Porez na kapitalnu dobit: Greška koju svi prave
Da li ste znali da možete biti krivi za utaju poreza, a da niste podigli ni jedan jedini evro sa svog brokerskog računa? Ne bih da vas plašim, ali mnogi investitori u Srbiji veruju da poreska obaveza za porez na kapitalnu dobit nastaje tek kada novac legne na njihov devizni račun u domaćoj banci. To je netačno.
Ja sam Đorđe, vi ste na kanalu Lične Finansije i danas razbijamo ovaj mit o porezu na kapitalnu dobit, objašnjavamo šta zakon kaže o trenutku nastanka poreske obaveze i koje su posledice ignorisanja ovih pravila.
Sa obzirom da vas je sve više na kanalu, zbog čega mi je neverovatno drago, moram za trenutak da krenem od samih osnova – Porez na kapitalnu dobit iznosi 15% i plaća se na razliku između prodajne i kupovne cene. Ovaj iznos možete i sami da izračunate u momentu kada prodate neku Hartiju od Vrednosti i vaša dobit pređe iz nerealizovanog u realizovani oblik. I ovaj iznos od 15% koji sami izračunate će biti maksimum koji ćete platiti. Zašto? Pa zato što po zakonu Poreska Uprava koriguje vašu nabavnu cenu za vrednost inflacije koja je zabeležena u periodu dok ste vi držali tu Hartiju od Vrednosti u vlasništvu.
Na primer, kupili ste Akciju A za 100 evra i držali ste je u vlasništvu 7 godina, nakon čega ste je prodali za 190 evra. Kada izračunate samostalno, na profit od 90 evra ćete obračunati 15%, što će ispasti 13.5 evra. Međutim, kada Poreska Uprava bude radila obračun, ona će uzeti u obzir da je stopa inflacije u posmatranom periodu od 7 godina bila ukupno 23%, pa će korigovati vašu nabavnu cenu, zbog čega će ona sada biti 123 evra. I po njihovom obračunu će realan profit biti 67 evra, a porez na kapitalnu dobit 10 evra.
Poenta priče je, što duže držite neku hartiju u vlasništvu, stopa inflacije će biti viša, pa će samim tim i razlika između vašeg prostog obračuna i obračuna Poreske Uprave biti veća. Ali, pošto iznos koji je obračunala Poreska Uprava nećete saznati dok vam ne stigne rešenje, moj predlog je da vi spremite punih 15%, a onaj ostatak nakon plaćanja investirate prvom sledećom prilikom.
Od tehnikalija je bitno naglasiti da se porez prijavljuje na obrascu PPDG-3R i da se za Hartije od Vrednosti to radi dva puta godišnje, za prvu polovinu godine u julu i za drugu polovinu godine u januaru. Takođe, postoji oslobođenje od poreza nakon 10 godina neprekidnog vlasništva, tako da dugoročno investiranje definitivno ima smisla.
E sada, gde nastaje problem? Hajde da pogledamo jedan normalan proces investiranja:
- Ušteda novca koji će služiti kao kapital za investiciju
- Prenos na brokerski račun
- Kupovina neke Hartije od Vrednosti
- Držanje te HoV u vlasništvu
- Prodaja HoV uz profit
- Povlačenje novca na devizni račun u Srbiji
- ILI Reinvestiranje u neku drugu HOV
Gde nastaje nesporazum? Mnogi investitori, a pogotovo početnici, misle da poreska obaveza za porez na kapitalnu dobit nastaje ovde, kod povlačenja sredstava, kada povlačimo novac na devizni račun u našoj banci u Srbiji, međutim to apsolutno nije tačno! Poreska obaveza zapravo nastaje u ovom momentu, kada na platformi brokera dođe do prodaje HoV. Investitori posmatraju brokerski račun kao međuprostor koji Poreska ne vidi. Misle: „Dok je novac kod Interactive Brokersa (ili drugog brokera), on nije moj u Srbiji. Međutim, Poreska to tumači ovako, prodao si, kapital je legao na brokerski račun i ti sada imaš kontrolu nad njime i raspolažeš njime kako misliš da treba.
Da se vratim na primer – ubacio si 100 evra na brokerski nalog, kupio si neku Akciju A i sada ona vredi 190 evra. Ti prodaš akciju i imaš 190 evra na brokerskom računu. Iako ti odmah odlučiš da tih 190 evra reinvestiraš i sada kupiš neku Akciju B, ti si zapravo zatvorio jednu poziciju i odmah otvorio novu. Svako „zatvaranje” je poreski događaj i ti si dužan porez državi. E sada tu imamo jednu lošu i jednu dobru vest:
- Hajde prvo loša vest – ti si reinvestirao sav kapital i zapravo ništa nisi izvukao na svoj račun. To će značiti da ti moraš da imaš neki novac sa strane kojim ćeš platiti porez na kapitalnu dobit kada ti stigne rešenje. Ovo po meni zahteva malo ozbiljnije finansijsko planiranje kako ne bi došao u situaciju da ti nedostaje slobodne gotovine van brokerskog računa u momentu kada treba da platiš porez.
- Ali, postoji i dobra stvar u celoj priči. Naime, Poreska Uprava zna da bude poprilično spora u izdavanju poreskog rešenja, i recimo može proći i više od 6 meseci od podnošenja prijave. Na primer, prodate nešto u martu, regularno podnesete prijavu u julu i stigne vam rešenje od Poreske npr. u novembru. To znači da vi imate sasvim dovoljno vremena da uštedite i da se spremite za plaćanje poreza, potrebno je samo malo organizacije.
I negde za kraj, kada već pričamo o porezima, moramo da razgovaramo i o tome šta se dešava ukoliko vi ne prijavite porez. Neprijavljivanje poreza je prekršaj, a u zavisnosti od iznosa, može biti i krivično delo (poreska utaja). Da bi neprijavljivanje poreza postalo krivično delo, iznos utajenog poreza u okviru jedne fiskalne godine (ili za jedan poreski događaj) mora da pređe 1.000.000 dinara, što je oko 8,500 evra, a to znači da biste trebali da imate baš dosta kapitalne dobiti da biste prešli ovaj prag, a mislim da ko bude imao ove iznose da će već znati šta radi.
Takođe, otežavajuća okolnost mogu biti i zatezne kamate koje Poreska Uprava može obračunati od prvog narednog dana od kada je trebalo da prijavite porez, a otežavajuću okolnost može činiti i Zakon o utvrđivanju porekla imovine, po kojem vas mogu oporezovati sa čak 75% poreza. Zbog svega ovoga, po mom mišljenju, ako ste utvrdili naknadno da niste platili porez, a trebali ste, idite u Poresku Upravu u vašem gradu ili opštini, javite se i uzmite instrukcije kako da prijavite porez sa zakašnjenjem.
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
