Zašto stopa inflacije nije relevantna?
U poslednje vreme smo skoro svakodnevno bombardovani statističkim podacima o rastu inflacije, a prema poslednjim podacima inflacija u Srbiji je dostigla neverovatnih 11.9%. Međutim, ja tvrdim da ovaj podatak nije relevantan za većinu stanovnika Srbije, a u ovom tekstu i videu ću Vam objasniti i zašto.
Sigurno ste primetili ogroman rast cena svuda oko Vas, a Republički Zavod za Statistiku kaže da je ovaj rast cena u junu bio 11.9% u odnosu na jun prošle godine. I apsolutno sam siguran da većina vas već sada može da kaže da je ovo nemoguće i da je skok cena barem 20-30% u odnosu na isti mesec prošle godine. Upravo zbog toga se postavlja pitanje kako Republički Zavod za Statistiku meri inflaciju?
Metodologija na prvi pogled deluje jednostavno, ali se zapravo baš u ovoj metodologiji krije razlog zašto Republički Zavod za Statistiku dolazi do nižih stopa inflacije od onih koje su se stvarno dogodile. Razlog ovakvog odstupanja su referentne potrošačke korpe koje RZS posmatra i prati promene cena proizvoda u okviru ovih korpi.
Kada pogledamo prosečnu potrošačku korpu za maj, koja je poslednja objavljena, videćemo da je ukupna vrednost korpe 84,538.39 dinara, uz napomenu da se ova korpa izrađuje za tročlano domaćinstvo, što će biti bitno nešto kasnije u ovom videu. Ako pogledamo sadržaj korpe, videćemo da u njoj dominiraju troškovi hrane i bezalkoholnih pića sa skoro 40% učešća, a slede stanovanje i komunalije, alkoholna pića i duvan i transport. A skorašnji poremećaji u geopolitičkoj situaciji su doveli do ogromnog skoka cene hrane i cena nafte, a kao što znamo, cena nafte utiče na povećanje cena skoro svih namirnica pošto je ona jedan od glavnih pokretača privrede.
Ako bismo posmatrali po kategorijama, najveći skok cena je zabeležen u kategoriji Rekreacija i kultura od čak 40% u odnosu na 2019. godinu, dok su Hrana i bezalkoholna pića porasli za 22%. Ono što je potpuno neshvatljivo, jeste činjenica da prema podacima RZS troškovi Odeće i Obuće uopšte nisu porasli u odnosu na 2019. godinu, što je po meni praktično nemoguće, barem za sve poznatije brendove i prodavnice u Srbiji. Samo radi razjašnjenja, 2019. godinu sam izabrao zbog toga što je ona poslednja “stabilna” godina bez Covid poremećaja.
Ako pogledamo samo jednu podkategoriju, Sveže i prerađeno meso, možemo videti sav apsurd formirane referentne potrošačke korpe:
Stvar koja je je meni neverovatna, jeste da neko zaista misli da jedna tročlana porodica može ceo mesec da preživi sa ukupno 14 kilograma različitog mesa. Zamislite na primer da imate dete koje je sportski aktivno i koje bez problema može da pojede 300-400 grama mesa po obroku. Pa ovaj spisak ne bi izdržao ni 10 dana. A kada bi se napravila realna korpa, tada bi se odnos između kategorija poremetio, pa bi samim tim i prikazana stopa inflacije skočila, barem po mom mišljenju.
E sada, kada smo utvrdili su statistički podaci poprilično irelevantni, postavlja se pitanje kako uopšte da vidimo uticaj inflacije na naš novčanik? Pa vrlo jednostavno, prvi korak je da pratite svoju potrošnju, a potom da uporedite tekući mesec sa istim mesecom iz prošle godine ili čak iz 2019. godine i tek ćete tada moći da vidite uticaj inflacije na vaš novčanik.
Na ovom mestu moram da vas podsetim da uz knjigu „10 koraka do finansijske nezavisnosti“ dobijate gotov šablon za praćenje troškova, a sve možete pronaći klikom na dugme “Knjiga” u gornjem desnom uglu ove stranice. Hvala na čitanju!
Imaš pitanje ili komentar?
