Knjiga koja će ti promeniti finansije – Psihologija novca
U današnjem tekstu ćemo pričati o jednoj knjizi koja će ti promeniti pogled na finansije i koja će unaprediti tvoj odnos prema novcu. Kao što se i može zaključiti iz naslova, danas ćemo pričati o lekcijama iz knjige „Psihologija novca“ koju je napisao Morgan Hausel.
Ne bih da ispadne kao se hvalim, ali pročitao sam dosta knjiga iz oblasti finansija i te neke sfere popularne psihologije. Međutim, slobodno mogu da kažem da je retko koja knjiga ostavila utisak na mene kao „Psihologija novca“ i smatram da je ova knjiga toliko dobra da zaslužuje svoj tekst i video. Odmah da napomenem, knjiga je prepuna dobrih finansijskih saveta i poučnih priča, tako da neće baš sve moći da stane u današnji tekst, tako da ću ostaviti tebi da ostatak finansijskih saveta pronađeš u ovoj knjizi.
Generalno bih savete iz ove knjige podelio u 3 velike grupe:
- Naši stavovi o finansijama
- Zarada novca
- Trošenje novca
Iako postoje neki saveti koji se mogu svrstati u neku četvrtu kategoriju, smatram da je za potrebe ovakvog teksta i ovakva podela dovoljna. Hajde da pogledamo neke lekcije koje će promeniti naše stavove o tome kako lične finansije uopšte funkcionišu.
Stavovi o novcu
Ono što moramo da shvatimo jeste da svako ima različiti stav prema novcu koji je zasnovan na našim ličnim iskustvima sa novcem. Odmah na početku knjige je autor istakao jednu bitnu rečenicu:
Vaša lična iskustva sa novcem čine otprilike 0.00000001% događaja koji su se dogodili u svetu, ali je na osnovu njih formirano 80% našeg mišljenja o tome kako svet funkcioniše.
Ovo možemo pogledati na primeru sklonosti ka investiranju u akcije, gde ćemo posmatrati dve grupe ljudi – one koji su rođeni 1950. godine i one rođene 1970. godine. Ako pogledamo performanse S&P 500 indeksa, možemo zaključiti da će oni rođeni 1950-ih godina biti mnogo odbojniji ka investiranju, sa obzirom da su njihovi prinosi stagnirali. Sa druge strane, osobe rođene 1970-ih godina će biti mnogo otvorenije ka investiranju, sa obzirom da je S&P indeks udesetostručio svoju vrednost kada su oni formirali svoje mišljenje o novcu i kretali da investiraju.
Kada reći "dosta"
Sledeća lekcija koju bih izdvojio je da mi moramo da naučimo da kažemo „DOSTA“. U ljudskoj prirodi je da se poredimo sa onima koji su bolji od nas i koji imaju više od nas, pa samim tim postavljamo naše karijerne i finansijske ciljeve poprilično visoko. Ono što se javlja gotovo redovno je situacija da dostignemo neki cilj, ali da onda postavimo novi, još ambiciozniji cilj, i tako u krug. Na ovom mestu moramo da postavimo sebi pitanje – kada ćemo reći da nam je dovoljno? Ovde bih citirao fantastičan citat iz knjige koji kaže:
Nema razloga da rizikuješ ono što imaš i ono što ti treba da dobiješ ono što nemaš i što ti ne treba.
Zato, sledeći put kada pomisliš da ti treba novi, bolji auto, skuplja odeća ili nešto treće, uvek se seti ove rečenice i zapitaj se kada je zaista dovoljno da budeš srećan ili srećna sa sobom.
Magija Compounding-a
(složenog kamatnog računa)
Sledeća lekcija koju bih istakao je da treba da cenimo magiju složenog kamatnog računa (ili compoundinga na engleskom) i da naš mozak uglavnom nije dobar prilikom procene koliko je jak efekat složene kamate zato što to nije intuitivno za ljude. Već smo pričali o ovome, tako da mislim da nema potrebe da ponovo objašnjavam, ali bih iskoristio primer koji je autor naveo u knjizi.
