Kako je Porsche Uništio Wall Street za 48 Sati
Zamislite ovu situaciju: Uložite 100 miliona evra u ‘siguran’ posao. Četiri dana kasnije, dužni ste 400 miliona. Nije film. Nije teorija zavere. Ovo se zaista desilo. 27. oktobra 2008. godine. I ko je bio krivac? Jedan od najprestižnijih brendova automobilske industrije. Danas pričamo o najbrutalnijem short squeeze-u u istoriji finansija. Tri puta gori od GameStop-a. Gubici od 30 milijardi dolara. I ironičan kraj koji niko nije očekivao. Smestite se, uzmite pićence, ovo će biti luda vožnja.
Iako je Volkswagen osnovan 1937. godine, naša današnja priča počinje 1960. godine. Nemačka donosi tzv. Volkswagen zakon. Pravilo je bilo jednostavno: ako hoćete potpunu kontrolu nad VW-om, morate imati 80% glasačkih akcija. Ali tu je bio problem: 20.1% akcija držala je država Donja Saksonija. I te akcije nisu bile na prodaju. Znači, u teoriji, niko od velikih investitora i fondova nije mogao u potpunosti preuzeti kontrolu nad VW. Zakon je bio kao zid.
Prebacimo se sada u 2007. godinu. Evropski sud pravde kaže: “Čekajte samo malo, taj zakon nije u skladu sa ostatkom evropske regulative.” Prag pada sa 80% na 75%. I odjednom… preuzimanje VW-a postaje moguće.
Porsche ulazi na scenu
U septembru 2005. Porsche AG počinje tiho da kupuje akcije VW-a. Do marta 2007. imaju 31%. Analitičari počinju međusobno da šapuću: “Da li to Porsche planira preuzimanje?”
Ipak, Porsche CEO izjavljuje: “Ne, ne, ne. Nema planova za preuzimanje. Samo štitimo našeg industrijskog partnera.”
Čuli ste? “Samo štitimo partnera.” A onda prelaze 30%. Po nemačkom zakonu, to znači da moraju dati tender ponudu za preuzimanje akcija. Šta rade? Objavljuju izuzetno nisku ponudu, a sve sa opravdanjem kako ne žele kontrolu i kako samo žele da ispoštuju proceduru. Ali još jednom ističu: “Ne, ne želimo kontrolu.”
E sad, ovo je KLJUČNO. Ova stalna negiranja su ubacila velike hedge fondove u lažnu sigurnost. A ta lažna sigurnost će ih koštati – ni manje ni više nego 30 milijardi dolara.
"Risk-free" trgovina
Evo šta je u to vreme video’pametni novac’. VW ima DVE vrste akcija: V – obične, sa glasačkim pravom. I V3 – preferencijalne, BEZ glasačkog prava. Obe strane predstavljaju istu kompaniju, pa su obično cene vrlo bliske između njih.
Ali 2008. godine, one se RAZILAZE. Globalna recesija, usporeni tokovi novca i ogromna kriza u autoindustriji su doveli do toga da akcije mnogih proizvođača automobila zabeleže ogroman pad cene. Upravo to se dogodilo sa preferencijalnim akcijama koje imaju zagarantovani prinos u vidu dividende. Međutim, dolazi do velikog razilaženja između preferencijalnih i običnih akcija – obične akcije beleže ogroman SKOK cene zbog Porsche-ovih kupovina iza kulisa.
Hedge fondovi vide priliku, jer se istorijski ove dve vrste akcija kreću gotovo identično i među njima vlada ogromna korelacija. Njihova strategija je jednostavna: KUPI jeftinije preferencijalne, SHORT-uj skuplje obične. Kada se u budućnosti cene ponovo približe jedna drugoj, profit. Zvuči kao poprilično sigurna trgovina, zar ne?
E, tu je štos. SHORT-ovanje znači: pozajmiš akcije od nekoga, prodaš ih odmah, i kupiš ih kasnije po nižoj ceni da vratiš. Ali šta ako cena ne padne? Šta ako… poleti?
Istorijski Pregled Cena Akcija Volkswagen AG (2008)
Izvor podataka: XETRA, Istorijski Arhiv
Tajna iza zavese
Porsche je hteo 75% običnih akcija i potpunu kontrolu kompanije Volkswagen. Ali nemački zakon zahteva da objave svaki put kad pređu prag – 30%, 35%, 50%… Po svoj logici, svaka njihova objava bi podizala cenu preostalih akcija koje nisu u njihovom vlasništvu i dodatno skretala pažnju na njihove namere. Šta radi Porsche?
