Zablude o investiranju
Stigao je avgust, leto je u punom zamahu. Deluje mi da smo svi nešto opušteniji, putujemo, provodimo vreme napolju i generalno se nešto manje bavimo finansijama. Zbog toga će i današnji video biti nešto laganiji, ali verujem da će i ovaj video biti od koristi, pogotovo ako tek želite da krenete sa investiranjem. Hajde da razbijemo 5 najčešćih zabluda o investiranju!
I pozdrav svima, ja sam Đorđe, a vi ste na kanalu Lične Finansije, mestu na kojem pričamo o finansijama i investiranju, sa idejom da se bavimo što praktičnijim i primenljivijim stvarima. Kao što sam već rekao u uvodu, izuzetno mi je drago što se o investiranju sve više priča i da je sve više vas zainteresovano da počne sa investiranjem. Upravo zbog toga bih želeo da snimim video na današnju temu, čisto kako bih vas spremio na ono što vas čeka kada se otisnete u investicionu avanturu. Danas pričamo o 5 najčešćih zabluda o investiranju, a prva velika zabluda su:
- Prinosi koje možete da očekujete kada krenete da investirate. Mnogi od vas su se prvi put sa idejom investiranja na berzi susreli putem nekog Youtube videa, podkasta ili konferencije, gde je u relativno kratkom vremenskom periodu izneto mnogo informacija i gde nije bilo vremena za neko detaljnije objašnjavanje. Tom prilikom se najčešće spominju pojmovi kao što su složena kamata (ili tzv. „compound interest“), kao i neki istorijski prosečni prinos od 7-8-9% u zavisnosti od toga koji se istorijski period posmatra. Sve je ovo super kako bi se kod vas probudio interes za investiranjem, ali je takođe zaslužno za nastanak jedne velike zablude. Naime, kada čujete pojam složene kamate, uglavnom se stvori OVAKVA slika kod vas u glavi, gde očekujete da vaša investicija napreduje iz godine u godinu kao ova ravna linija, što nažalost nije baš tako. Berzanske investicije su prepune uspona i padova, a upravo ovi padovi predstavljaju onaj rizični deo naše investicije. Ali, sa druge strane, da nema rizika, ne bi bilo ni nagrade u vidu prinosa koji su viši od prinosa koji možemo ostvariti oročavanjem novca u banci. U svakom slučaju, svih rizika moramo biti svesni PRE početka investiranja, ili će nas u suprotnom iznenaditi nešto što je opšte poznato u svetu investiranja.
- Kada već spominjemo povremene padove i korekcije, dolazimo do pojma rizika, kao i do druge zablude da je investiranje jedna velika kocka. Kao što smo već pričali, rizika apsolutno ima, ali je to kalkulisani rizik koji našim stilom investiranja možemo svesti na neku najnižu moguću meru. Da sada ne ulazimo u neku veliku teoriju, ukupan rizik možemo podeliti na dve komponente – sistemski i specifični rizik, pri čemu je sistemski rizik vezan za neke globalne stvari kao što su inflacija, globalni lanci snabdevanja, i razne druge stvari na koje mi kao investitori ne možemo da utičemo. Sa druge strane, specifični rizici su vezani isključivo za ono u šta investiramo, npr. ako ulažemo u farmaceutsku kompaniju, specifičan rizik je to da li će istraživanje i razvoj novih lekova uroditi plodom i da li će ti novi lekovi biti spremni za prodaju u neko skorije vreme. Tako da, ako želite da smanjite taj specifični rizik, možete se baviti istraživanjem pojedinačnih kompanija do iznemoglosti, ili možete investirati lako i diverzifikovano u fondove koji prate berzanske indekse i tako svesti svoj rizik na nivo sistemskog rizika. I da zaokružimo ovu tačku, ako ne znate šta radite i u šta investirate, ako se ne vodite nekim generalnim principima, vi se u tom slučaju prilikom investiranja ponašate kao kockar i apsolutno je moguće da izgubite svoj kapital. Sa druge strane, ako se edukujete o investiranju i donosite kvalitetne odluke, onda svodite rizik na minimum i povećavate šanse za uspeh u dugom roku. Na ovom mestu ću samo ubaciti malo samopromocije, ako vas zanima pasivno investiranje, možete baciti pogled na knjigu „Pasivno investiranje – Sve o ulaganju u indeksne ETF-ove“ na mom sajtu. Idemo dalje!
