Magija zvana bankarstvo – kako funkcionišu banke
Ako se prošetamo ulicom nekog velikog grada, vrlo je verovatno da ćemo naleteti na filijalu neke banke. Iako su banke danas toliko rasprostranjene i većina nas ima i po nekoliko računa u banci, jako mali broj ljudi zna kako poslovne banke funkcionišu. A sa obzirom da su poslovne banke integralni deo jednog monetarnog sistema, danas ćemo kroz par pojednostavljenih primera objasniti kako banke prave svoju monetarnu magiju.
Banke možemo nazvati kompanijama, ali su one zapravo institucije koje imaju funkciju da spoje štedna sredstva ljudi i drugih kompanija sa nekim projektima koji imaju ekonomsku računicu, ali u ovom trenutku osobe ili kompanije koje su napravile taj projekat nemaju sredstava da finansiraju njegovu realizaciju. Upravo tu uskače banka, koja organizovano prikuplja štednju i tu štednju usmerava na ekonomski najisplativije i najsigurnije projekte. I upravo zbog ovoga su banke esencijalni deo svakog monetarnog i ekonomskog sistema.
Kako bismo videli kako nastaju banke, uzmimo jedan hipotetički primer. Recimo da imamo 1,000,000€ i da želimo da napravimo svoju banku. Taj milion početnog kapitala ćemo uložiti u pravljenje zgrade, kupovinu sefa, opremanje kancelarija, softver i sve što je potrebno. I kada smo završili sa svim radovima, otvaramo banku za javnost i nudimo štedišama aktivne kamatne stope za sve štedne depozite koje prikupimo. Oni razmišljaju, OK, zašto da čuvam novac u slamarici i rizikujem, kada mogu da položim novac u banku kao štednju i za to dobijem nagradu u vidu neke kamate? I recimo da prikupimo 10,000,000€ oročenih štednih depozita.
E sada, pred nama kao bankarima je da pronađemo projekte kojima ćemo odobriti naše finansiranje i tako ćemo plasirati novac koji smo prikupili. E sada, prema trenutnoj regulativi, mi ne možemo svih 10 miliona plasirati kroz kredite, već moramo oređeni deo novca zadržati u našem sefu kao obaveznu rezervu koju propisuje Centralna Banka. Ova rezerva služi sa servisiranje svih štediša koje dođu i žele da povuku svoj novac pre nego što istekne oročenje. Radi lakšeg računanja, recimo da je zakonom propisano da 10% depozita moramo da držimo kao obaveznu rezervu. I sada znamo da možemo da plasiramo 9,000,000€ kroz kredite privredi. Da li ćemo imati tri velika kredita, ili 30 malih, to u ovom trenutku nije bitno, ali svaka banka ima pravo da kreira svoju politiku kreditiranja.
E sada, kada smo ovako predstavili stvari, logično pitanje je – gde je tu zarada banke? Ukratko, banka zarađuje na razlici između kamate na kreditne plasmane i kamate na štedne depozite. Ukoliko bismo se vratili na naš primer, recimo da banka plaća 5% kamate na štedne depozite i to godišnje ispadne 500,000€, dok sa druge strane banka dobija 10% kamate na plasirane kredite, što je 900,000€ godišnje. Razlika između ove dve cifre je 400,000€, i recimo da imamo troškove radnika, obezbeđenja, potrošnog materijala i sl. u iznosu od 100,000€. To znači da je profit banke pre oporezivanja 300,000€, što je 30% prinosa na uloženi početni kapital osnivača banke.
Bankarska magija
Ovo je do sada bilo onako uprošćeno, teoretsko objašnjenje kako banke funkcionišu. Međutim, postoji još nešto što poslovanje banaka čini magičnim, sa obzirom da banke uspevaju da stvore novac ni iz čega. Kako im ovo uspeva?
Hajde da se vratimo na naš primer. Recimo hipotetički da je naša banka isplatila 9,000,000€ samo jednoj kompaniji kojoj trebaju radnici koji rade u polju, na primer beru kukuruz. I sa obzirom da je velika površina, treba im baš mnogo radnika. I nakon što se posao obavi, kompanija isplaćuje 9,000,000€ kroz plate svojim radnicima. E sada, ti radnici ne žele da im novac propadne, već odlučuju da novac uplate u banku.
Sa obzirom da je naša banka jedina u krugu od 100km, oni dolaze kod nas i u narednih par dana nam se pojavljuje ovih 9,000,000€ kao novi depozit. I sada nastupa bankarska magija, mi znamo da ne moramo da čuvamo ovih 9 miliona u banci, već ćemo izdvojiti samo zakonsku rezervu od 10%, znači 900,000€, a ostatak od 8,100,000€ ćemo ponovo plasirati kroz kredite. I sada svaki put kada se neki deo novca isplati radnicima, oni dolaze u banku, ostavljaju novac kao depozit, mi od tog depozita čuvamo samo 10% kao rezervu, a ostatak plasiramo kroz kredite. I recimo, da zaokružimo priču, napravićemo još jedan krug, sa tim što ćemo sada prikazati da nismo plasirali ovih 8,100,000, već da on stoji u kešu u sefu banke, sa obzirom da je istog oblika kao rezerva, obojiću ga crvenom bojom. I ovakvo funkcionisanje banaka se naziva Fractional Reserve Banking i skoro svaka banka posluje na ovom principu.
Multiplikacija novca
Zašto za ovaj postupak kažem da je magija, možete zaključiti ukoliko date odgovor na jedno jednostavno pitanje – koliko je novca unutar monetarnog sistema iz našeg primera?
Pa, kao prvo, moramo odlučiti šta smatramo pod novcem. Hajde samo malo da uđemo u monetarnu ekonomiju, recimo da pogledamo pokazatelj M0, koji ćemo dobiti tako što ćemo sabrati novac koji je fizički u sefu banke. Znači 1,000,000 + 900,000 + 8,100,000 (recimo da ih nismo plasirali, da su ostali u banci) = 10,000,000€, što je jednako iznosu početnih depozita u našoj banci. Znači, nismo štampali novac, niko nije falsifikovao novac, jednostavno se iznos početnih depozita prošetao kroz ekonomiju. I ovo je najstrožija definicija količine novca u opticaju.
Zatim, hajde da pogledamo indikator M1, koji se bliže može povezati sa veličinom neke ekonomije, i on pokazuje koliko ljudi misle da imaju novca u banci na svojim računima. Do ovog broja ćemo doći tako što ćemo na ulici pitati svakog prolaznika koliko novca u banci ima. U našem primeru, to je = 10,000,000€ depozita originalnih štediša + 9,000,000€ od berača kukuruza + 8,100,000€ koju ima ova firma koja nije potrošila novac, znači M1 = 27,100,000€.
I ovo znači da do povećanja obima poslovnih aktivnosti možemo doći na dva načina:
- povećavanjem količine novca u opticaju i
- ubrzavanjem kretanja novca kroz neku ekonomiju.
I hajde ovde da prekinemo, da ne uđemo previše u monetarnu ekonomiju i efekat multiplikacije koji se javlja u našoj ekonomiji. Magija je u tome što je banka svojim aktivnostima uspela da od početnih 10 miliona€ depozita napravi nešto više od 27 miliona, a ono što je najlepše od svega, u svakom krugu kada se novac plasira kao novi kredit, banka je tu da naplati lepu kamatu. Naravno, u svetu postoji mnogo banaka, pa nije sve baš tako jednostavno kao u našem primeru sa jednom bankom, ali mislim da shvatate suštinu.
Imaš pitanje ili komentar?
