SEPA Transferi nam stižu!?
Ne znam za vas, ali veliki broj ljudi sa kojima komuniciram izražava nezadovoljstvo kada je reč o poslovanju banaka i nekim specifičnim aktivnostima koje je potrebno uraditi u banci kao što je npr. slanje novca u inostranstvo. E sada, ne znam koliko često gledate vesti, ali je krajem februara predsednik Srbije rekao nešto vrlo interesantno. Ako ste kao ja i uopšte ne gledate televiziju, evo kratkog inserta koji je objavljen od strane novinske agencije Tanjug:
Nisam siguran koliko ste mogli da zaključite, ali spomenuto je da će SEPA transferi zaživeti u Srbiji. A šta ovo znači za sve nas, pričaćemo u današnjem tekstu!
Ako bismo analizirali finansijski život jedne prosečne odrasle osobe u Srbiji, vrlo brzo bismo došli do zaključka da 99% ljudi sarađuje sa nekom bankom i poseduje makar jednu platnu karticu. Međutim, isto tako, kada biste pitali te ljude kakvo je njihovo mišljenje o bankama, retko ko će vam neku lepu stvar o bankama.
Sve ovo je rezultat dugogodišnje izolacije srpskog finansijskog sistema, što je dovelo do otežanog funkcionisanja platnog sistema kada je reč o slanju i prijemu novca kada je druga strana u inostranstvu. Ino-transferi su spori, skupi i vrlo često zahtevaju neku dodatnu dokumentaciju kako bi se uspešno realizovali. Ali, svemu tome je verovatno uskoro kraj ukoliko bi Srbija postala član SEPA sistema kao što je rečeno u insertu iz uvoda. A šta je uopšte taj SEPA sistem?
SEPA je skraćenica od Single Euro Payments Area i ovo telo je plod inicijative Evropske Unije da se stvori integrisani sistem koji će pojednostaviti i ubrzati bankarske transfere koji su denominovani u evrima. Iako su transferi u evrima, nemojte to da vas zbuni, sa obzirom da članice SEPA-e mogu biti i države u kojima evro nije zvanično sredstvo plaćanja. Ako bismo pogledali mapu, videli bismo da SEPA ima 36 članica – 27 članica + 9 država kao što su Island, Lihtenštajn, Švajcarska, Norveška itd. U suštini, kada pogledamo ovu mapu, vidimo da postoji rupa u sistemu baš gde su zemlje Balkana, što govori u prilog da smo dugo, dugo bili van svih modernih finansijskih tokova.
Ono što bih svakako hteo da naglasim je da SEPA sistem uopšte nije komplikovan za korisnike jer su nam za slanje i prijem novca potrebna samo 2 broja – broj računa u internacionalnom formatu, tzv. IBAN i jedinstveni identifikator banke, tzv. BIC. Ako već imate tekući račun, vrlo je verovatno da ove podatke već imate, samo ih možda do sada niste koristili. Što se tiče Srbije, IBAN će izgledati nešto poput RS 35105008123123123173, znači RS kao oznaka države i 22 cifre. Neke države imaju više cifara, neke manje, ali ovo je nekigeneralni format kako izgleda IBAN. Sa druge strane, BIC je još kraći i najčešće u formatu AAABBCC123 – pri čemu je AAAA oznaka banke, BB oznaka države, CC oznaka lokacije i 123 šifra filijale. Mnoge banke u svojim BIC oznakama umesto ova poslednja 3 broja imaju XXX, sa obzirom da najčešće nije bitno u koju će filijalu novac stići.
I nakon svega, umalo da zaboravim glavnu prednost SEPA transfera – oni su potpuno besplatni uz vreme izvršavanja do jednog radnog dana, bez obzira da li transfer šaljete u domaćem platnom prometu ili šaljete u drugu državu koja je član SEPA sistema.
A zašto je ovaj pristup SEPA sistemu toliko bitan?
Pa krenimo od svih ljudi koji žele da investiraju preko inostranih brokera. Umesto dosadašnjih naknada koje su se kretale negde u rangu 10 EUR fiksno + 0.8% vrednosti transakcije. Ako želimo da budemo odgovorni investitori i držimo visinu naknada pod kontrolom, želećemo da nam provizije budu što niže. Na primer, ako želimo da nam provizija bude 2% od uplaćenog iznosa, moraćemo da uplatimo najmanje 800 evra da bismo zadovoljili taj uslov, što nije baš najoptimalnije. U slučaju ulaska Srbije u SEPA režim, mi kao investitori ćemo imati slobodu da radimo češće transfere manjih iznosa, što će nam omogućiti češće investiranje i bolje razvijanje navika da investiramo svakog meseca, što je u mojim očima veliki plus.
Kao druga strana koja može da ima korist od svega ovoga je su gastarbajteri koji rade u inostranstvu, ali zato povremeno šalju novac svojim porodicama u Srbiji. Umesto dosadašnjih sporih transfera sa ogromnim provizijama, njihov novać se u Srbiju stizati brzo i jeftino, što će svakako biti olakšanje tim porodicama.
E sad, kao što ima pobednika, tako ima i gubitnika u ovoj priči, ali iskreno, ni malo mi ih nije žao. Pre svega, veliki gubitnik će biti poslovne banke, sa obzirom da oni sada gube sve te sočne prihode od provizija koje su naplaćivale svojim klijentima. A ljudi nisu imali alternativu, pa su išli preko banaka. Ovo se takođe može odnositi i na institucije kao što su Western Union i razni drugi servisi za prenos novca.
Kao drugo, domaći brokeri i investicioni fondovi će biti na velikom udaru zato što se odjednom konkurenciji otvara srpsko tržište. Zašto bi bilo koji investitor uplatio u domaći fond kada može uz trošak od par evra po transakciji investirati na najrazvijenijim svetskim tržištima bez puno muke? Mislim da vam je ovde odgovor jasan.
Za kraj, jedino se plašim da će implementacija ovog sistema da potraje i da se ono obećanje sa početka videa gde će sistem zaživeti do kraja 2024. godine neće ispuniti, ali se svakako nadam da će ovo sve biti dostupno u relativno kratkom roku, ostaje nam da vidimo. I eto ljudi moji, toliko za danas, hvala vam puno na gledanju i vidimo se sledeće nedelje u novom tekstu! Pozdrav!
Imaš pitanje ili komentar?
