Pogrešio sam oko zlata - Velika prevara Amerike na pomolu? 🇺🇸🪙💵
POGREŠIO SAM!
Nekima je jako teško da izgovore ove reči, ali meni nije problem, makar kada je reč o investiranju u zlato. Ko bi rekao da će taj datum objave videa biti jedan od poslednjih dana pred neverovatnu eksploziju cene zlata. Bacite pogled na ovaj grafikon – zlatu je trebalo 12 godina da duplira cenu sa 1,000$ po unci na 2,000$ između 2008. i 2020. godine, pa mu je onda trebalo 4 godine da skoči sa 2,000$ na 3,000$ i onda samo nekih 200 dana da skoči sa 3,000$ na 4,000$.
A kada odzumiramo ovaj grafikon mislim da postaje jasno da ovo kretanje cene zlata u poslednjih par meseci nije normalno. Šta se dešava u pozadini? Da li su možda potezi nekih velikih sila dovele do ovog vrtoglavog skoka cene zlata? Da li će naš novac izgubiti ogroman deo kupovne moći u bližoj budućnosti? Ostani do kraja videa i saznaj sve detalje!
Ovo je bio Anton Kobjakov (pogledajte video da biste videli insert), i on je stariji savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, a ovaj govor je snimljen na Istočnom Ekonomskom Forumu koji se dešavao u septembru u Vladivostoku. Ceo govor je trajao oko sat vremena, a glavni fokus je bio na odnosima između Amerike i Rusije, a posebno mesto je zauzela zabrinutost Rusije kako Amerika pokušava da promeni pravila igre kada je reč o finansijskim tržištima.
O čemu se tačno radi? Kobjakov tvrdi kako će Amerika u narednom periodu devalvirati svoju valutu, a sve u cilju da se oslobodi ogromnog državnog duga. Prema nekim podacima, Amerika trenutno ima 37,5 triliona dolara nacionalnog duga, i kako stvari stoje, ima sve više problema da servisira taj dug. Kako će funkcionisati ova devalvacija?
Hajde da kažemo da ovih 500 dinara predstavlja sav novac na ovom svetu i hajde da kažemo da sam ja jedna od država ovog sveta. I recimo, ja sam pozajmio svih ovih 500 dinara i uložio ih, potrošio, šta god. Tradicionalno vraćanje duga bi zahtevalo da ja moram da stvorim neku vrednost ili prikupim više poreza od mojih građana, da smanjim državnu potrošnju i posle dugog i mučnog procesa vratim dug.
ALI, hajde da kažemo da ja imam specijalnu sposobnost, tj. da ja kontrolišem banku koja štampa ove dinare. I onda, umesto da dođem do 500 dinara kroz mučan proces štednje, ograničavanja potrošnje i povećavanja poreza, ja samo odštampam novih 500 dinara i vratim taj dug. E upravo se u ovoj poziciji nalazi Amerika, kao vodeća sila koja se zadužuje u dolarima, ali ujedno i kontroliše količinu dolara koja je u opticaju. I Rusi upravo tvrde da će Amerikanci ubaciti štampač u maksimalnu brzinu i pokušati maksimalno da obezvrede dolar, a sve u cilju lakšeg vraćanja duga.
Mnogi od vas će se ovde zapitati, čekaj, kako će ovo uopšte pomoći Amerikancima sa vraćanjem duga? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo razumeti kako obveznice funkcionišu – emitent obveznice se obavezuje da će nakon određenog vremena vratiti glavnicu i isplaćivati kamatu, tj. kupon u tačno dogovorenom roku. I u najčešćem slučaju je ta kamata fiksna, što znači da što se više obezvredi valuta, to će kreditor dobiti manju vrednost. Tj. on će i dalje u nominalnom smislu dobiti obećanu količinu novca, samo što sa tom količinom novca neće moći ništa da uradi.
Da se vratimo na onaj primer, umesto dotadašnjih 500 dinara, mi sada u opticaju imamo 1,000 dinara, koje sada pokušavaju da kupe manje-više iste količine nekretnina, zlata, akcija, nafte, hrane itd. To će ujedno značiti da će cene svih ovih proizvoda skakati. Nekih manje, nekih više. Što nas upravo dovodi do zlata, ali i berze, tj. akcija na berzi. Da li je zlato postalo 50% ređe, dragocenije u poslednjih godinu dana? Možda i jeste malo, ali pre će biti da je ova velika količina novca tražila mesto gde da se plasira. Isto ovo možemo reći i za akcije. Kompanije nisu postale dramatično profitabilnije, već je jednostavno ova ogromna količina novca ušla u akcije u pokušaju da sačuva svoju kupovnu moć. Čak bi se moglo teoretisati da bismo uveliko imali krizu na berzi da nije bilo ovoliko devaluacije dolara.
I da se razumemo, nije sada ovo neki novitet koji se javio pre par meseci. Kada imate dolar kao globalnu valutu, vi to možete da radite uvek. I Amerika je to radila, samo ne ovim tempom. I baš se zbog svega ovoga bore da održe dolar kao primarnu valutu za svetske rezerve i trgovinu. I onda, kada nas ruski savetnik upozori na ovo, on nam zapravo nije rekao ništa novo, samo nas upozorava da se ne zanosimo sa rastom vrednosti imovine koju možda držimo.
E sada, kako se sve ovo vraća do cena zlata? U situaciji kada su obveznice nesigurne zbog devalvacije i hartije od vrednosti precenjene, mnoge države su se odlučile na sigurnu varijantu – zlato. I kupuju ga preko centralnih banaka u ogromnim količinama, skok tu negde od 2022. postaje baš očigledan. I kada imamo ovakvu situaciju da imamo sve veću količinu novca u opticaju + ratna dešavanja u svetu i sve veću geopolitičku nesigurnost + centralne banke gladne zlata, dobijemo savršenu oluju i cenu zlata preko 4000$ po unci.
A iz ove perspektive, retko ko je mogao pre 3-4 godine da predvidi da će se ovo dogoditi. Mislim da su čak i najokoreliji investitori u zlato predviđali rast cene, ali baš ovoliki rast mislim da niome nije ni bio na pameti. Isto ovo se dešava i sa drugim imovinskim klasama, akcije rastu bez realnog poboljšanja performanski kompanija, cene nekretnina u svetu rastu dramatično, iako neke realne osnove nema.
Iz mog ugla, pouka priče bi bila sledeća – gledajte da što manje budete u gotovini, tj. da držite što manje novca u gotovom, kao i da što manje budete u oročenoj štednji i obveznicama jer će novac sve brže i brže gubiti vrednost. Možda ćete vi dobiti neku kamatu i pomisliti da ste dobro prošli, problem će biti što ćete sa tom većom količinom novca moći da kupite manje proizvoda. Po meni, sve više i više ima smisla investirati, bilo da je reč o akcijama i fondovima na berzi, zlatu, srebru, pa čak i kriptovalutama, samo oprez – birajte kvalitet jer neće baš sve uspeti da očuva kupovnu moć vašeg novca.
Kao i uvek, ne znamo 100% kako će se ovo odigrati do kraja, ali mislim da je ruski savetnik u pravu kada kaže da će se devalvacija dolara dogoditi u bližoj budućnosti. Ali šta god da se dogodi, voleo bih da čujem i vaše komentare, pišite mi ispod videa na Youtube-u, ostavite lajk i obavezno zapratite kanal jer uskoro kreće jedan zanimljiv serijal koji će vas sigurno zainteresovati. Ćao!
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
