Legende Wall Streeta 5 - George Soros
Zamislite da jednim potezom zaradite milijardu dolara… u jednom danu. To nije legenda – to je istorija. 16. septembar 1992. ušao je u finansijske udžbenike kao ‘Crna sreda’ — dan kada je jedan čovek srušio Banku Engleske. Taj čovek bio je George Soros. Genije makroinvestiranja, špekulant, i jedan od najkontroverznijih ljudi u istoriji finansija. Ovo je priča o čoveku koji je dokazao da razumevanje tržišta nije samo matematika — već i psihologija mase.
George Soros rođen je 1930. godine u Budimpešti, u Jevrejskoj porodici, pod imenom György Schwartz. Preživeo je nacističku okupaciju zahvaljujući ocu koji je falsifikovao dokumenta i spasao porodicu. Posle rata emigrirao je u London, gde je studirao na London School of Economics pod mentorstvom filozofa Karla Poppera — čoveka koji je duboko uticao na njegovu kasniju ‘teoriju refleksivnosti’.
Soros je počeo karijeru na Wall Streetu 1950-ih, kao analitičar, a 1970. osniva ‘Quantum Fund’ — jedan od prvih i najuspešnijih hedge fondova u istoriji. Od tada do 2000-ih, fond je ostvarivao prosečan godišnji prinos od oko 30%. Čisto radi poređenja, S&P je u istom periodu ostvario prosečan godišnji prinos od 12%.
Za razliku od Grahama i Buffetta, Soros nije tražio ‘jeftine’ kompanije. On je tražio neravnoteže — trenutke kada tržište preteruje u jednom ili drugom smeru. Njegova filozofija zasniva se na ideji da tržišta nisu racionalna. Ljudi reaguju emotivno – i upravo u tim emocijama leži prilika. To je suština njegove ‘teorije refleksivnosti’ – ideje da investitori svojim očekivanjima zapravo oblikuju stvarnost tržišta, umesto da je samo reflektuju.
Drugim rečima: ako dovoljno ljudi poveruje da će cene rasti, one zaista hoće… barem dok se iluzija ne raspadne. Soroš nije bio “klasičan trader”. Quantum je imao visoko koncentrisane, kratkoročne, makro opklade — u proseku samo nekoliko velikih pozicija godišnje, ali sa ogromnim leveridžom (često 5–10x). Soros je koristio makroekonomske analize, ali se oslanjao i na intuiciju. Njegova sposobnost da oseti promenu trenda bila je legendarna. Često je govorio: ‘Kada me zabole leđa, znam da je vreme da promenim poziciju.
Najpoznatiji trenutak u Sorosovoj karijeri desio se 1992. godine, kada je ‘šortovao’ britansku funtu. Uočio je da je funta precenjena u odnosu na nemačku marku. Pratite me sada – Soros je sa Quantum fondom pozajmio ogromne količine funti i odmah ih prodao za nemačke marke. Po nekim procenama, njegova pozicija je vredela oko 16 milijardi maraka.
Ovaj potez je pokrenuo tržište i kurs funte je krenuo da slabi prema ostalim velikim valutama, dolaru i marki. Banka Engleske je pokušala da diže kamatne stope i aktivira devizne rezerve kako bi odbranila funtu, ali je momentum tržišta bio jači. Funta je oslabila oko 15% prema marki i oko 25% prema dolaru, a Banka Engleske je izgubila oko 3 milijarde funti u pokušaju da se odbrani. Kada je kurs funte bio devastiran, Soros je pretvorio svoje marke nazad u funte, vratio zajam i na kraju mu je ostala 1.5 milijarda nemačkih maraka čistog profita.
Od tada ga mediji zovu ‘Čovek koji je slomio Banku Engleske’. Ali to nije bio jedini uspeh. Quantum fond je tokom 1980-ih i 1990-ih redovno ostvarivao dvocifrene godišnje prinose, a Soros je izgradio reputaciju najuticajnijeg makroinvestitora na svetu.
Imaš pitanje ili komentar?
Error: Contact form not found.
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
