Rezime poljoprivredne sezone 2022
Pozdrav svima, ukoliko se ne poznajemo, ja sam Đorđe i vodim blog i Youtube kanal Lične Finansije. U današnjem tekstu ćemo raditi nešto drugačije nego inače, napravićemo rezime ove poljoprivredne sezone. Znam da većinu vas koji pratite moj kanal generalno ne zanima poljoprivreda, ali sa obzirom da je ona jedan od izvora prihoda za mene i moju porodicu, hteo bih da napravim kratak pregled ove godine, koja je bila baš teška.
Napomenuo bih da će ovaj rezime biti iz ugla mene i moje porodice kao malih poljoprivrednih proizvođača, i bitna je naznaka da poljoprivreda nama nije osnovna delatnost i osnovni izvor prihoda, a ovo bitno utiče na strukturu troškova i krajnju profitabilnost poljoprivredne proizvodnje. Ispod možete naći rezime u formi videa, a u daljem tekstu ću vam predstaviti ostvarene rezultate tokom ove godine.
Troškovi pripreme i đubrenja
Hajde da krenemo od samog početka, a to su troškovi pripreme zemljišta i osnovna jesenja prehrana veštačkim đubrivom. Odlučili smo da bacimo đubrivo MAP koje ima sastav 10:40 u količini od 200kg/ha, koje odgovara potrebama zemljišta po analizama. Cena po kilogramu je bila 75 dinara, što je više nego duplo od prošle godine, kada smo ovo đubrivo plaćali 36 dinara po kilogramu. Zbog toga smo odlučili da malo smanjimo količine koje bacamo za jednu trećinu, sa obzirom da smo ranije bacali 300kg ili vise po hektaru.
Ukoliko bismo gledali sve troskove pripreme i djubrenja zemljista kao celinu, troskovi su iznosili 22,440 dinara po hektaru, sto je ipak nesto vise od prethodne godine, pre svega usled skoka cene vestackog djubriva.
Zašto ječam i suncokret
Što se tiče useva koje smo posejali, odlučili smo se za ječam i suncokret, pre svega usled pretpostavke da je pred nama sušna godina, što se i ostvarilo uglavnom. Od sorti smo se odlučili za NS Seme Nonijus ječam i Pioneer LE136 suncokret. Naravno, primetno je bilo i povećanje cene semena, gde smo u momentu kupovine videli skokove od 20-30% u odnosu na prošlu godinu, uz napomenu da smo seme uglavnom kupovali rano, što je bila dobra odluka. Oni koji su čekali duže su videli skokove i do 50% u odnosu na prošlu godinu.
Ukoliko pogledamo ukupne troškove semena i setve, ovo nas je koštalo nešto jače od 14,000 dinara po hektaru, uz napomenu da je suncokret bio nešto skuplji, sa obzirom da se radi o stranom hibridu.
Prinosi ječma i analiza vs prošla godina
Hajde sada da se malo posvetimo ječmu. On je dobio zaista potpuni tretman i negu, dve prihrane azotnim đubrivima sa ukupno 275kg đubriva po hektaru, dva herbicidna tretmana i dva folijarna tretmana tečnim veštačkim đubrivom. I sve ovo je možda bila greška, sa obzirom da su svi ovi inputi zabeležili značajan skok cene u odnosu na prošlu godinu.
Kada je došlo vreme za žetvu, nedostatak vlage je bio očigledan. Klas koji je formiran je bio nekih 2cm kraći nego inače, što je ujedno značilo i manju proizvedenu količinu. Prošle godine smo na njivi sličnog kvaliteta imali preko 8,200kg po hektaru, dok smo ove godine imali samo oko 4,800kg, što je pad od nekih 40% u odnosu na prošlu godinu. Sa druge strane, zbog suše i ostalih inflatornih faktora je bilo očigledno da će i cena biti viša, što je i bio spas. Postigli smo cenu od 33 dinara za kilogram, što je za nekih 60% više nego prošle godine, tako da je sve ukupno ispalo kako treba.
