Najveći finansijski balon svih vremena?
Ako ste čitali knjige o investiranju i ako ste pratili neke Youtube kanale koji pričaju o investiranju, sigurno ste čuli da je dugoročno razmišljanje jedini način da obezbedite sebi šansu za uspeh u ovom poduhvatu. Međutim, ukoliko uđete u diskusiju sa nekim ko poznaje ekonomsku i finansijsku istoriju, sigurno će se povesti priča oko situacije u kojoj se našlo Japansko tržište kapitala. E upravo ćemo danas analizirati šta se dogodilo u Japanu 90-ih godina i da li te zaključke možemo primeniti na današnju situaciju na berzama.
Kako bismo analizirali situaciju u Japanu 1990-ih godina, moramo se vratiti samo malo dalje u istoriju. Kao što verovatno znate, nakon Drugog Svetskog Rata, Japan je bio razorena zemlja koja je pretrpela velike ljudske žrtve i bez bilo kakvih industrijskih potencijala. Međutim, tada nastupa period koji se naziva Japansko ekonomsko čudo, nakon kojeg Japan postaje druga najjača ekonomija, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. Da sada ne dužim mnogo, ovde se nalazi LINK o ovom periodu, pa možete sami pročitati šta se sve događalo, vrlo je zanimljivo. Uglavnom, kada pogledamo kraj tog perioda, možemo uočiti neke interesantne stvari:
A ako vam prethodne tačke nisu dovoljan pokazatelj opšte precenjenosti svih investicionih opcija u Japanu, možemo istaći i činjenicu da je u to vreme bilo čak 20 golf klubova u Japanu za koje je samo pristupnica iznosila 1 milion USD. I svi su bili puni. A onda, puf, došao je krah. Vrednosti japanskih kompanija su izgubile oko 80% svoje vrednosti od vrha 1990. godine pa sve do dna 2009. godine. Sve u svemu, ovo se može smatrati „izgubljenim“ decenijama za japanske investitore.
O ovome čak i svedoče zabeleženi prinosi, koje možemo podeliti na način kao što je to prezentovano u tabeli:
Ako bismo investirali 100,000$ u japanske velike kompanije, takozvane large cap tokom 1970. godine, ta investicija bi se pretvorila u 5.7 miliona USD do 1989. godine. Investicija u male japanske kompanije, tzv. small cap kompanije, ta investicija bi se pretvorila u 18.3 miliona USD. Sa druge strane, da ste stajali sa strane i da ste gledali kako se ljudi bogate investirajući u Japanske kompanije, pa da ste 1990. godine odlučili da investirate, vaša investicija od 100,000$ bi se pretvorila u 90,400$ i 149,000$, respektivno. U suštini, da ste izbegavali investiranje u Japanske kompanije tokom 70-ih i 80-ih, verovatno biste bili ljuti na sebe. Sa druge strane, da ste ih uključili na svoj portfolio sa zakašnjenjem, opet biste bili ljuti na sebe.
A sada i ono zbog čega smo svi ovde, a to su neke pouke koje možemo da izvučemo:
- Nemojte investirati sav svoj novac u jednu imovinsku klasu, tj. u ovom slučaju akcije. Na primeru Japana možemo videti da su državne obveznice donele preko 6% prinosa u periodu 1990-2015, baš dok je berza bila u problemu. Ako pogledate moj primer, ja pored investicija na berzi u svom portfoliju posedujem i alternativne investicije kao što su poljoprivredno zemljiše, The Walnut Fund i malo kripta. Vaša sklonost ka riziku će odrediti koliko novca ćete uložiti u svaku vrstu imovine, samo je savet da to ne bude sve u jednoj imovinskoj klasi
- Zatim, diverzifikacija berzanskih investicija je, kao i uvek, ključna u izbegavanju eksplozije vašeg portfolija. Ako ste investirali diverzifikovano, što znači da niste favorizovali neku državu ili privredni sektor, vaše investicije su donele skroz solidne prinose u perodu od 1990. godine, iako je Japan bio u problemu. Idealno rešenje za ovaj problem može biti Vanguard All-World ETF, koji u sebi sadrži preko 3,000 pozicija iz raznih država i sektora
- Izbegavajte sklonost ka investiranju u domaće kompanije (takozvani home country bias). Generalno mi na Balkanu nemamo taj problem, pošto je 99% kompanija krš, ali na primer Amerikanci uglavnom investiraju samo u domaće kompanije, što će biti veliki problem za njih ukoliko dođe do promena u ekonomskom poretku
- Nikada nemojte potceniti koliko su ljudi kao grupa spremni da dovedu tržište do ekstrema, i ovo funkcioniše u oba pravca. Ova pojava se naziva „herd mentality“ ili mentalitet stada, gde obično par popularnijih investitora objavi svoje poteze, a potom veliki broj „običnih“ ljudi isprati taj potez bez mnogo razmišljanja. I onda, umesto da neka vrednost poraste za realnih 5%, vrednost poraste za 20% zbog svih dodatnih ljudi koji investiraju u taj instrument. A kada nešto prekomerno poraste, obično u budućnosti dolazi pad, tj. usklađivanje tržišne cene sa nekom realnom vrednošću
Imaš pitanje ili komentar?
Želiš finansijsku nezavisnost? Moja e-knjiga sa praktičnim primerima je tu za tebe!
Postovi po kategorijama
