Borba ETF-ova #4 – Global Distributing ETF fondovi
Nakon kraće pauze, ponovo se vraćamo detaljnim analizama ETF-ova i danas imamo pred nama ETF-ove sa globalnim obuhvatom koji isplaćuju dividendu. Znači, ideja je da budemo maksimalno diverzifikovani, ali da dobijamo dividendu na naš brokerski račun kako bismo te prihode koristili za finansiranje troškova života. Kao što ćemo videti, ova dividenda nije previsoka, tako da će i dalje najveći deo prinosa dolaziti kroz kapitalnu dobit, tj. kroz razliku između prodajne i kupovne cene jedinica fonda, ali eto čisto da zaokružimo priču i analiziramo ovaj tip globalnih fondova.
Kao što sam rekao u uvodu, danas pričamo o globalnim distribuirajućim fondovima, koji, mora se priznati, i nisu nešto popularni među investitorima. Zbog toga, danas imamo nešto skraćeniji izbor i pred nama su sledeći fondovi:
- Vanguard FTSE All-World UCITS ETF Distributing (VGWL)
- iShares MSCI World UCITS ETF (Dist) (IQQW) i
- HSBC MSCI World UCITS ETF (H4ZJ)
Ova tri fonda su fondovi koje bih danas analizirao, iako ima još nekih sličnih globalnih fondova, ali ne odgovaraju baš 100% ovom našem cilju, tako da ih ne bih ubacivao u pregled, jer će samo praviti gužvu, a na kraju ih sigurno neću preporučiti. Kao i u prethodnim epizodama, ove fondove ćemo analizirati kroz sledeće kriterijume:
- Broj komponenti fonda,
- Naknadu za upravljanje fondom (TER %),
- Tracking Error,
- I od ove epizode imamo novi pokazatelj, a to je Dividendni Prinos (i to prikazan kao procenat na godišnjem nivou). Ako ste zaboravili, dividendni prinos se računa kao iznos dividende / trenutna cena jedinice ETF-a. Ovo je ukratko objašnjeno, o ovome bi moglo satima da se priča, ali ova formulica je za sada dovoljna da bismo mogli da razumemo ove ETF-ove koji su pred nama.
- I takođe novi pokazatelj je i Frekvencija isplate dividende, koja može biti poprilično bitna investitorima koji formiraju svoj dividendni portfolio. Na primer, nekim investitorima neće biti bitno kada se dividenda isplaćuje, oni će sami upravljati svojim prihodima na adekvatan način. Sa druge strane, nekim investitorima će biti bitno da u svakom mesecu tokom godine imaju neki prihod od dividende, kako bi olakšali sebi upravljanje novčanim sredstvima. I naravno, imamo još i
- Veličina fonda (AuM),
- Cena ETF po jedinici i
- Datum početka trgovine, a ova tri pokazatelja već znate iz prošlih snimaka.
Što se tiče kompanija koje su napravile fondove imamo stare znance, a takođe imamo i jednu novu kompaniju, a to je svetski poznata banka HSBC koja se takođe može svrstati u red pouzdanih upravnika imovinom.
Gledajući broj komponenti fonda, prvi fond odnosi ubedljivu pobedu sa oko 3,600 komponenti. Ipak, ni druga dva fonda nisu za bacanje sa po 1,400. Ipak, ako bismo striktno gledali, prvi fond donosi najveću diverzifikaciju.
Ono što će svakako biti povezano sa brojem komponenti jeste i naknada za upravljanje fondom, gde imamo prvo neprijatno iznenađenje, a to je da drugi fond sa oznakom IQQW ima poprilično visoku naknadu za upravljanje od 0.5%. Kao što znamo, ova naknada je poprilično bitan faktor koji određuje sa koliko kapitala ćemo završiti našu investicionu avanturu, tako da bi bilo dobro da naknada za upravljanje bude što niža.
