Kako korak po korak početi sa investiranjem iz Srbije?
Pozdrav svim čitaocima, ako se do sada nismo upoznali, ja sam Đorđe i dobrodošli na moj blog pod nazivom Lične Finansije. Nadam se da imate malo više vremena, sa obzirom da ćemo korak po korak objasniti kako početi sa investiranjem u Srbiji.
A pre nego što nastavimo, ukoliko vas zanimaju štednja i investiranje, obavezno posetite Youtube kanal Lične Finansije, kao i Instagram profil @licne_finansije.
Nulti korak, a prva stvar u ovom videu jeste da shvatimo da je investiranje apsolutno neophodno. Ukoliko uspevamo da uštedimo neki procenat naše zarade, gotovo je izvesno da taj novac neće doneti nikakav realan prinos ukoliko on leži na računu u banci. Pod realnim prinosom podrazumevam razliku između efektivne kamatne stope na štednju i aktuelne stope inflacije. Kamata na štednju neće rasti, osim ukoliko ne dođe do porasta inflacije, kao što je to slučaj ovih dana, tako da se ne treba nadati nekim realnim prinosima. I kada ovako sagledamo stvari, postaje jasno da je investiranje jedina aktivnost koja nam može doneti prinos.
Međutim, ne bi trebalo tek tako da krenemo da ubacujemo pare i kupujemo šta nam prvo dođe pod ruku, već bismo trebali da analiziramo ličnu situaciju i napravimo naš investicioni plan. Ono što je najbitnije u ovom koraku jeste da razmislimo o tome čime trenutno raspolažemo, kada će nam novac trebati i kolika je naša sklonost ka riziku. Ovde je jako bitno da budemo što objektivniji, jer odgovori na ova pitanja bitno utiču na našu strategiju. Na primer, uzmimo porodicu koja je stambeno situirana, ima sve što joj treba i roditelji mogu svakog meseca da izdvoje 30% svojih zarada za investiranje. Međutim, analizom su ustanovili da će za dve godine biti potrebno da renoviraju svoju kuću. U ovom slučaju, investiranje možda i nije najbolji korak zbog toga što će im novac trebati u poprilično kratkom roku. Bitno je da u investiranje uđemo sa znanjem da je ovo dugoročna aktivnost na 10-15-20 godina i da ne treba investirati onaj novac koji će nam ubrzo trebati.
I nakon što smo završili analizu lične situacije, red je da pređemo na drugi korak, a to je analiza u šta sve možemo da investiramo i pronađemo investiciju koja će najbolje odgovarati našem profilu i našoj strategiji. Ono što je dobra stvar, jeste da se naše tržište sve više otvara i sve više finansijskih proizvoda je dostupno građanima Srbije. Ali, sa druge strane, to stvara i opasnost da izaberemo nešto što je nekvalitetno ili možda previše kompleksno za razumevanje. Možemo investirati u akcije, ETF-ove, investicione fondove, kripto, nekretnine, zemljište, NFT-jeve, štednju kroz životno osiguranje i razne druge stvari. Ukoliko vas zanima neki detaljniji pregled svih investicionih opcija, pozivam vas da pogledate video ispod:
Ono što bih naglasio, ukoliko nekom investicijom rukovode profesionalci, kao što su na primer investicioni fondovi, to apsolutno nije garancija da će takva investicija biti uspešna i da je uglavnom bolje da samostalno preuzmemo kontrolu nad našim investicionim portfoliom.
I recimo da smo nakon analiza u prvom i drugom koraku utvrdili da recimo nekretnine ili ostale investicije nisu za nas i da treba da investiramo u akcije ili ETF-ove, bilo da su agresivni ili defanzivni, sada dolazimo do trećeg koraka, a to je izbor brokera. Broker je posrednik između nas kao investitora i berze i nemoguće je da mi na berzi trgujemo bez njega. Ovde zaista postoji mnogo opcija i na vama je da izaberete ono što vama odgovara. Postoje domaći brokeri kao što su Kombank Trader i Tradewin 24, a tu su i inostrani brokeri od kojih je najveće ime Interactive Brokers. Pogledajte šta nude i izaberite ono što vam se sviđa. Ono što bih samo savetovao je da obratite pažnju da li su troškovi transfera novca uključeni u provizije koje gledate i da postavite plan tako da ukupni transakcioni troškovi ne prelaze 2% investiranog kapitala. Ovo će značiti da ukoliko možete da investirate 300 EUR mesečno, a naknade su 15 EUR po transakciji, da ne kupujete svakog meseca, već da novac izdvajate sa strane, a da jednom kvartalno vršite transakcije kako transakcioni troškovi ne bi bili preveliki.
I nakon ova tri koraka postavljanja naše finansijske infrastrukture, dolazimo do pitanja u šta konkretno investirati? Moja preporuka je da to budu široko diverzifikovani ETF-ovi, to čak može da bude i samo jedan ETF koji obuhvata ceo svet, obavezno da bude akumulirajućeg tipa i to je to. Nema komplikovanih analiza, čitanja stotine novinskih članaka, crtanja po grafikonima i ostalo. Pogotovo zato što je ovaj video namenjen dugoročnim investitorima kojima investiranje na berzi nije primarno zanimanje. A ukoliko želite da se bavite dnevnim ili bilo kakvim drugim trejdovanjem, ili nekim komplikovanijim investicionim strategijama, bojim se da će vam biti potrebno mnogo više znanja i mnogo više truda i uloženog vremena. A ukoliko te detaljnije zanima šta su konkretno ETF-ovi, predlažem ti da pogledaš moj serijal pod nazivom “Školica ETF investiranja” koja se sastoji od 17 epizoda, a prvu epizodu možeš pronaći ispod:
Ono što bih takođe hteo da objasnim, a čega se gotovo svi plaše, jesu porezi. Ukoliko se odlučimo da investiramo u akumulirajući ETF (ili u više akumulirajućih ETF-ova), tada nam je posao izuzetno olakšan, sa obzirom da smo tada obveznici samo poreza na kapitalnu dobit, i to tek nakon što prodamo naše jedinice ETF-a. Porez na kapitalnu dobit se računa kao 15% od razlike između prodajne i kupovne cene. A kao veliki benefit poreskog sistema Srbije, ukoliko držimo ETF u vlasništvu duže od 10 godina, nema poreza na kapitalnu dobit (i dalje treba da ga prijavimo, ali će stopa biti 0%).
I za kraj, kada smo sve postavili i odlučili u šta ćemo da investiramo, sada je samo potrebno da radimo na kontinuitetu i da iz meseca u mesec ispunjavamo postavljene investicione ciljeve. Ponekada će biti teško, jer je ipak život nepredvidiv, ali se nadam da ćete uspeti u ovom velikom poduhvatu.
Imaš pitanje ili komentar?
