Fundamentalna Analiza 2 - Bilans Stanja
Pre nego što nastavim, hteo bih samo da napomenem da su ovi video snimci namenjeni pre svega investitorima. Ovo nije kurs za knjigovođe i vrlo je verovatno da neću pričati baš o svim bitnim stvarima koje su bitne iz računovodstvene perspektive. Takođe, ja nisam ni finansijski, niti investicioni savetnik, ja sam samo običan lik koji priča o tome šta gleda prilikom investiranja, tako da te molim da ovaj video ne smatraš investicionim savetom.
Pre nego što nastavim, hteo bih da se zahvalim sponzoru današnjeg videa, brokeru Freedom 24. Ukoliko želiš da otvoriš račun, link za registraciju se nalazi OVDE.
Bilans stanja je jedan od najosnovnijih finansijskih izveštaja koji nam pokazuje stanje imovine neke kompanije na tačno određeni dan. Ovaj izveštaj se sastoji od dve strane koje u totalu moraju biti jednake, a to su Aktiva i Pasiva. Sa leve strane imamo Imovinu (ili Assets), a sa desne strane imamo Izvore Imovine, a to su Obaveze (Liabilities) i Kapital (Equity).
Ako bismo otvorili ovu sekciju koja se odnosi na Imovinu, videćemo da se ona sastoji iz dva dela, a to su Kratkoročna Imovina i Dugoročna Imovina. Sve što može promeniti svoj oblik u gotovinu u periodu od narednih godinu dana se smatra kratkoročnim, bilo da se radi o imovini ili o obavezama. Sve preko godinu dana se smatra dugoročnim.
Ako uđemo u analizu kratkoročne imovine, videćemo sledeće stvari:
- Gotovinu, keš ekvivalente i kratkoročne investicije,
- Potraživanja od kupaca,
- Inventar i
- Ostalu kratkoročnu imovinu.
Pa, krenimo od prve linije, tu imamo gotovinu koja je odmah raspoloživa kompaniji, zatim neke instrumente koji se gotovo instant mogu pretvoriti u gotovinu i na kraju imamo kratkoročne investicije koje kompanija planira da pretvori u gotovinu u narednoj godini, na primer trezorski zapisi, oročeni depoziti i sl. Zatim, imamo potraživanja od kupaca, gde imamo slučaj da je kompanija isporučila proizvode, ali joj još uvek nije plaćeno za to. Poprilično je standardno da prilikom prodaje postoji rok za plaćanje od 30 dana, gde se ovaj potencijalni prihod kompanije vodi na ovoj liniji sve dok kupac zaista i ne plati robu, gde se potraživanja smanjuju, a linija sa Gotovinom povećava. Kao treća stvar, javlja nam se Inventar, i to ne samo gotovih proizvoda koji su odmah spremni za prodaju, već i poluproizvoda, čipova i drugih sirovina, sa obzirom da će to sve biti iskorišćeno u narednoj godini. I za kraj, imamo Ostalu kratkoročnu imovinu, koja sadrži sve ono što se ne može baš 100% svrstati u neke od prethodnih linija.
Nakon što smo obradili kratkoročnu imovinu, hajde da pređemo na dugoročnu imovinu. Ovde imamo tri velike linije:
- PP&E, ili Property, Plant & Equipment,
- Investicije
- Ostalu dugoročnu imovinu, (koja sadrži sve ono što se nije moglo svrstati u prethodne linije).
U PP&E će spadati zemljište, nekretnine, fabrike, postrojenja, mašine, vozila i sl. Ukoliko bismo uzeli neku kompaniju iz recimo automobilske industrije, videli bismo da je ova linija zapravo najdominantnija u strukturi imovine, što nam ukazuje da se radi o kapitalno intenzivnoj industriji. Nego, kada bismo liniju PP&E razložili na detalje, videli bismo da imamo zemljište, nekretnine, opremu i dugoročne zakupe u bruto iznosu, kao i akumuliranu depresijaciju (ili bolje rečeno otpis) za sve te vrste imovine, tako da možemo videti i koliko je neto stanje ove grupe imovine. Zatim, kao sledeću grupu imamo dugoročne investicije, koje mogu sadržati na primer, nekretnine, akcije, obveznice, ali uz napomenu da je ovo kupljeno kao investicija, znači ne koristi se u proizvodnji i plan je da ova imovina bude dugoročno u vlasništvu kompanije. I imamo još ostalu dugoročnu imovinu, u koju spada neopipljiva imovina kao što su patenti, licence, razni poreski krediti koji se mogu preneti u naredne periode, ali i stavka koja se naziva Goodwill, o kojoj bih pričao, iako ona ne mora biti specifično iskazana na bilansu.
