Prinosi investicionih fondova u Srbiji zaključno sa Q3 2021. godine
U današnjem tekstu ćemo se baviti investicionim fondovima, tačnije njihovim ostvarenim prinosima. Neću se puno osvrtati na to koliko je ovakav vid investiranja skup kroz naknade koje plaćamo fondovima, već ću se fokusirati samo na prinose i poređenje sa (po meni) boljim alternativama kroz ETF-ove.
Investicioni fond je oblik kolektivnog investiranja, gde investitori svoja slobodna sredstva poveravaju društvu za upravljanje investicionim fondovima, čiji je zadatak da ih ulaže na domaćim i svetskim finansijskim tržištima u cilju generisanja prinosa i smanjenja nivoa rizika investiranja. Zvuči odlično prema definiciji, ali definicija ne govori o tome koliko su investicioni fondovi loši u praćenju tržišnih trendova i koliko prinosi fondova “trpe” zbog toga što portfolio menadžeri biraju akcije umesto da prate široke tržišne indekse. Ovo znači da ovaj pregled ne obuhvata ulazne i izlazne naknade, ali obuhvata naknadu za upravljanje fondom, koja je već uključena u cenu Investicione Jedinice. Cene IJ su u dinarima, a vrednosti za Vanguardov fond su prebačene u dinare koristeći srednji kurs na prikazani dan.
Hajde da krenemo od najvećeg apsurda na tržištu, a to su fondovi očuvanja vrednosti. Mislim da svi već znaju šta je inflacija i kako ona deluje na naše investicije, tako da je neću detaljnije objašnjavati. Ali ću izneti podatak da je inflacija naglo skočila u prethodnih par meseci, i u poslednjih par meseci se kreće oko 1.5%. Ako pogledamo tabelu, videćemo da prinosi nijednog fonda ovog tipa nisu uspeli da nadmašie stopu inflacije. Ovo znači da su svi investitori u ove tipove fondova ostvarili gubitak u realnom smislu.
Druga grupa fondova su balansirani fondovi, koji u sebi imaju miks akcija i obveznica, tako da bi u načelu trebali da nadmaše stopu inflacije. Kao što se vidi na tabeli ispod, performanse ovih fondova značajno variraju, pretpostavljam da je glavni faktor koji određuje prinos zapravo procenat učešća obveznica u ukupnoj imovini fonda. Što je ovaj procenat viši, to su performanse fonda lošije.
Ako bismo kritički pogledali podatke, balansirane fondove bismo mogli nazvati fondovima “očuvanja” vrednosti, sa obzirom da jedva nadmašuju stopu inflacije. Ovu konstataciju baziram isključivo na osnovu ostvarene stope prinosa, a ne nazive fondova i naziv kateogrije u koju je neko razvrstao fondove (pretpostavljam neko iz NBS ili Komisije za HoV).
I, za kraj, imamo fondove rasta imovine ili uvećanja vrednosti. Ovi fondovi su najrizičniji i imaju najviši procenat imovine investiran u akcije ili ETF-ove. Da, investicioni fondovi uzimaju novac od investitora, naplaćuju ogromne provizije, a taj isti novac investiraju u ETF-ove. Toliko o “inovativnoj” investicionoj strategiji.
Kada pogledamo tabelu (bez ovog zelenog reda), videćemo da su fondovi ostvarili solidne prinose. I neko bi pomislio da su ti prinosi odlični, ali samo ukoliko taj neko ne bi imao informacije koliki prinos je ostvarilo tržište u proseku. E taj prosek bi se mogao meriti kroz Vanguardov ETF koji prati indeks S&P 500, i to je akumulirajući fond, kao što su i domaći fondovi akumulirajući. Kada se uporede prinosi domaćih fondova sa ovim ETF-om, tada dolazimo do podatka koliko su investicioni fondovi neefikasni zbog toga što portfolio menadžeri nikako ne mogu da budu precizni u pogađanju koja akcija će doneti maksimalan prinos.
Toliko o investicionim fondovima za ovaj put, nadam se da sam uspeo da ti pokažem koliko su fondovi neefikasni i koliko je zapravo teško čak i profesionalcima da pogode tajming investicije u neku akciju. Zbog toga, investirajte u široko diverzifikovane ETF-ove i to radite koliko god možete često, i verujem da ćete nadmašiti prinose domaćih fondova.
Imaš pitanje ili komentar?
