Isplativost solarnih panela

U današnjem tekstu ćemo pričati o malo drugačijoj investiciji, nećemo pričati o berzi već ćemo pričati o nečemu što skoro svi možeo da uradimo na svom domu, a to je ugradnja solarnih panela. Ideja mi je da analiziramo koliko nam početnog kapitala treba, koja nam je oprema potrebna i na kraju možda i najbitnije, kolika je isplativost ovakvog projekta.

Ovo će sigurno biti interesantno ljudima koji su zainteresovani za subvencije koje su trenutno aktuelne, tako da ćemo analizirati slučaj sa subvencijama i slučaj bez subvencija, čisto da vidimo kakva je situacija. Ukoliko želiš, možeš pogledati i moj Youtube video na ovu temu:

Proces ugradnje solarnih panela teče poprilično jednostavno. Možda se redosled koraka razlikuje u zavisnosti od toga koja firma će ti ugrađivati panele, ali u suštini ovako ugrubo izgleda proces.

Sve kreće analizom računa za struju u prethodnih 12 meseci. Na osnovu ovih računa će se izračunati koliko tvoje domaćinstvo troši struje u kilovat-časovima (KWh), a uzima se 12 meseci kako bismo imali podatke za jednu celu godinu, tj. za sve sezone u toku godine. Evo na primer, ja ću uzeti za pretpostavku da moje domaćinstvo troši 500KWh mesečno, što je vrlo blizu republičkog proseka. Takođe, da bih došao do konačnog iznosa računa za struju, pretpostaviću da je 2/3 struje potrošeno u višoj tarifi, a 1/3 u nižoj tarifi. Kada ovo ubacimo u EPS-ov kalkulator, link je u opisu videa, dolazimo do iznosa od 4,492 dinara mesečno.

Nakon što smo saznali kolika je potrošnja, prelazimo na analizu lokacije, gde je potrebno da vidimo kako izgleda objekat na koji montiramo solarnu elektranu, na koju stranu je okrenut krov i da li neki objekat sa strane baca senku na izabranu poziciju. Na primer, idealan slučaj je da je naš krov okrenut ka jugu, da ima nagib između 30 i 35 stepeni i da nema ničega u bližoj sredini, tj. da se nalazi potpuno na suncu.

E sada, dolazimo do ključnog dela u celoj priči, a to je iznos kapitala koji je potrebno investirati. Ja sam nezvaničnom analizom došao do zaključka da je za našu imaginarnu kuću dovoljna elektrana od 1.5 KW, koja se sastoji od 6 panela od 285 W i košta oko 250,000 dinara sa dodatnim troškovima. Dodao sam još 55 hiljada dinara na cenu opreme čisto za svaki slučaj, bolje je biti konzervativan prilikom projekcije.

Ukoliko uzmemo za pretpostavku da će biti 5 sunčanih sati u toku dana, dolazimo do toga da će jedan panel proizvesti 42.75KWh struje mesečno, a cela elektrana oko 256 KWh mesečno, ili oko 50% naše mesečne potrošnje. Samo da razjasnim, broj sunčanih sati uzimam kao prosek za celu godinu, preko leta će biti više, preko zime manje, ali neka ovo bude prosek za celu godinu.

I sada dolazimo do interesantnog dela, a to je računanje perioda povrata investicije. Ukoliko znamo da je potrebno investirati 255,000 dinara, kao i da štedimo 50% mesečne potrošnje, što je 50% od 4,492 dinara, dolazimo do cifre 2,246 dinara uštede mesečno. I sada nam je lako da izračunamo da će nam se investicija vratiti za 9 godina i 6 meseci, što je ipak nešto duži period povrata investicije. Ako uzmemo za pretpostavku da će paneli imati vek trajanja od 15 godina, možemo izračunati internu stopu prinosa, koja iznosi 6.88%, što je nešto niže od berze, ali je i dalje odlično, sa obzirom da nema toliko rizika.

I ono što mi je palo na pamet, jeste da sam sve ovo izračunao prema statičnoj ceni električne energije, tj. uz pretpostavku da se cena struje neće menjati. Ako samo uzmemo pretpostavku da se cena struje povećava samo za 2% svake godine, period otplate će se skratiti na 8 godina i 9 meseci, a interna stopa prinosa će porasti na 8.86%, što je vrlo dobra stopa prinosa. Znači, nema toliko rizika, a uspevamo da nadmašimo skoro sve populrane investicione opcije, što je fantastično.

I ono što je sada aktuelno, hajde da prikažemo ove podatke uz subvenciju od 50% koju država nudi. Ukoliko bismo zadržali sve ostale pretpostavke, a nabavnu cenu opreme smanjili za 50%, dolazimo do zaključka da period povrata pada na 4 godine i 4 meseca, a interna stopa prinosa raste na preko 24%, što je zaista fenomenalno. Znači ko može, neka uzima subvenciju za solarnu opremu, isplatiće se mnogostruko!

Imaš pitanje ili komentar?

    Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!

    Postovi po kategorijama