Legende Wall Streeta 8 - Jim Simmons
Zamislite da svake godine, bez izuzetka, pobeđujete tržište – ne za par procenata, već za tridesetak procenata godišnje tokom tri decenije. Bez „instinkta“, bez ekonomskih analiza, bez emocija – samo čista matematika. To je uradio Jim Simons, osnivač Renaissance Technologies i čovek koji je stvorio najuspešniji investicioni fond u istoriji – Medallion Fund.
Za razliku od Buffetta, Sorosa ili Dalia, on nije klasični investitor. On je matematičar, kriptograf i genijalni koder koji je dokazao da se tržište može predvideti, ako znaš gde da gledaš.
Jim Simons rođen je 1938. godine u Massachusettsu. Već sa 14 znao je da želi da bude matematičar, a doktorirao je na Berkeleyju. Pre nego što je uopšte čuo za Wall Street, radio je za NSA kao kriptograf – dešifrovao je kodove tokom Hladnog rata. Predavao je matematiku na Stony Brook univerzitetu, gde je postao poznat po „Chern–Simons teoriji“ – formuli koja se i danas koristi u fizici.
Ali 1970-ih odlučuje da primeni iste principe analize i na finansijska tržišta. Osniva Renaissance Technologies, i sa timom matematičara, fizičara i programera pokušava da kvantifikuje tržišno ponašanje. Umesto analize izveštaja, bilansa i vesti – Simons traži šablone u podacima.
Simonsova filozofija bila je jednostavna, ali radikalna: “Tržišta nisu racionalna, ali nisu ni slučajna. Postoje obrasci, samo ih treba pronaći”. Umesto klasičnih finansijskih analitičara, zaposlio je ljude iz nauke: programere, statističare, astronome, genetičare, fizičare. Njegov tim je razvio kvantitativne modele koji analiziraju milione istorijskih podataka: cene, volumene trgovine, vreme trgovanja, relacije između različitih tržišta i sve druge podatke do kojih su mogli da se dočepaju.
Medallion Fund je koristio algoritme koji u realnom vremenu detektuju mikro-prednosti – male, ali ponavljajuće anomalije. Simonsov moto je bio: “Ne pokušavaj da razumeš zašto tržište to radi. Samo iskoristi činjenicu da to radi” A ako posmatramo iz ugla običnog investitora, dva zaključka koja bi trebalo da naučimo od Simonsa su:
- Prednost dolazi iz analize podataka, ne iz mišljenja
- Prednost nestaje ako previše ljudi sazna za nju
Medallion Fund je zatvoren za spoljne investitore još 2005. godine – u njega mogu da ulažu samo Simons i zaposleni u Renaissanceu, tako da nemamo baš puno podataka o tome u šta je konkretno fond plasirao svoju imovinu.
Od tada, fond ostvaruje prosečan godišnji povraćaj od oko 66% bruto, odnosno oko 39% neto posle ogromnih naknada. Za poređenje, Warren Buffett kroz Berkshire Hathaway ima prosečno oko 20% godišnje. A Simons ga je duplo nadmašio, i to decenijama.
Procene govore da je fond zaradio više od 100 milijardi dolara profita, što ga čini najuspešnijim u istoriji. A najzanimljivije – Simons nikad nije znao tačno u šta ulaže, jer su modeli radili sami. On je jednom prilikom rekao: “Ne razumem sve što naši modeli rade, ali ih razumem dovoljno da im verujem.”
Jim Simons je promenio način na koji svet gleda na investiranje. Pre njega, investiranje je bilo umetnost bazirano na ličnom osećaju. A posle njega – investiranje je postalo nauka.
Otvorio je vrata kvantitativnim fondovima, koji danas čine preko 60% svetskog obima trgovanja. Njegov pristup pokazao je da emocije, mišljenja i intuicija nemaju mesto u portfoliju – samo matematika, podaci i disciplina. Danas, mnogi fondovi pokušavaju da kopiraju Medallion fond, ali niko nije ni blizu.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