Goodwill nastaje kada u našem primeru Apple kupuje neku drugu kompaniju, da bi bilo jasnije, uzećemo jedan primer. Recimo da Apple kupuje kompaniju X za 100 miliona dolara. Recimo da kompanija X u momentu kupovine ima imovinu u vrednosti od 90 miliona i obaveze u visini od 10 miliona. Ovo bi značilo da neto imovina kompanije X vredi 80 miliona dolara, ali da iz nekog razloga Apple plaća 100 miliona za ovu kompaniju. Ovo se može pripisati neopipljivim vrednostima i vrednosti brenda kompanije X, tako da se sada ova razlika između kupovne cene od 100 miliona i 80 miliona neto imovine upisuje kao Goodwill u bilansu stanja kompanije koja vrši kupovinu (u našem slučaju Apple). Ono što bi trebala da bude mala crvena lampica, jeste ukoliko vidimo da je stavka Goodwill visoka u bilansu stanja neke kompanije, to može značiti da ta kompanija ima tendenciju da plaća veće sume od realnih prilikom akvizicija drugih kompanija.
Uglavnom, to bi bilo to što se tiče imovine, hajdemo sada na drugu stranu bilansa, gde ćemo imati Obaveze i Kapital. Što se tiče obaveza, i ovde imamo podelu na Kratkoročne i Dugoročne obaveze. U kratkoročne obavezama će uglavnom dominirati Obaveze prema dobavljačima, gde imamo slučaj da je kompanija preuzela neke proizvode, ali još uvek nije platila. Zatim, imamo kratkoročni dug i obaveze po kratkoročnim kreditima, gde uglavnom spadaju obrtni krediti ili zaduživanje po osnovu komercijalnih papira. Naravno, i ovde imamo kategoriju ostalo, koja obuhvata sve ono što ne može da se svrsta u ostale grupe. Što se tiče dugoročnih obaveza, ovde se zaista nema puno šta reći, osim toga da se ovde uglavnom radi o dugoročnim kreditima i obavezama po ostalim dugoročnim aranžmanima, kao na primer, emitovanim korporativnim obveznicama.
I ono što nam još preostaje, jeste Kapital, kako bismo usložili Aktivu i Pasivu. Što se tiče kapitala, ovde imamo pre svega vrednost akcijskog kapitala, zatim imamo liniju Retained Earnings, ili Zadržane Zarade i imamo Ostale dobitke ili gubitke. Ovde bih se najviše zadržao na liniji Retained Earnings, koja pokazuje profit kompanije koji nije isplaćen kao dividenda, i treba naglasiti da je ovo kumulativni pokazatelj. Ovo znači, sve dok je kompanija profitabilna i ne isplaćuje ceo godišnji profit kao dividendu, ova linija će se uvećavati iz perioda u period. Ako pogledamo Apple, videćemo da linija Retained Earnings pada, a znamo da je Apple vrlo profitabilna kompanija koja ne isplaćuje veliku dividendu. Razlog je vrlo jednostavan, Reotkup sopstvenih akcija smanjuje liniju Retained Earnings, a to je upravo ono što Apple radi, i mogu reći da je vrlo aktivan po ovom pitanju, sa obzirom da je to poreski najefikasniji način za kreiranje vrednosti za akcionare.
Za kraj, kako bismo efikasnije analizirali bilans stanja, potrebno je da upotrebimo neke racio pokazatelje kako bismo brzo došli do informacije koliko je bilans stanja kvalitetan, a naravno i kako bismo poredili kompaniju sa drugim konkurentima iz istog sektora. Ja sam u video snimku koji je linkovan iznad prikazao kako se računaju Working Capital, Current Ratio, Quick Ratio, Debt/Equity Ratio i P/B Ratio, tako da te pozivam da pogledaš ovo u samom videu.
Imaš pitanje ili komentar?
