Bankrot brokera kroz teoriju i praksu
Svaki investitor mora biti malo nepoverljiv i malo paranoičan. Ne puno, ali samo malo. Ono što se u praksi pokazuje jeste da ljudi koji su nepoverljivi i paranoični rade veću količinu istraživanja pre nego što nešto urade. Međutim, stvari su se polako menjale i došli smo u situaciju da se finansijski sistem toliko raširio i toliko napredovao, da jako teško možemo dobro funkcionisati ukoliko ne koristimo sve prednosti tog sistema. Na primer, ako se vratimo samo nedelju dana ranije, u reportaži iz Frankfurta smo videli da se celokupna trgovina akcijama i ETF-ovima odvija potpuno elektronski, što znači da investitori nemaju više one papirne sertifikate koji potvrđuju njihovo vlasništvo nad tim akcijama i ETF-ovima. I upravo zbog toga danas pričamo o tome šta se dešava sa imovinom investitora ukoliko nastupi bankrot brokera?
Kao što sam već rekao u uvodu, danas imamo jednu temu koja može biti bolna i traumatična za investitore, a reč je o bankrotu brokera preko kojeg kupujemo naše hartije od vrednosti, bilo da je reč o akcijama ili ETF-ovima. Pre nego što pređemo na konkretne informacije, hteo bih da kažem da se mehanizmi zaštite koje danas spominjemo neće odnositi na slučajeve kada vi kao investitor malo više rizikujete pa izgubite deo uloženog kapitala, već će se oni odnositi samo kada se dogodi nešto nepredviđeno sa kompanijama koje su tržišni učesnici.
Ako pogledamo kako su brokeri organizovani, doći ćemo do zaključka da je zaštita investitora bila jedan od bitan faktora koji je oblikovao način kako funkcioniše proces kupovine i prodaje finansijskih instrumenata na berzama. Kao prvo, imamo brokera koji je posebno pravno lice i on prima naše kupoprodajne naloge. Pored brokera, u procesu funkcioniše još jedna strana, a to je Kastodi Banka kod koje se nalazi naš račun na koji uplaćujemo kapital koji želimo da investiramo. I onda broker i kastodi banka međusobno komuniciraju, kada stigne nalog za kupovinu, broker na osnovu tog naloga povlači novac sa računa banke da bi izvršio kupovinu, a nakon uspešne kupovine dostavlja kupljene akcije ili jedinice ETF-a na čuvanje.
E sada, ovde može doći do male zabune jer ponekada Broker i Kastodi Banka mogu biti samo raličiti sektori u okviru jedne iste kompanije, najčešće banke. Na primer, ako ste gledali serijal sa recenzijama brokera, mogli ste primetiti da kod npr. Erste Banke ili Komercijalne Banke imate tu pogodnost da dođete u neku od filijala i odjednom rešite svu dokumentaciju. Ovo ujedno znači da u ovim bankama imate situaciju da su vam i broker i kastodi banka zapravo jedna ista kompanija. Ovo nije nužno loše, pogotovo zato što se radi o bankama koje su poprilično dobro zakonski regulisane. Sa druge strane, ako ste gledali recenzije domaćih brokera koji nisu banke, kod njih ne možete da rešite sve na jednom mestu zato što se od vas traži da otvorite i segregirani račun u nekoj od poslovnih banaka i da te podatke dostavite brokeru. Znači, ovde očigledno broker i kastodi banka nisu isti entitet.
Dok smo ovde, samo da razjasnim zašto se taj račun zove segregirani račun. Reč segregirano znači odvojeno, a kada pričamo o računu, segregirani račun znači da je imovina samog investitora odvojena od imovine brokera. Kastodi banka čuva imovinu investitora, dok broker upravlja svojom imovinom na računima koji su različiti od investitorovih. I sada dolazimo i do odgovora na pitanje: „Šta se dešava sa imovinom investitora ako dođe do bankrota brokera?“. U ovom slučaju, računi investitora kod kastodi banke ostaju apsolutno netaknuti i najčešće se u procesu bankrota brokera objavljuje koji drugi broker će preuzeti račune investitora kako bi se proces investiranja ili trgovine nastavio neometano. Znači, radi se samo o prostoj zameni, ali opet i ovo može biti poprilično traumatično za investitore.