Suncokret – rezultati i slučaj Viballa
Druga posejana kultura, suncokret, je takođe bio zanimljiv za uzgoj ove godine. Još pre setve se videlo da postoje problemi oko snabdevanja suncokretovim uljem, i naša pretpostavka je bila da će cena suncokreta biti baš visoka ove godine. Ono na šta nismo računali jeste da će se država umešati i ograničiti izvoz ulja, što je negativno uticalo na otkupnu cenu suncokreta. Kao što znate bili su protesti i postignut je kompromis, tako da je sve na kraju ispalo dobro oko cene.
Suncokret je takođe dobio relativno dobar tretman, đubren je sa 100kg AmoSulfana po hektaru prilikom paranja, a takođe je dobio i jednu lepu folijarnu prihranu. Ono što je zanimljivo, jeste da smo se baš lepo uplašili prilikom širokolisnog tretmana preparatom Viballa, posle kojeg je suncokret izgledao kao da vene, možete videti na slikama. Međutim, kao što su i predstavnici semenske kuće Pioneer rekli, ovo je samo prolazno i suncokret se oporavio par dana nakon prskanja. Ipak, nije svejedno videti ovakvu scenu na svojoj parceli.
Što se tiče prinosa, ostvarili smo prinos od 2,900kg po hektaru, što i nije toliko loše za ovu godinu. Par ključnih kiša nas je zaobišlo i mislim da je ovo lagano moglo da bude i 3,5 tona po hektaru da je pokisao još koji put. U svakom slučaju, ovakvi rezulrati su za mene apsolutno zadovoljavajući, pogotovo uzimajući u obzir da je postignuta cena relativno dobra.
Rezultat 2022. godine
I za kraj, hteo bih da vam prikažem ukupne troškove i prihode, kao i troškove i prihode po odvojenim kulturama, gde se vidi da je ostvareni prinos na uložena sredstva oko 53%, dok je suncokret bio mnogo isplativiji sa oko 83% prinosa. Ovolika razlika u odnosu na ječam je ostvarena pre svega usled promene naše filozofije gde suncokret nije dobio ni blizu toliko ulaganja kao ječam, iz jednostavnog razloga što nismo znali koja će cena biti. Ali, lako je biti general posle bitke.
Ocena isplativosti poljoprivrede
E sada, da ovo nije ništa puno kao što se mnogima čini kada prikažem prinos od 50% na uloženo, hteo bih da vam pokažem na jednom primeru. Recimo da imamo nekog poljoprivrednika koji je kupio hektar zemljišta za 20,000 evra i da svake godine uloži 1,000 evra u materijal i aktivnosti, a na kraju godine dobije 2,000 evra, znači svake godine prinos na uloženo iznosi 100%. I recimo da se ovakvi rezultati ostvaruju 20 godina, što je malo nerealno, sa obzirom da će sigurno biti loših godina, ali hajde da uzmemo takvu pretpostavku. I recimo da uzmemo da nakon dvadesete godine poljoprivrednik proda ovaj hektar zemljišta za 30,000 evra, što je opet malo optimistično. Kada posle 20 godina izračunamo stopu prinosa na uložena sredstva, videćemo da je to samo 6% na uloženo, što je zaista malo, računajući sav fizički rad i svu neizvesnost koju nosi poljoprivreda.
Za kraj, ponovio bih samo da je meni i mojoj porodici poljoprivreda samo izvor prihoda sa strane, nije nam primarna delatnost. Nemamo mehanizaciju već plaćamo uslužno da nam se radi, nemamo troškove PIO osiguranja za poljoprivrednike pošto smo osigurani po drugom osnovu i tako dalje i tako dalje. Kada se i ove specifičnosti uzmu u obzir, jasno je da je položaj poljoprivrednika težak i da zaista nije lako baviti se poljoprivredom u Srbiji.
Imaš pitanje ili komentar?