Pronalaze rupa u zakonu. Zovu se cash-settled opcije. Evo kako funkcioniše: Banka kupuje akcije u Porsche-ovo ime. Ali tehnički, banka je vlasnik. Porsche ima ekonomsku kontrolu – ako cena poraste, banka im isplati razliku u kešu. Ali na papiru? Nisu vlasnici. Ne moraju da objave. I najvažnije – te akcije NISU više u opticaju na slobodnom tržištu. Ali je problem što veliki hedge fondovi to ne znaju.
Međutim, ako ste mislili da je ovo glavni deo price, grdno se varate, jer najbolji deo tek dolazi.
Detonacija
Nedelja, 26. oktobar 2008. Porsche izdaje šokantno saopštenje:
- U direktnom vlasništvu drže 42.6% običnih akcija sa pravom glasa (ovo je povećanje u odnosu na 35% koje su ranije objavili)
- Kroz cash-settled opcije drže 31.5% (ovo je novo otkriće koje je šokiralo sve)
Znači, u efektivnom vlasništvu imaju 74.1% akcija!!! Ako na to dodamo 20.1% države Donje Saksonije, vrlo brzo vidimo u čemu je problem.
Analitičari su se preznojavali dok su računali, ali se ispostavilo da je u slobodnom opticaju samo 6% običnih akcija Volkswagena. Od toga, 5% drže indeks fondovi koji NE MOGU da prodaju jer im indeks nalaže da moraju da drže te akcije. Volfsburg, imamo problem!
Efektivno su Hedge fondovi short-ovali 12%. Što znači da im načelno treba duplo više akcija nego što postoji na tržištu u opticaju. Nezvanično, čak dvanaest puta više.
Ponedeljak, 27. Oktobar. Jutro. Berza se otvara. VW akcije: plus 66% odmah na otvaranju. Do kraja dana: €517. Plus 149% u JEDNOM DANU.
Utorak, 28. oktobar. Sredinom dana: €1,005. Volkswagen je vredan €296 milijardi. U 2008. godini – to ga čini NAJVREDNIJOM KOMPANIJOM NA SVETU. Skupi od Exxon-a, od Apple-a, od svih. Da stvar bude luđa – Porsche je 29. oktobra rekao: ‘Dosta smo se zabavljali.’ I tada oslobađaju 5% akcija kako bi popustio pritisak na cenu. Cena pada na €500. Ali šteta je već učinjena.
Koliko je to sve ukupno koštalo? Procena: 30 milijardi dolara. GameStop squeeze 2021? 10 milijardi. Ovo je bio tri puta gori. Ako ste short-ovali za 100 miliona, izlazak je koštao 500 miliona. Minus 400% povrat.
2010. godine, 26 hedge fondova tuži Porsche za prevaru. Tužba odbačena – transakcije su u inostranstvu. 19 fondova prebacuje na Nemačku. Traže 1.2 milijardi evra odštete. Najjači argument? Porsche-ov IR je lagao. Nazvao je istinu “potpunom glupošću.”
Ali nemački sud nije brinuo o tome. Jedino pitanje: da li su MORALI da objave opcije? Odgovor: Ne. Tužba odbačena. CEO i CFO optuženi za manipulaciju tržišta. Oslobođeni 2016. – nema dokaza o nezakonitom delu.
Ironičan kraj
Sada imamo završnu igru. Porsche je sada hteo da pretvori te opcije u prave akcije. Da preuzme VW. Ali im je trebalo KEŠA. Akumulirali su 15 milijardi evra duga. Od toga, 10 milijardi sa rokom dospeća u martu 2009.
Njihov plan? Refinansirati dug i tako kupiti vreme. Ali 2009. – finansijska kriza ne jenjava. Banke su u kontrakciji i ne daju kredite. Porsche, jedna od najprofitabilnijih auto kompanija, je praktično bankrotirala.“
Najveća ironija i jedini spas za sve učesnike? Volkswagen ih je kupio. Nazvali su to ‘spajanjem’ da sačuvaju ugled Porschea. Ali bio je to – bailout, spašavanje. Porsche, koji je 2008. hteo da kupi VW, 2009. godinu je završio tako što je kupljen od strane VW-a. Kako bi glasila replika iz jednog domaćeg filma: “Pa to ni Hičkok ne bi režirao”!
Pogledaj i ovaj video
Imaš pitanje ili komentar?
Error: Contact form not found.
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
