Moje iskustvo sa investicionim fondovima
Ukoliko se vratimo na video 5 saveta u vezi investiranja koje želim da sam znao, tamo sam ispričao da kod investiranja najjeftinije i najjednostavnije stvari u finansijama daju najbolje rezultate. Međutim do ovog saveta nisam došao tek tako, već sam do njega došao nakon jedne skupe greške, zbog koje sam izgubio i vreme i potencijalni profit.
Ukoliko te više zanima video verzija ovog teksta, Youtube video se nalazi ispod:
Kako je sve počelo?
Hajde da se vratimo u 2016. godinu. Tokom 2016-te sam pronašao prvi stalan posao i preselio sam se u Beograd. Ova promena je za mene bila velika u tom trenutku i tada sam naleteo na prve probleme sa svojim ličnim finansijama. Naime, dodgodio mi se slučaj da sam ostao sa par hiljada dinara, a imao sam desetak dana do sledeće plate. Tu sam shvatio da ne upravljam novcem dobro i krenuo sam da čitam kako dovesti troškove u red, pre svega na internetu, i tada sam krenuo da beležim svoje troškove. Verovali ili ne, ja i dan danas zapisujem troškove u istom Excel fajlu i imam istoriju troškova od polovine 2016. godine.
I tako, sa početkom budžetiranja i zapisivanja troškova sam došao u situaciju da za samo par meseci dočekujem kraj meseca sa određenom svotom novca koja nije potrošena. Kada se to dogodilo prvi mesec, pomislio sam da je slučajno i da mi možda nije stigao neki račun, ali kada mi se to ponovilo sledećeg meseca, shvatio sam da ću uspevati da uštedim sve više i više novca i da treba nešto da uradim sa tim novcem.
Investicioni fond
E sada, pošto sam bio relativno neupućen, pomislio sam da treba da investiram u investicioni fond. Mislio sam, taj fond vode profesionalci koji znaju mnogo više od mene, u taj fond investiraju mnogi ljudi i ustanove, sigurno je to dobro i ne treba previše da razmišljam oko toga. I tako sam u aprilu 2017. kupio svoje prve investicione jedinice u investicionom fondu. Nisam ni sanjao da je to zapravo početak jedne velike agonije.
Meseci su prolazili, a ja sam vredno radio na tome da investiram sve više i više i smatrao sam da moje finansije lepo napreduju. A usput, znate kako se dogodi, gužva na poslu, pa neke obaveze sa strane i nedelja prođe čas posla. Generalno, zbog gužve nisam bio u mogućnosti da gledam prinose fonda u redovnim intervalima. I, kada sam našao vremena, seo sam da pogledam stanje u fondu, mislim da je bio negde septembar 2017. i vidim da su prinosi fonda blago negativni, uzmem malo da istražim po internetu i vidim da je S&P 500 indeks u minusu. Pomislim, sigurno su takvi uslovi, nema veze, investiram dugoročno i ne brinem se za trenutne trzavice.
I tako su meseci prolazili, ja sam mislio da je moj novac u sigurnim rukama i pod sigurnim upravljanjem portfolio menadžera fonda. Međutim, nija baš bilo tako. Mislim da je bio jun 2018. godine kada sam ponovo uzeo da proverim kako stoji moja investicija i tu sam bio šokiran. Prinos fonda je bio -2.5% dok je sa druge strane prinos fonda bio oko 6.75%, znači razlika od skoro 10%. To je već upalilo alarm u mojoj glavi i hteo sam da istražim o čemu se radi.
Istraživanje i preokret
I kada sam otišao na sajt fonda i krenuo da čitam mesečni izveštaj, bio sam šokiran. Najveća pozicija u fondu sa skoro 10% je bio ETF koji je u suštini bio valutni par koji se kladio na pad vrednosti dolara i rast vrednosti eura. I onda sam počeo da razmišljam, ja sam dugoročni investitor i moja namera je bila da kupujem delove kvalitetnih i stabilnih kompanija. A zapravo, dogodio se slučaj da se fond poprilično lagodno ponašao sa mojim novcem i da se portfolio menadžer baš lepo zabavljao dok je bacao novac koji sam ja vrlo teško zaradio.
E upravo taj momenat je bio varnica da krenem dalje da istražujem i da uzmem stvari u svoje ruke i krenem da istražujem šta su ETF-ovi, šta su brokeri, kako se plaćaju porezi i sl. I upravo u tom procesu sam naišao na informacije zašto su investicioni fondovi loši, koliko su oni zapravo skupi na dugi rok i sve one informacije koje su ključne za investitore, a koje se generalno ne spominju otvoreno u brošurama fondova.
I generalno da sam te informacije znao na početku, vrlo verovatno nikada ne bih ni investirao u investicioni fond. Ali, svaka škola se plaća i ja mislim da sam platio školu i generalno mislim da sam imao sreće zato što mi je trebalo „samo“ godinu dana da shvatim svoju grešku i da promenim svoju investicionu strategiju i krenem sa samostalnom edukacijom.
A kada smo kod edukacije, idealno je vreme da spomenem i svoju knjigu i kurs „10 koraka do finansijske nezavisnosti“ u kojoj na jednom mestu možeš saznati kako da središ svoje finansije i kreneš pametno da investiraš.
Imaš pitanje ili komentar?