Sledeći na redu nam je Tracking Error, koji predstavlja neefikasnost praćenja indeksa i skriveni gubitak za investitora, tako da ćemo se malo pozabaviti i ovim. Kao za inat, ponovo je drugi fond sa oznakom IQQW najgori i zaostaje za 0.24% za prinosima indeksa, dok sa druge strane treći fond ima poprilično dobar pozitivan tracking error. Tako da, za sada se već polako stvara slika da drugi fond možda i nije najbolji izbor za nas, ali hajde da vidimo dalje.
Sledeći na redu nam je dividendni prinos, gde vidimo da sva tri ETF-a ne isplaćuju baš visoku dividendu, te da će najveći deo prinosa dolaziti po osnovu kapitalne dobiti, tj. rasta vrednosti jedinice fonda. Ono što na prvi pogled možemo zaključiti je da drugi fond opet zaostaje i sada već možemo da ga iskljčimo iz razmatranja.
Ako već posmatramo dividendu, možemo baciti pogled i na frekvenciju isplate, gde vidimo da se dividenda isplaćuje kvartalno, ali da HSBC-ov fond isplaćuje dividendu u mesecima koji nisu krajevi kvartala (znači u januaru, aprilu, julu i oktobru), što može biti interesantno za investitore koji žele da imaju prihod od dividende u ovim mesecima. Ja ne preporučujem da investirate u neki fond ili akciju samo zato što isplaćuje dividendu u određenom mesecu, gledajte šta je uopšteno najbolja investicija, lako ćete upravljati tokovima gotovine kada za to dođe vreme.
Što se tiče veličine fondova, svi fondovi su poprilično veliki, tako da ovde neće biti problema ukoliko se odlučite da investirate u njih.
Sa druge strane, ako gledamo cenu po jedinici, tu postoje nešto veće razlike, pri čemu bih ja preferirao HSBC-ov fond sa obzirom da ima najnižu cenu po jedinici. Kao što smo već pričali, niska cena po jedinici nam omogućava da optimalnije investiramo čak i manje sume kapitala, tako da je za prosečnog investitora koji želi da investira manje sume, a češće, bolje da investira u ETF sa niskom cenom po jedinici.
I za kraj, imamo datum početka trgovine na berzi, gde vidimo da su sva tri fonda relativno zrela i da se njima trguje barem preko 10 godina i da imaju poprilično dugu i stabilnu istoriju. Ali, ako ukrstimo ovaj podatak sa veličinom fonda, dolazimo do jednog zanimljivog zaključka, a to je da ovi fondovi baš i nisu popularni među investitorima. Ako se vratimo samo par epizoda unazad, možemo videti da čak i neki mladi ETF-ovi koji prate indeks S&P 500 upravljaju sa više sredstava od ovih slobodno možemo reći starih fondova, što ukazuje na njihovu neatraktivnost.
Za kraj, da sumiramo utiske. Po mom mišljenju globalni distribuirajući fondovi nisu baš neko optimalno rešenje ako želite da investirate globalno i primate dividendu, pre svega zato što im je dividendni prinos tako nizak. Sa obzirom da će veći deo prinosa dolaziti od kapitalne dobiti, zašto onda ne biste ulagali u Globalne Akumulirajuće fondove o kojima smo pričali u prošloj epizodi i tako bili mnogo poreski optimalniji, sa obzirom da ćete vi kontrolisati kada ćete prodavati jedinice i kada će nastajati poreska obaveza. Ovako, ako ulažete u fondove o kojima sam danas pričao, poreska obaveza nastaje odmah, bez vaše kontrole, a realno trebaće vam i puno kapitala kako biste imali neku osetniju dividendu.
Ja iskreno zbog ovih razloga ne bih investirao ni u jedan od ovih fondova, a ako baš moram da biram, onda bih izabrao ovaj HSBC-ov fond.
A kako bismo rešili ovaj problem sa niskom dividendom, u narednoj epizodi pričamo o ETF-ovima sa višim dividendnim prinosima i globalnim obuhvatom koji će biti mnogo atraktivniji za sve investitore koji žele da imaju nešto više dividendne prihode i koji nisu toliko fokusirani na ukupni rast svog portfolija, tako da se nadam da se vidimo u sledećoj epizodi borbi ETF-ova.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