Na primer, može se dogoditi slučaj da Kastodi banka ima samo zbirni pregled na računima i da sama kastodi banka nema informaciju šta je čije na tom računu. I onda, ako se desi havarija da svi podaci nestanu sa bankrotom brokera, jedini način da dokažete da je nešto vaše će biti da vi sami čuvate svu moguću evidenciju od brokera. Na primer, meni je prešlo u naviku da na mesečnom nivou izvlačim izveštaje i pravim preseke stanja sa brojem akcija i ukupnom vrednosti portfolija, čisto kako bih vodio i svoju uporednu evidenciju. Verovatno mi nikada neće zatrebati, ali neka je, za svaki slučaj.
E sada, prosečni investitor bi bio zadovoljan ovim odgovorom, dok će mudar investitor pogledati ceo proces i postaviti pitanje: „A šta ako dođe do bankrota custody banke?“, i to je skroz legitimno pitanje. Ja iskreno ne mogu da se setim da se ovo desilo, ali je skroz moguće. Opet, ponovo se vraćamo na tvrdnju da su segregirani računi odvojeni od imovine ovog puta banke, i da poverioci banke ne mogu po zakonu da diraju imovinu na tim računima.
Na ovom mestu bih samo da naglasim jednu bitnu stvar koja je različita u odnosu na one klasične depozite koje imate kod poslovnih banaka. Kao što verovatno zaključujete, imovina koju preko brokera kupite i držite na custody računu je samo vaša, dok sa druge strane novac koji držite u banci baš i nije. Naime, kada imate novac na računu u banci, taj iznos tehnički pripada banci, ali u isto vreme, banka u svojim bilansima prikazuje da ima obavezu prema vama u tom konkretnom iznosu. Znači, laici bi rekli da smo zapravo mi dali pozajmicu banci, samo bez bilo kakve kamate. E sada, ako banka slučajno propadne, vi u tom postajete deo grupe poverilaca koja treba da se naplati iz preostale imovine banke.
Da nije sve tako crno, u slučaju propasti banke u Americi, postoji osiguranje depozita od 250,000$, dok je u Srbiji taj iznos 50,000 EUR. Uz napomenu da vi možete novac podeliti u više banaka ukoliko ga imate mnogo i na taj način malo rasporediti rizik.
Domaći primer iz prakse
I kada smo sve objasnili, hajde da se pozabavimo jednim dobrim domaćim primerom kada jedan broker izgubi licencu i na kraju uđe u prinudnu likvidaciju. Da ne okolišam previše, radi se o brokeru Sinteza Invest, kojeg smo doduše spominjali u videu o Sojaproteinu. Naime, ovaj broker je dosta dugo poslovao u Srbiji, a klijente je 3. oktobra 2019. godine neprijatno iznenadila vest da je Komisija za Hartije od Vrednosti donela rešenje o brisanju ovog brokersko-dilerskog društva iz zvaničnog registra zbog uočenih nepravilnosti u radu.
Kao što smo već pričali, ovde se radi otprilike kao o prvom slučaju kada broker bankrotira, tj. u ovom slučaju zbog gubitka licence uđe u prinudnu likvidaciju. U ovom slučaju, segregirani računi klijenata su preneti kod brokera Ilirika Investments, a Sinteza se ugasila. Idealno bi bilo da su klijentima preneti računi kod Ilirike i da to bude to, međutim, po forumima se može pronaći veliki broj klijenata koji tvrdi da su oštećeni u ovom procesu, samo što ja imam problem što niko od njih neće da izađe javno i priča o događajima koji su pratili gašenje Sinteze. Ovom prilikom pozivam bilo koga ko je oštećen, a želi da objasni šta se i kako dešavalo, samo mi ostavite komentar ovde ili mi pošaljite poruku na društvenim mrežama i javiću vam se da vas saslušam do detalja.
Uglavnom, to bi bilo to što se tiče bankrota brokera, nadam se da sam vam otklonio nedoumice i da vam je sada jasno koji stepen zaštite imate kao investitori. Iskoristio bih priliku, pošto smo prešli cifru od 15,000 pratilaca da vas pozovem da pratite kanal u narednim danima, imam nameru da uradim jedan Q&A video, pa ako imate nekih pitanja za mene, biće prilike da ih postavite. Hvala vam puno na gledanju i vidimo se uskoro u novom videu i tekstu. Pozdrav!