- Sada se malo prebacujemo na dividende, koje su takođe poprilično omiljene među domaćim investitorima. Ako se slučajno tek upoznajete sa investiranjem, samo ću ukratko o dividendama – one je deo dobiti preduzeća koji se isplaćuje akcionarima kao nagrada za njihovo ulaganje, tj. za njihovo vlasništvo nad kompanijom. Isplate dividendi obično se vrše periodično, na primer kvartalno ili godišnje. Izvori za isplatu dividendi dolaze iz profita kompanije, a ako kompanija nema dovoljno tekućeg profita u poslovnoj godini, može isplaćivati dividende iz zadržane dobiti iz prethodnih godina. Ovde je glavna zabluda da porez ne treba prijaviti ako se prihod od dividende ne povuče na račun u banci, već se odmah reinvestira sa brokerskog računa u nešto novo. Nažalost, i ovde moram da vas razočaram, čak i ako novac ostavljate na brokerskom računu, svaki prihod od dividende treba prijaviti. Ovo je jedan od velikih nedostataka dividendi i jedini način da ovaj nedostatak izbegnete jeste da investirate svoj novac u akumulirajuće ETF-ove koji su poreski optimalnije rešenje od akcija i fondova koji isplaćuju dividendu. Da se ne ponavljam previše, o svemu ovome se priča na kanalu, tako da me obavezno zapratite ako već niste!
- I kada smo već kod poreza, hajde da se pozabavimo i porezom na kapitalnu dobit. Mislim da ste već videli informaciju da ako držite investiciju duže od deset godina neće biti poreza na kapitalnu dobit. Ovo je naravno tačno, samo što mnogi imaju zabludu da ako poreza neće biti, da to ujedno znači da taj porez ne treba uopšte prijaviti ako ste držali investiciju 10 i više godina, što naravno nije istina. Pravilan sled događaja je da nakon što ste prodali svoje pozicije, bilo da se radi o akcijama ili ETF-ovima, bez obzira koliko dugo ste držali te pozicije, uvek, ali uvek podnesete poresku prijavu. Poreska Uprava, tj. poreski inspektor koji bude radio obradu te prijave će videti koliko ste dugo držali investiciju, i ukoliko je taj period duži od 10 godina, tada on donosi rešenje kojim se vi oslobađate plaćanja poreza na kapitalnu dobit. E sada, mnogi će pitati, šta ako ne prijavim porez, a držao sam pozicije duže od 10 godina? I na jedan i na drugi način ne dugujem ništa državi? Iako je ovo tačno, postoje neki drugi razlozi. Glavni razlog je dokaz o poreklu imovine, gde vi u budućnosti možete da dokažete da ste dobili XY novca na osnovu kapitalne dobiti od investiranja i na taj način „opravdate“ kapital koji posedujete. Smatram da se Poreska Uprava sve više digitalizuje i da će ovakvih automatizovanih provera biti sve više, tako da bi bilo dobro da imate dokaze za sve što ste zaradili od investiranja.
- I za kraj današnjeg druženja, kada već spominjemo porez na kapitalnu dobit, postoji zabluda kod određenog broja investitora da im njihov broker neće isplatiti novac na račun ukoliko nisu prijavili porez na kapitalnu dobit, što ne može biti dalje od istine. Ono što je realnost jeste da vama broker isplaćuje bruto iznos na vaš račun u banci, a onda je samo vaša obaveza da prijavite porez i naravno da to sve i platite. Znači, niko vas neće vući za rukav, sve morate sami da uradite i prijavite. A naravno, ukoliko to ne uradite, posle nekog vremena će vrlo verovatno stići čestitka na vašu kućnu adresu. Razlog zašto je sve ovako postavljeno je sama kompleksnost obračuna poreza, sa obzirom da broker može imati klijente različitih nacionalnosti, i što je najbitnije različitih poreskih rezidentnosti, što će značiti da će obračun poreza za svakog od njih biti različit. Samo zbog toga je lakše da svako bude nadležan za svoj slučaj, jer bi za brokere ovo bilo previše kompleksno.
I eto ljudi moji, to bi bilo to za ovaj prvi duži video u avgustu, nadam se da vam je bilo interesantno i da sam vam otklonio neke nedoumice u vezi investiranja. Hvala vam puno na gledanju i vidimo se sledeće nedelje u novom videu. Pozdrav!
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
