedan paradoks, jeste to da se prozjumerima naplaćuje Taksa za podsticaj povlašćenih proizvodjača energije i Naknada za unapredjenje energetske efikasnosti. Ovu taksu plaćaju svi gradjani koji koriste struju ali je ova naknada čista glupost za prozjumera, jer je to zajednički doprinos koji svi dajemo da se unapredi proizvodnja zelene struje. A prozjumer je taj koji je već u to uložio, investirao mimo državne podrške, unapredio je proizvodnju zelene struje svojom investicijom i taj iznos njemu ne treba da se naplaćuje, naprotiv, on bi trebalo da dobije neku subvenciju od države a ne taksu.
A ova sledeća stavka, koja je zapravo skuplja od svega na računu, a prikazana je ovako nakaradnom skraćenicom, naziva se Naknada za Obradu pristupa distributivnom sistemu za razliku između preuzete i utrošene električne energije. Jako je zanimljivo da većina zainteresovanih za ugradnju solarnih panela i nije baš upoznata sa postojanjem ove naknade, a zapravo ona čini ceo projekat mnogo neisplativijim.
I na kraju računa, kao šlag na tortu, imamo akcize i PDV, koji se obračunavaju i na ove izmišljene naknade, što naravno rezultira nešto lošijim prinosom na investiciju za našeg prozjumera. Ako pogledamo strukturu računa, videćemo da se samo 25% ukupnog troška odnosi na stvarni trošak struje, dok se čak 75% računa odnosi na razne naknade, akcize, PDV i slične stvari.
A sada, da pređemo računicu za onu solarnu elektranu od 6kW koja je koštala oko 8,000 evra. Kada analiziramo račune koji su stigli nakon izmene obračuna PDV-a i akciza, dolazimo do cifre da je mesečna ušteda na računu za struju u proseku 59 evra mesečno. Kada samo prostom računicom podelimo 8,000 sa 59 a potom i sa 12, dolazimo do najprostije računice da će se investicija od 8,000 evra isplatiti za oko 11 godina i 4 meseca, što je značajno duže od onih 7 godina koje prodavci solarne opreme uglavnom reklamiraju. E sada, da biste videli koliko je značajan uticaj naknada na računu za struju, hajde da pretpostavimo da se naknade smanje za 20 evra mesečno, čime bi se uštede povećale na 79 evra mesečno. U tom slučaju bi se period povrata skratio na 8 godina i 5 meseci, što je već malo prihvatljivije.
Kao zaključak treba reći par napomena:
- Iako je garantni rok na solarne panele oko 20-25 godina, garantni rok za pretvarač ili invertor je najčešće 10 godina. Samim tim, postoji velika opasnost da poprilično skup deo solarnog sistema zakaže pre nego što sam sistem postane isplativ.
- Kao drugo, same cene električne energije će igrati ulogu koliko je sam sistem isplativ. Ukoliko dođe do rasta cene struje u budućnosti, a sigurno će biti povećanja, ovakvi sistemi će neminovno postati isplativiji.
- I kao treće, što je zapravo i najveća nepoznanica u celoj priči, jeste kako se obračunava ova Naknada za Obradu pristupa distributivnom sistemu za razliku između preuzete i utrošene električne energije, sa obzirom da je ona zapravo najveća stavka na računima prozjumera i da njena visina diktira koliko će neki proizvođač platiti. Ja iskreno nigde nisam našao kako se ovo obračunava, pa samim tim ovo ostavlja prostor za netransparentno postupanje EPS-a, pogotovo na štetu samih prozjumera.
Za kraj ovog maratonskog videa, šta reći, a ne zaplakati. Da li vredi ugraditi solarnu elektranu na krov svog domaćinstva? Iskreno, mislim da vredi ako niste baš nešto zaneseni i ako nemate ambiciju da račun za struju svedete na nulu. Mislim da bi čak možda bilo bolje da stavite elektranu manjeg kapaciteta, sa obzirom da ćete u tom slučaju manje struje vraćati u mrežu, što bi trebalo da znači i manju naknadu za pristup distributivnom sistemu, ali i sigurnost da ćete potrošiti sve što proizvedete.
Ovo zaista zvuči kontra-intuitivno, sa obzirom da ovakvim obračunom država potpuno destimuliše investicije fizičkih lica u solarne sisteme. Na primer, ako imate veliki krov i pogodnu lokaciju, vama uopšte nije isplativo da ugradite najveću moguću elektranu od npr. 10 kW i očekujete od nje zaradu za prodatu struju. Jer, na kraju krajeva, EPS ne otkupljuje od vas struju, već je faktički uzima u zajam, uz dogovor da će vam je vratiti kada vam bude potrebno. Ali, uz veliku napomenu da se svakog 1. aprila vrši anuliranje, čime im de-fakto poklanjate ono što niste sami potrošili.
I eto ljudi moji, toliko za danas, hvala vam puno na gledanju, nadam se da će vam koristiti ako planirate da investirate u solarni sistem, a ako već imate solarne panele, napišite mi svoja iskustva i utiske.
Takođe, pozivam vas da zapratite kanal, sa obzirom da će sledeće nedelje biti jedan specijalan video, samo ću vam reći da idemo u inostranstvo, zaista bi bila šteta da ga propustite. Pozdrav!
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