U knjizi je objašnjeno kako je Warren Buffett, čuveni investitor koji je u momentu pisanja knjige imao neto ličnu vrednost od 84.5 milijardi $, od čega je 84.2 milijarde $ došlo nakon njegovog 50. rođendana, a od toga je oko 81 milijardu $ došlo nakon njegovog 60. rođendana.
Ono što se ističe je da je Buffett krenuo kao mlad sa investiranjem, prema njegovim rečima već od 10. godine, a sa 30 godina je imao milion $ i naravno, do dana danas nije prestajao. A ima 91 godinu. Uglavnom, u kjizi je lepo prikazano kako 99.9% Bafetovog bogatstva dolazi od složene kamate, a ne od njegovog ličnog doprinosa.
Uvek štedi
Sledeća lekcija će biti kratka, ali vrlo moćna. Hausel govori kako treba da štedimo što je više moguće, čak i kada nemamo neki konkretan cilj ili kada ne želimo da investiramo. On govori da izgradnja bogatstva nema puno veze sa našom zaradom ili investicionim prinosima, ali zato ima puno veze sa našom stopom štednje.
Tradicionalan način izračunavanja stope štednje je Štednja = Prihodi – Troškovi. Međutim, mnogo bolji način za izračunavanje je Štednja = Prihodi – EGO.
I ovo me je baš nateralo da se zamislim, zato što naše troškove možemo podeliti na one baš neophodne, kao i one koji nisu neophodni, ali zadovoljavaju naš ego i potrebe za pokazivanjem nekog statusa. Stopa štednje je jedina varijabla u finansijama i investiranju na koju mi lično možemo da utičemo, jer ne možemo da utičemo na to koliko ćemo zarađivati, ne možemo da utičemo na prinose naših investicija, ali možemo da optimizujemo naše finansije, smanjimo troškove i povećamo stopu štednje.
Ukoliko želiš da radiš na svojim finansijama, moj kurs i moja knjiga ti mogu pomoći u tome tako što će ti dati konkretne alate i savete koji su prilagođeni našem regionu. Kurs ili knjigu možeš poručiti klikom na linkove ispod:
Kupuj slobodno vreme
I hajde da ubacimo još jedan savet pre završetka teksta, recimo savet da bismo trebali da koristimo novac da bismo kupili slobodno vreme. Prava intrinzična vrednost novca je da nam on može dati fleksibilnost i slobodu, nasuprot sposobnosti da kupujemo skupu odeću i automobile. Ovde bih istakao pismo koje je autor napisao svom sinu:
„Možda misliš da želiš skup automobil, luksuzni sat na ruci i veliku kuću. Ali uveravam te, ne želiš to. Ono što ti želiš je poštovanje i divljenje drugih ljudi, i naravno, misliš da će posedovanje skupih stvari doneti to poštovanje. Skoro nikada neće skupe stvari doneti poštovanje drugih, pogotovo od strane onih ljudi za koje želiš da te poštuju.“
Ovo se ujedno zove paradoks čoveka u automobilu, pomoću kojeg se objašnjava ljudsko ponašanje koje teži ka kupovini skupih stvari u cilju što bržeg napredovanja na socijalnoj lestvici. Međutim, ovo retko kada funkcioniše, sa obzirom da divljenje ljudi uglavnom biva usmereno na taj skupi automobil i ljudi uglavnom zamišljaju sebe u tom skupom automobilu, ali se retko kada dive vozaču tog automobila.
Zaključak
I eto, to bi bilo to u ovom skraćenom pregledu knjige Psihologija Novca. Ovo je bio pregled samo nekih od poglavlja i lekcija iz ove knjige, jednostavno nisam mogao sve da stavim u ovaj tekst i video. U svakom slučaju, imaš moju toplu preporuku za ovu knjigu, sa obzirom da je ona zbirka dobrih finansijskih saveta i sigurno će ti pomoći u izgradnji zdravog odnosa sa novcem.
Imaš pitanje ili komentar?
